5 načina da povećate emocionalnu inteligenciju

emocionalna inteligencija

Tekst je premešten ovde

 

Još inspirativnih tekstova pročitajte u knjizi “Putovanje u središte srca”

Ovo su neki od komentara čitalaca 🙂

“Znaš onaj osećaj kad posle sunčanog dana uđeš u kuću i popiješ čašu hladnog soka?
Ili kad se ušuškaš u mekiša ćebence posle posla?
Ili kad prvi put ugaziš u more na letovanju?
E pa čitanje tvoje knjige je bolje! Hvala ti! 🌷🌷🌷”

“Ovo je najnežnija knjiga! Osećam se kao da sama sebe grlim dok je čitam.”

“Putovanje u središte srca sam pročitala.Skroz realna i bez puno filozofija napisana knjiga.Usmerava na uspešan životni put.Hvala od srca ❤ “

“Uz ovu knjigu počinjem da volim ono svoje pravo ja koje se polako budi. Hvala Vam.”

“Pročitala sam Vašu knjigu, nisam oka sklopila od sinoć a radim od 14h i ne žalim 🙂 nakupila sam se energije za sto godina :)) svaka Vam čast 🙂 tražili su mi ljudi na čitanje i ne dam! ljubomorno je čuvam! 🙂 mogu samo iz moje ruke da bace pogled da ne bi oštetili moju amajliju za lepo raspoloženje i ispravno razmišljanje 🙂 hvala Vam 🙂 ”

Želite knjigu “Putovanje u središte srca” u svojoj biblioteci? Da vam bude pri ruci svaki put kad vam zatreba razumevanje, uteha, ohrabrenje i vetar u leđa?

Cena knjige je 1650 dinara (+ troškovi dostave 283 din).

Šaljem je post ekspresom i stiže na vašu adresu u roku od dan-dva.

Cena za inostranstvo (sa troškovima dostave) je 22 E (plus provizija ako plaćate Western Unionom)

PayPal uplatu možete da izvršite ovde

PS: Za knjigu “Putovanje u središte srca” mnogi čitaoci su mi pisali da je to knjiga koja se poklanja voljenima. Iz tog razloga sam odlučila da ako naručite tri primerka knjige četvrti dobijate na poklon 🙂

dobre knjige

 

Pišite mi i naručite svoj primerak!

 

Autorka svih tekstova na ovom blogu je Jelena Pantić, psiholog, Novi Sad

 

5 thoughts on “5 načina da povećate emocionalnu inteligenciju

  1. marmi says:

    Prvo ne znaš ni da postoje dok te ne stignu ( možda osnovna mana školstva ), onda saznaš da ih ima sijaset pa ne znaš di da ih svrstaš. Znatiželja te natera da ih analiziraš, al’ ne znaš da to nije zdravo činiti dok traju, pa se onako nestrpljiv iznova zbuniš. Onda ih pobrkaš pa se naljutiš na sebe, ono u stilu sad je sve ok, odakle ti pravo da budeš tužan, a ni nisi toliko tužan koliko si ljut. E, ako si dovoljno uporan naučiš i da ih raspoznaš, naučiš i da su sve, bilo prijatne ili neprijatne, prolazne i naravno ljudske. I tek kad sebi daš za pravo da se ljudski i nosiš sa njima bez obzira na tuđa mišljenja, onda si na dobrom putu da postaneš emocionalno inteligentan. Jes da traje , al’ vredi se potruditi 🙂 Ovo je neko moje iskustvo, a tebi fala i na ovom kao i na svim prošlim i budućim tekstovima. <3

  2. Hajdi says:

    Podržavajuć tekst. Ali, zašto, koliko god radimo na sebi i razumemo sve ove mehanizme, roditelji uvek mogu da nas vrate na početak svojim nepodržavanjem, u situacijama koje su nama važne? Npr. kada je u pitanju visoka senzitivnost koju oni vide kao prenemaganje i bežanje od odgovornosti. Razumem da nas ne mogu svi shvatiti i prihvatiti i nije mi to važno u ostalim interakcijama, ne osećam se loše kad su u pitanju svi ljudi. Zar je toliko značajna roditeljska podrška, čak iako mi, kao odrasli ljudi koji rade na sebi, znamo ko smo? Zašto se osećamo iznova odbačeno, iako smo na kognitivnom nivou svesni svega? Nadam se da nije konfuzno pitanje i da će nekome biti od koristi. Veliki pozdrav, Jelena!

    • Jelena Pantić says:

      Hvala Hajdi.
      Jasno mi je pitanje, ali odgovor bi zahtevao malo više pisanja. Najkraće, nekad ne možemo samostalno da prevaziđemo povrede iz odnosa sa roditeljima, rad sa dobrim psihoterapeutom pomaže u tome.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *