5 načina da povećate emocionalnu inteligenciju

I dan danas se sećam trenutka kada sam saznala da postoji nešto što se zove emocionalna inteligencija.

Zvučalo mi je neobično, nejasno i veoma, veoma primamljivo.

Tada sam bila studentkinja treće godine psihologije i iako sam mnogo toga zanimljivog i korisnog naučila na fakultetu, osećala sam da psihologija nudi mnogo, mnogo više.

Da ima tu nešto što može da pomogne da svakodnevni život bude lakši i lepši.

Za emocionalnu inteligenciju sam saznala videvši knjigu Danijela Golmana.

Pročitala sam je, svidela mi se, ali ni to mi nije bilo dovoljno.

Krenula sam u istraživanje i izučavanje sa jasnim ciljem da razumem i naučim tu emocionalnu inteligenciju.

Bila sam sigurna da kada to savladam više nikada neću biti zbunjena, uplašena, da se više nikada neću osećati preplavljeno raznim emocijama, da više nikada neću osećati beskrajnu tugu niti zbunjenost pomešanim osećanjima.

Moje istraživanje je trajalo godinama, traje i dan danas.

Prelomni trenutak je bio kada sam shvatila da emocionalna inteligencija ne garantuje da više nikada neću osećati neprijatna osećanja niti da ću uvek osećati samo prijatna.

Prihvatanje da su emocije nepredvidive i da ne mogu da ih kontrolišem je dovelo do toga da odustanem od nemogućeg cilja- trajne emocionalne ravnoteže, i postavim sebi mnogo realniji i dostižniji cilj- sprijateljavanje sa sobom i svojim emocijama.

Emocionalna inteligencija nije stanje u kom se rodimo ili koje dostignemo. Emocionalna inteligencija je proces osluškivanja i razumevanja emocija, preispitivanja uverenja na osnovu kojih su nastale i pronalaženje adekvatnih načina njihovog pokazivanja.

Kako povećati emocionalnu inteligenciju?

Kratak, jednostavan i tačan odgovor je- učenjem i vežbom.

Emocionalna inteligencija je skup znanja o emocijama i emocionalnih veština.

Koliko god jednostavno bilo, u praksi se pokazalo da u početku ne ide baš lako.

Posmatrajte to kao učenje stranog jezika.

Ne možete očekivati da odete na jedan čas, ili pročitate knjigu o nekom stranom jeziku i počnete da ga razumete i tečno govorite.

Isto je i sa emocijama.

Žalosno je što nam je nešto toliko prirodno i svima urođeno postalo strani jezik.

Dobra vest je da to može da se promeni.

Učenjem i vežbom.

Svaki dan po malo.

U ovom tekstu ću sa vama podeliti pet načina koji su se meni i mojim klijentima pokazali kao korisni.

Ponavljam i naglašavam- čitanje i saznanje su samo prvi koraci. Bez vežbe cela priča pada u vodu.

1. Sticanje znanja o emocijama

Sama znanja o emocijama nisu dovoljna ali jesu neophodna da biste pravilno pristupili svojim emocijama i razvijanju emocionalne inteligencije.

Zablude o emocijama, poput najrasprostranjenije da postoje pozitivna i negativna osećanja mnoge ljude navedu na pogrešan put. Težnja da se izbegnu neprijatna osećanja  i da se doživljavaju samo prijatna je jalov posao, traćenje vremena i energije. Nemoguće je, neprirodno i dovodi do toga da izbegavamo stvaran život koji je, kao što znamo, nekad siv a nekad žut. Tako je i sa emocijama. Nekad su sive, nekad su žute, ali uvek su važni signali naše duše.

Umesto osuđivanja, potrebno je da ih primetimo, dozvolimo sebi, preispitamo i, ako se ispostavi da je emocionalna reakcija adekvatna, na konstruktivan način je pokažemo.

Znanja o tome šta koja emocija znači nam koriste da se orijentišemo u životu i među ljudima.

Na primer, tuga znači da smo doživeli (ili verujemo da smo doživeli) neki gubitak. Ako je gubitak realan, tuga ne znači da smo slabi nego da nam treba vreme i podrška da prihvatimo taj gubitak i nastavimo svoj život. To se ne dešava preko noći niti donošenjem svesne odluke.

Ako izbegavamo tugovanje ostajemo zarobljeni u nepriznatom i neprežaljenom gubitku.

Znanja o emocijama se stiču kao i sva druga znanja: čitanjem, slušanjem predavanja ili individualnim časovima. 

2. Učenje jezika emocija

Kako si?

-dobro sam

-nisam dobro

Ovaj dijalog svi mi prođemo i više puta u toku jednog dana.

Kada su površni odnosi u pitanju to je u redu.

Ali, kada su u pitanju bliski odnosi, pogotovo odnos sa samim sobom, to nikako nije u redu.

Pogotovo nije u redu to što nas stranci češće pitaju „kako si?“, pa makar i reda radi, nego što mi sami sebe to priupitamo.

Umesto „kako sam?“ konstruktivnije pitanje je „šta sada osećam?“

U početku, dok još ne izgradite naviku da obraćate pažnju na to šta osećate, pomaže da postavite alarm na telefonu i da kada se taj alarm oglasi za vas to bude znak da zastanete i zapitate se- „šta sada osećam?“ Ili, „koje emocije sam osećala u prethodnih sat vremena?“

Odgovori mogu da budu:

-ravnodušnost

-tuga

-zadovoljstvo

-ljutnja

-frustracija

-ljubav

-zavist

-ljubomora

-napetost

-radost

-stres

-bes

-sreća

3. Pisanje dnevnika emocija

Da li možete da se setite kada ste prvi put čuli neki strani jezik?

Verovatno vam je to zvučalo kao frfljanje bez smisla.

Nakon nekog vremena učenja tog stranog jezika frfljanje bez smisla polako postaje smisleno prenošenje neke poruke.

Tako je i sa emocijama.

Ako ste dugo beželi od njih verovatno će vam trebati neko vreme da se navikavate na njih i da počnete da ih razumevate.

Pisanje dnevnika emocija pomaže u tome da steknete naviku da obraćate pažnju na svoje emocije. To je prvi korak u njihovom prihvatanju i razumevanju.

Ako niste svesni svojih emocija nećete moći da učinite ništa po tom pitanju, one će iz podsvesti upravljati vama i vašim životom.

Emocije su dobre sluge a loši gospodari.

Uveče, pre spavanja, pisanje dnevnika emocija može da bude lep način da sretnete sebe i da mirno i prijateljski završite dan.

Taj dnevnik pišete samo za sebe, nije važno kakav vam je stil pisanja i da li pravite greške.

Bitno je da izdvajate vreme za sebe i svoje emocije.

Dnevnik emocija može da izgleda ovako:

Probudila sam se umorna i zabrinuta. Nije mi se išlo na posao. Ne prija mi atmosfera među kolegama. Volela bih da su odnosi među nama bolji, više prijateljski i podržavajući. Osećam napetost zato što moram da pazim kako se ponašam i šta govorim. Smeta mi to što ima toliko nepoverenja među nama. 

Zadovoljna sam kako sam vodila prezentaciju novog projekta. Uživala sam u pripremanju te prezentacije i drago mi je što se svidela publici. Bila sam ponosna na sebe nakon prezentacije, a dok sam izlagala osećala sam radost zato što govorim o temi koja me baš zanima.

Pred kraj radnog vremena sam osećala napetost, stigao me umor. Jedva sam čekala da dođem kući i odmorim malo. Prijala mi je dremka i posle nje sam se osećala osveženo. Uživala sam u pripremanju ručka. Pustila sam muziku i plesala, to mi je baš prijalo. Ručak je bio ukusan, uživala sam u jelu. Imala sam dovoljno vremena za jelo i prijalo mi je to što nisam morala da žurim. Nakon ručka osećala sam prijatnu opuštenost, neki mir i zadovoljstvo.

Nakon telefonskog razgovora sa partnerom osetila sam uznemirenost. Delovao je odsutno i kao da mi ne govori nešto važno. Pitala sam se da li se nešto događa kod njega, da li ima neke probleme o kojima mi ne govori ili se možda emocionalno udaljava od mene. To nisu pitanja za telefon, sačekaću da se vidimo i pitaću ga. 

Spremila sam se za spavanje i sada pišem ovaj dnevnik. Malo mi je dosadno to da radim ali mi prija na neki način. Kako vreme prolazi sve manje mi je dosadno i sve više mi prija. Sećam se kako mi je teško išlo u početku, nisam znala šta da pišem i osećala sam se baš frustrirano. Sada vidim koliko sam se uvežbala u obraćanju pažnje na moje emocije i baš sam zadovoljna.

4. Tehnika krug emocija

Tehnika krug emocija je skraćena varijanta modela kružne emocionalne reakcije čiji je autor Zoran Milivojević.

Meni je ovo pomoglo da razumem kako nastaju emocije i kako možemo da upravljamo njima.

Kada kažem upravljanje emocijama ni slučajno ne mislim na kontrolu u smislu „unapred ću da odredim šta ću da osećam i biće mi super.“

Emocijama možemo  da upravljamo na zdrav način, ali za to je prvo potrebno da ih prihvatimo i priznamo a zatim da ih razumemo. Tek nakon razumevanja možemo  da krenemo u promenu.

Tehnika krug emocija nam pomaže u tome.

Osnova je da razumemo kako nastaju emocije.

Tačnije, kako ih mi sami kreiramo.

Emocije kreiramo tako što određenom događaju pripišemo određeno značenje.

U zavisnosti od toga kakvo značenje pripišemo nekom događaju, osetićemo različite emocije.

Primer koji često koristim i dobra je ilustracija je kašnjenje.

Dogovorili ste se sa nekim da se vidite u određeno vreme i na određenom mestu, i taj neko kasni.

Možete da pomislite da se tom nekom nešto dogodilo i osetićete strah ili zabrinutost.

Ako pomislite da taj neko namerno kasni zato što vas ne poštuje osetićete ljutnju.

Ako je u pitanju ljubavni sastanak i pomislite da vas taj neko više ne voli osetićete tugu.

Možda pomislite da je dobro što taj neko kasni jer imate vremena da odgovorite na mejlove ili uživate u posmatranju okoline, osetićete zadovoljstvo.

Kao što vidite, jedan događaj, različita tumačenja i različite emocije.

Iz ovoga je jasno da se emocije ne događaju, nego ih mi kreiramo.

Drugi deo ove vežbe se odnosi na intenzitet emocionalne reakcije.

Intenzitet emocionalne reakcije zavisi od toga koliku važnost pridamo nekom događaju.

Ako nam je nešto malo važno, emocionalna reakcija će biti slabog intenziteta.

Ako nam je nešto izuzetno važno, emocionalna reakcija će biti većeg intenziteta.

Ako nekom događaju pripišemo preveliku važnost, i emocionalna reakcija će biti toliko intenzivna da ćemo imati osećaj da nas preplavljuje i „obuzima“.

Korisna vežba kod emocija koje doživljavate kao previše intenzivne je da preispitate važnost koju pripisujete određenom događaju.

Rad na smanjivanju važnosti događaja i dovođenja na optimalnu meru dovodi do toga da se i intenzitet emocionalne reakcije smanji.

Dobar primer je kada student polaganju određenog ispita pripiše prevelik značaj i tako dovede sebe do treme koja ga zablokira.

Neki studenti svaki ispit posmatraju kao ispit svoje inteligencije.

„Ako položim pametan sam, ako ne položim glup sam.“

Ponekad se priča razradi do „Ako sam pametan vredim, ako sam glup ne vredim.“

I tako od jednog ispita nastane drama od životnog značaja.

Potpuno druga priča je kada neko ispit posmatra kao samo jedan korak do cilja- fakultetske diplome.

„Ako položim to znači da dovoljno znam, ako ne položim to znači da treba još da učim. To nije test moje inteligencije niti dokaz moje vrednosti.“

Analiziranje konkretnih emocija u konkretnim sitacijama kroz ova dva pitanja:

-šta ovaj događaj znači za mene

-koliko je ovo zaista važno?

pomaže da bolje razumete svoje emocije.

U početku to ne ide lako, ali nemojte da odustajete, vredi. Vremenom će ići sve lakše.

Vežbanje u pisanoj formi pomaže, a za početak izaberite neke situacije i emocije koje vam nisu previše bitne. Vremenom, kada se uvežbate, moći ćete da razumete i neke emocije i situacije koje su vam od velikog značaja i u kojima se sada nikako ne snalazite.

Važna napomena je da će vam za pronalaženje odgovora na ova dva jednostavna pitanja ponekad, pogotovo u početku, trebati dosta vremena. Nemojte da vas to obeshrabri, normalno je. Kao kad učite strani jezik pa vam u početku ništa nije jasno.

* nekada nas konkretan događaj podseti na neku situaciju iz prošlosti i automatski se pojavi emocija koju smo tada osetili i koja nije adekvatno obrađena. U tom slučaju put ka rešenju je misaono vraćanje u prošli događaj i obrađivanje emocionalne reakcije (u geštalt psihoterapiji to se zove završavanje nezavršenog posla). Stručna podrška u ovom procesu može da bude od koristi, nekad je izuzetno teško da sami to uradimo. To nije znak slabosti, to je znak da smo ljudska bića, nesavršena, nesvemoćna i ranjiva.

5. Deljenje emocija sa drugima

Bavljenje svojim emocijama je važno i potrebno, ali nije dovoljno.

Emocije su ono što nas istinski povezuje sa drugim ljudima, bez njih su odnosi prazni i površni.

Priroda nekih odnosa jeste da budu prazni i površni i to je u redu. Važno je da pažljivo birate sa kim ćete razgovarati o svojim emocijama, sa kim ćete ih deliti. Emocije nas čine ranjivima i zato je važno da budemo odgovorni prema sebi i ne pokazujemo ih onima koji će ih ismejati.

Kao što u snežnu mećavu nećemo izaći bez kaputa, šala i kape, tako ni emocije nećemo pokazivati svima.

U tekstu „6 tipova ljudi kojima nije dobro pokazivati svoju ranjivost“ možete da pročitate više o tome sa kim nije bezbedno deliti svoja osećanja.

Ima ljudi koji su otvoreni za svoja i tuđa osećanja, potražite ih i napravite svoj ušuškani krug za deljenje emocija.

Nekada i samo deljenje neprijatnih osećanja dovede do toga da se ona smanje i da brže prođu.

Kroz razgovor ćete čuti i neke nove reči za emocije, dobiti ideje da ih razumete i najvažnije- videti da niste jedini koji osećaju određena osećanja. Shvatićete da niste jedini koji su ponekad preplavljeni osećanjima, ponekad zbunjeni, ponekad uplašeni.

Mnogi ljudi se stide svojih emocija, misle da su one dokaz da sa njima nešto nije u redu. Stid je emocija koja dovodi do povlačenja i sakrivanja. I na taj način nas dodatno slabi.

Brene Braun je napisala odličnu knjigu upravo o stidu i nazvala je odlično- „Mislila sam da sam samo ja“

Svidelo mi se to što je napisala da je „lek“ za stid da pričamo o njemu. Kada se stid izgovori on nestaje.

Isprobala sam to više puta i uverila se da je istina.

Ranije sam se i ja povlačila i krila kada bih osetila stid. I ja sam se stidela stida i vrtela se u tom začaranom krugu.

Sada, kada osetim stid, pozovem jednu prijateljicu koja je veoma senzitivna i upoznata sa emocijama, kažem joj čega sam se postidela i stid nestane.

Nekada emocije traže samo da ih pokažemo ili izgovorimo, često su samo poziv da se povežemo sa drugim ljudima.

Drastična ilustracija koliko su podržavajući i negujući odnosi važni i moćni.

Za kraj, želim da vas podsetim da čitanje jednog teksta ili jedne knjige nije dovoljno da razvijete i povećate svoju emocionalnu inteligenciju. Vežba čini majstore, to svi znamo i svi prečesto zaboravljamo.

Uz sva znanja o emocijama koja imam, i sve vežbe i tehnike koje znam, kada dozvolim da me spoljašnja događanja ponesu i kada se uljuljkam u tome kako svašta znam o emocijama, vrlo brzo na svojoj koži osetim to da znanja nisu dovoljna, da je praksa ono što se računa.

To ne znači da svaki dan treba da izdvojite po nekoliko sati da se bavite svojim emocijama. Ne, ni slučajno.

5-10 minuta svakog dana je dovoljno. Izaberite jednu od vežbi koje sam opisala, ili neku drugu koju znate i uradite je.

Svaki dan po malo je mnogo. Podsećam vas na mudre Kofučijeve reči:

Svakog dana donesi korpu zemlje na jedno mesto i napravićeš planinu.

Tako se pravi planina.

Tako se uči strani jezik.

I tako se razvija emocionalna inteligencija.

Uvod u emocionalnu inteligenciju

Kutak za visoko senzitivne osobe

Da li želite da se upustite u izazov radosti?

Neki od komentara čitalaca knjige „Putovanje u središte srca“:

„Ovo je najnežnija knjiga! Osećam se kao da sama sebe grlim dok je čitam.“

“Putovanje u središte srca sam pročitala.Skroz realna i bez puno filozofija napisana knjiga.Usmerava na uspešan životni put.Hvala od srca❤ “

Još inspirativnih tekstova sa praktičnim koracima ka lepšem i srećnijem životu možete da čitate u knjizi “Putovanje u središte srca”

Neki od komentara čitalaca:

“Pročitala sam Vašu knjigu, nisam oka sklopila od sinoć a radim od 14h i ne žalim 🙂 nakupila sam se energije za sto godina :)) svaka Vam čast 🙂 tražili su mi ljudi na čitanje i ne dam! ljubomorno je čuvam! 🙂 mogu samo iz moje ruke da bace pogled da ne bi oštetili moju amajliju za lepo raspoloženje i ispravno razmišljanje 🙂 hvala Vam 🙂 ”

“Ja je nosim uvek uz sebe,baš kao vodič kroz život!“

Cena knjige je 1650 dinara (+ troškovi dostave 283 din).

Šaljem je post ekspresom i stiže na vašu adresu u roku od dan-dva.

Cena za inostranstvo (sa troškovima dostave) je 22 E plus provizija za Western Union ili devizni račun.

PayPal uplatu možete da izvršite ovde.

Pišite mi i naručite svoj primerak!