Jela sam svašta lepo i za tri meseca smršala 12 kg!

Ne, ovo nije reklama za neki čudotvoran preparat koji topi masne naslage dok vi na kauču jedete smoki.

Ovo je priča o tome kako sam smrsala na zdrav način.

Kako da smrsam, pitate se?

Želim da sa vama podelim svoje iskustvo kako sam smrsala i neke korisne informacije.

Negde od svojih tinejdžerskih godina muku mučim sa „viškom kilograma“. Višak kilograma je pod navodnicima zato što sada kad gledam te fotografije vidim da to nije bio nikakav značajan višak. U dosta perioda nije čak bio ni višak. Samo nisam bila mršava.

A to „nisam mršava“ je za mene dugo značilo- debela sam!

Razne dijete sam isprobavala, gladovala, jednom se čak i onesvestila….

Ja sam bila od onih koji  se teše hranom i koji se pod stresom goje.

I pitala se- kako da smrsam?

Do pre dve godine to je bio višak u mojoj glavi, ali iako imaginaran, predstavljao mi je veliki problem. Stidela sam se svog tela, mislila da nije lepo, oblačila se u skladu sa tim verovanjem.

Pre dve godine je taj višak počeo da iz mog umišljenog prelazi u stvarni.

Malo po malo, za manje od dve godine, ugojila sam se 12 kg. Na moju visinu (163cm) to je mnogo.

Kako je rastao broj kilograma, raslo je i moje nezadovoljstvo. Imala sam nekoliko bezuspešnih pokušaja dijete, posle kojih sam dobijala još koji kg. I još nezadovoljstva. I zabrinutost. I gubitak motivacije.

Mi psiholozi obično pitamo- šta se to dogodilo u određenom periodu, kada se problem javio?

Tako sam ja pitala sebe i odgovori su na prvi pogled iznenađujući.

Pre tri godine sam počela malo da se buckastim, ali ništa zabrinjavajuće.

To je počelo nakon kontrole kada su mi svi rezultati bili dobri i kada sam dobila još jednu potvrdu da sam zdrava.

Tek tada sam zapravo dozvolila sebi da pustim stres i osećanja koja su pratila borbu za život (za neupućene, imala sam karcinom debelog creva).

Kao što rekoh, to je bilo malo, još uvek ni blizu zabrinjavajućeg.

Zabrinjavajuće gojenje počelo je pre dve godine, negde u ovo vreme.

Šta se tada događalo u mom životu?

Kakve muke su me morile, pitate se sad.

Nikakve muke. Naprotiv.

Tada sam objavila svoju prvu knjigu „Putovanje u središte srca“. Cela ta priča je izuzetno lepo tekla. Mnogo ljudi me je podržavalo, knjiga se od samog objavljivanja jako lepo prodavala. Toliko lepo da sam u oktobru iste godine dala otkaz na fakultetu i od tada su fb stranica, blog i knjiga moj posao.

Milina.

Sve sam tako lepo poslagala a kilogrami se samo slažu jedan na drugi. Kako? Zašto? Pa sad bar nemam nikakve veće stresove u životu?!?!

Hm….pa ne baš….i lepi događaji i promene su izvor stresa. Koliko god lepo bilo sve to što sam napravila da mi se izdešava, koliko god lepo poslagala svoj život, i to je bio novi, veliki stres. Trebalo mi je vreme da se naviknem i prilagodim.

Takođe, kada smo u nekom režimu preživljavanja, nemamo vremena i energije da se bavimo svojim osećanjima. Potiskujemo ih.

I obično se dešava da kada realni problemi prođu neobrađena osećanja isplivaju.

To se i meni dogodilo.

Kao što sam napisala u tekstu Siguran i zdrav način da se trajno oslobodite viška kilograma

Ovo je trenutno najbolje što znam i umem, imam problem i ne znam kako da ga rešim, ali saznaću. I rešiću ga. Zato što volim sebe. I biću strpljiva sa sobom. Zato što volim sebe i kada nešto ne znam, i kad mi nešto ne ide.

Na svim tim problemima kako da smrsam sam radila sa svojom psihoterapeutkinjom i malo po malo, iz meseca u mesec, taj teret je postajao manji.

Emocionalna podrška i isceljivanje mojih emocionalnih rana su polako doveli do toga da postanem spremna da se oslobodim viška kilograma.

I tu sam naišla na sledeći problem- kako???

Kako da smrsam?

U tekstu Šta ti jedeš a šta jede tebe sam pisala o tome koliko su za zdravlje važni i emocionalni faktori i kako nije dobro opterećivati se ishranom pa ni onom zdravom. Ipak, ne možemo da negiramo da i vrsta i količina namirnica koje unosimo utiče na zdravstveno stanje, raspoloženje i izgled.

Nisam za čudotvorne brzinske dijete niti za čudotvorne preparate. Ne verujem u to.

Verujem da je trajna promena načina života put do uspeha i rešenja problema.

Ali kako to da uradim???

Kako da smrsam?

Shvatila sam da ne znam kako pravilno da se hranim.

Šta se jede za doručak?

Šta za ručak?

Šta za večeru?

Kako da znam koja količina hrane mi je potrebna?

Koliko proteina, koliko ugljenih hidrata, koliko masti?

Guglala sam naravno i nisam ništa našla.

Bila sam zbunjena i frustrirana, ali rešena da ne odustanem. Rešena da naučim da se zdravo hranim.

Propustila sam da napomenem, ja baš baš baš volim da jedem. I baš baš baš uživam u hrani.

To znači da rigorozne dijete i rigorozan način života otpadaju.

Kako da smrsam na zdrav način, pitala sam se.

Potajno sam se nadala da postoji neki režim ishrane koji će mi omogućiti da se na zdrav način oslobodim viška kilograma, a da pritom ipak uživam u hrani, imam dovoljno energije i ne opterećujem se pripremom i brojanjem kalorija i zalogaja.

Zvuči nemoguće?

E pa nije! Moguće je!

Drugarica mi je negde početkom decembra rekla kako je njena drugarica uz pomoć jedne nutricionistkinje jako lepo smršala a nije gladovala i imala je dovoljno energije.

Nije gladovala? Svašta lepo jela? Imala energije?

Naravno da sam odmah uzela njen broj telefona i zakazala konsultaciju.

Izmerila me je na nekoj vagi koja ne pokazuje samo broj kilograma nego i hidriranost tela, procenat masnoće, potkožne i oko organa.

I obim mi je izmerila.

Ne moram da vam pišem kako sam se u tim trenucima osećala.

Pitala me je o navikama, načinu života, šta volim i šta ne volim da jedem.

To mi se već svidelo, činjenica da će režim ishrane biti prilagođen meni mi je ulivala nadu da ću istrajati i da ću pored oslobađanja od viška kilograma promeniti način života i steći zdrave navike za ubuduće.

Pored plana ishrane napravljenog za mene, generalne smernice su bile svakodnevna umerena fizička aktivnost (plešem salsu i vežbam jogu i pilates) i dosta tečnosti (voda, čajevi, limunada…)

Pet!!!! obroka dnevno 🙂 Tri glavna, obilna, i dve užine.

Pravilo je da između dva obroka treba da prođe najmanje tri sata.

I drugo važno pravilo- da ne smem da budem gladna! 🙂

To je značilo da ako želim da smrsam nije poželjno da izbacujem večeru, pa makar ona bila u 23h, samo da posle toga sat vremena ne idem na spavanje.

Sa svakim nedeljnim jelovnikom mi je slala i recepte. Rekla sam joj da volim da kuvam ali da ipak ne bih da provodim sate u kuhinji.

Uzela je to u obzir, i slala mi razne recepte za koje ne treba više od sat vremena da se spreme, češće je to bilo pola sata.

A ukusno 🙂

Ugljeni hidrati se jedu samo ujutru, tostirani hleb, proja, gibanica (sve od integralnog brašna), ovsene pahuljice (ne kupovni miksovi sa šećerom i koječim još).

Ni kao mala nisam volela da doručkujem, tek nakon ozdravljenja sam počela ali i to reda radi plus nezdravo (banana ili kupovni miks ovsene kaše)

Sada jedva čekam jutro da jedem nešto lepo 🙂

Salate jedem 2-3 puta dnevno.

Voće svaki dan.

Ručak je obilan i najčešće uključuje meso (nemasno ali ukusno spremljeno).

Za večeru isto bude nešto lepo, meni se najviše sviđa kad u mladi sir ubacim crvenu papriku seckanu na kockice ili spanać. Nekad budu dva kisela mleka i 10 badema, i to volim.

Mleko nisam pila, ni u kafi….da se preživeti.

Alkohol je zabranjen a ja volim ponekad da popijem čašu vina….par puta mi je dozvolila za specijalne prilike.

Šećeri, pogotovo iz slatkiša su nepoželjni, eventualno ponekad malo crne čokolade.

Kako je vreme prolazilo govorila sam joj šta posebno volim da mi to ponovo ubaci u jelovnik, i šta mi se nije svidelo, da više to ne stavlja.

Uživancija 🙂

Jednom nedeljno sam išla na merenje i to mi je mnogo značilo za motivaciju. Iz nedelje u nedelju sam pratila napredak i to mi je davalo energiju i volju da nastavim.

Takođe, značilo mi je što u tom procesu nisam sama, što je neko stručan i dobronameran uz mene. Neko ko mi pomaže da smršam.

Da li sam se prethodna tri meseca strogo pridržavala režima?

Pa….ne baš. Mislim da sam samo dve ili tri nedelje uspela da „ne zgrešim“.

I mislim da je to dobro.

Verovatno bih brže smršala da nisam brljala, ali bih isto tako verovatno bila željna koječega i samo čekala da se završi pa da nadoknadim.

Dakle, bilo je tu vina, čokolade, kolača, smokija, koka kole…..par puta. To je ključno. Dođe mi da zabrljam i pustim sebe, da me želja mine.

I kako vreme odmiče sve mi se manje traže neke gluposti, a sve više zdravo i ukusno.

Eto, tako sam se oslobodila viška kilograma.

Kombinacijom emocionalne podrške (moje i psihoterapeutkinjine) i nutricionističkih smernica.

Sita sam, imam energije, zadovoljna svojim izgledom i svesna da svakog dana unosim dovoljno zdravih i korisnih namirnica u sebe.

Ponovo u haljini koju dve godine nisam mogla da obučem. Sada sam je čak i zakopčala i ne steže me! 🙂

Iz knjige „Kad porastem, biću Ja“

Nadam se da će i nekog od vas ova priča podstaći da ka oslobađanju od viška kilograma krene sa pozicije ljubavi prema sebi.

Nežno, strpljivo, informisano, sa podrškom ako vam je potrebna.

Iz knjige „Kad porastem, biću Ja“

Pročitajte:

Emocionalna higijena za vitak stas

Siguran i zdrav način da se trajno oslobodite viška kilograma

10+ zdravih načina da se utešite

Kutak za visoko senzitivne osobe

Kako voleti sebe