Bila sam kod roditelja na ručku i nešto mi došlo da boksujem, dugo nisam.
Moj tata je u mlađim danima bio bokser pa mi neki gen prešao valjda, ne znam.
Kao mala sam jako želela da boksujem ali mi nisu dali. To nije za devojčice.
Devojčice su fine.
Devojčice su nežne.
Devojčice se ne ljute.
Ne, dobre devojčice se nikad ne ljute.
Elem, kad sam malo poodrasla izboksovala sam pravo da boksujem.
Tata drži jastuk a ja udaram.
Kroše, direkt, aperkat.
Sve znam.
Baš mi je prijao trening danas, smejala sam se i osetila baš veliko rasterećenje.
Pa sam se setila kako sam se bila zaglavila prilikom pisanja diplomskog rada.
Došla do pred kraj i ni makac.
To je baš bilo mučno.
I tada sam se nekako intuitivno dosetila da zamolim tatu da pridrži jastuk, da malo boksujem.
Izboksovala sam taj jastuk, kroše, direkt, aperkat, sve kako ide, završila s tim, sela i završila diplomski rad za par dana.
Tako to obično biva.
Nagomilana ljutnja ponekad blokira kreativne i intelektualne potencijale.
Nagomilana ljutnja blokira život.
Kad se oslobodi, poteku kreativnost i dobre ideje.
Kad se oslobodi, poteče život.
I dobre devojčice se zdravo ljute i pokazuju tu ljutnju.
To ih čini još boljima, istinskijima.
A to je dobro.
I zdravo.
Veoma zdravo.
Iz knjige „Kad porastem biću Ja“
Jelena, hvala ti puno. Stvarno dobri, korisni i ohrabrujući tekstovi na temu ljutnje i srodnih tema, lepo si i objasnila sve i dočarala svojim primerima. Mislim i na glavni tekst, i na one unutar njega… Ja često potiskujem ljutnju, čak i onda kad imam stvarnog opravdanja za nju, a potiskujem je zato jer sam imala situacije da neki meni važni i dragi ljudi se ili gadno naljute i planu (ili mi se odsmeju i kažu da sam preosetljiva i čudna) onda kada ja mirno i asertivno progovorim o nečem što me je pogodilo u kontaktu… I onda, zarad tišine i zbog straha šta ću loše o sebi čuti, desi se često da gutam ljutnju, tugu i povređenost. Možda me je to dovelo i do smetnji sa štitnom žlezdom, čula sam da je to moguće. Kako god, istina je ljutnju da ne treba potiskivati, i da nas nagomilana ljutnja, kao što kažeš, blokira na razne načine. Zato ću se truditi da više pomažem sebi. Možda sam davež zbog dužeg pisanja sada…ali imala sam potrebu podeliti ovo.
Nisi davež, hvala ti što si ovo podelila 🙂
Hvala, kao i uvek u centar!
Apsolutno ste u pravu! Sve do svoje 38godine oslobadjala sam se ljutnje i brige,na ovaj ili sličan način. Bila sam zdrava i ni prehlada me nije htela. A onda su krenule situacije koje su mi „kidale“ dušu i razum. Jedino u čemu sam mogla da nadjem odgovor i smirenje,bila je vera. A vera kaže praštanje i pokajanje!!! Koliko god ja praštala i kajala se,ipak se gomilala ljutnja!!! Trebalo je vremena,da racio obradi svu ljutnju,da u sebi odbolujem da bi mogla da oprostim,odistinski… to me koštalo zdravlja,blokade života u svim segmentima,od materijalnog do emotivnog!!! Ali,ipak ima ono ali,naučila sam da se smirim,da sačekam,da i pokažem ljutnju,ali na sasvim drugačiji način. Razumno,smireno,argumentovano i da se na kraju osetim kao jača strana!!!! S obzirom da sam spadala u osobe koje se nesebično,do poslednje kapi krvi i nerva,daju drugima,osećala sam odgovornost za sve bližnje i daljnje! Zato sam često,gotovo uvek bila ljuta! Prošavši ovaj proces,vratila sam odgovornost za sopstvene żivote,njihovim vlasnicima,mirno,bez besa i ljutnje i osećam se zaista sjajno! Trebalo je 46 godina da prodje,rada psihologa i duhovnika,kao konzilijuma samnom pa da to naučim!
Hvala što ste ovo podijeli s nama.
Lijep pozdrav iz Zagreba i svako dobro u daljnjem životu!
Lepo rečeno…tako je važno ispoljiti te emocije…na razne načine, samo ih ne treba gušiti..veliko hvala na važnim i prijatnim tekstovima…prava su hrana za dušu 🙂
Hvala Mima 🙂
Odličan tekst! I opet mi došao u pravo vrijeme. Zbog nagomilane ljutnje zapalila sam cigaretu, počela s ljutnjom pisati sms „krivcu“, a onda sam odustala, uzela mobitel i nazvala, riješila se ljutnje ispravim protupitanjem. I izborila se za našu budućnost. Hvala Vam, Jelena! Divni ste! Ps. Uz nadu da za dobre želje nikad nije kasno- od srca Vam želim sretan rođendan i more radosti! Lijep pozdrav iz sunčanog Splita?
Hvala Mirjam 🙂
Divan tekst! Srdačan pozdrav! 🙂
Hvala 🙂