Tekst je premešten ovde
Neko mudar je rekao da su brige kao stolica za ljuljanje. Imate osećaj da nešto radite ali vas nigde ne vode.
Zapravo, nije tačno da nas brige nigde ne vode.
Vode nas.
Vode nas u iscrpljenost.
Pasivna agresija je tihi ubica odnosa i samopouzdanja.
„Divna ti je ta haljina! Baš lepo što i punije osobe mogu da nađu nešto za sebe.“
„To je veliki uspeh! Za tebe, ti nisi uspeo da završiš fakultet.“
Ponovo sam gostovala na TV Panonija i sa Vesnom Farkaš razgovarala o tome kako da „srećna Nova godina!“ ne ostane samo učtiva fraza.
Skuvajte čaj, ušuškajte se i izdvojite pola sata za sebe.
Pitate se da li imate sindrom varalice? Odgovorite iskreno na naredna pitanja.
Nezadovoljni ste sobom iako imate realna postignuća i drugi vas smatraju uspešnim?
Mislite da su ti uspesi i postignuća posledica sreće i spleta okolnosti? Da to može svako i da nije ništa posebno?
Bojite se da će pre ili kasnije drugi ljudi videti da niste toliko sposobni i kompetentni kao što oni misle?
Stalno se trudite da dokažete i pokažete svoje kvalitete, da sve uradite vrhunski a ipak nikada niste u potpunosti zadovoljni?
Duboko u sebi se osećate kao neznalica i varalica?
Ako ste se prepoznali u ovim rečenicama, vi patite od sindroma varalice.
U ovom tekstu pokušaću da što detaljnije i konkretnije dam odgovore na ova pitanja:
