„Nekada davno sam se zabavljala sa jednim dečkom.
Volela sam ga, ali on nije voleo sebe. Mene je voleo onako usput, kad mu dođe inspiracija.
Mislila sam da će početi da se voli, ako ga ja budem mnogo volela. Što sam ga više volela, on je bio manje inspirisan za ljubav prema meni.
Samo sam se namučila.
Jednoga dana sam došla na pola puta do njegovog stana. Stala sam, i ni makac.
Moje moge su napravile zaokret i krenule u suprotnom smeru.
Išla sam ulicom, smeškala se i skoro naglas izgovarala: „Biću dobra prema samoj sebi.“
Znala sam da je, konačno, sve postavljeno onako kako i treba.“
Danijela Stojanović
Kada mnogo volimo da bismo nadoknadili nečiji nedostatak ljubavi prema sebi, tu nema sreće, nema uspeha. Samo mučenje i patnja.
Kada volimo nekog zato što ga eto volimo, tada ljubav teče.
I stigne gde treba.
I vrati se kao bumerang.
I svi srećni i voljeni.
Pročitajte:
