„Obrazovanje uma bez obrazovanja srca nije nikakvo obrazovanje.“
Aristotel
Iz ovog citata jasno je da emocionalna inteligencija (EI) nije neki moderan pojam. Odvajkada je mudrim ljudima bilo jasno da su emocije važan deo našeg bića i da su nam neophodne za kvalitetan i ispunjen život.
Trebalo nam je više desetina vekova da malo ozbiljnije shvatimo mudre Aristotelove reči i da se malo ozbiljnije pozabavimo obrazovanjem srca.
Tek krajem prošlog veka psiholozi su počeli da se bave istraživanjem pojma EI, pa čak ni tada nisu nailazili na razumevanje.
Piter Salovej i Džon Majer su tvorci ovog pojma i prvi koji su počeli da se sa naučnog stanovišta bavem izučavanjem EI. Oni su dali i prvu definiciju koja glasi ovako:
„EI je skup sposobnosti koje bi trebale doprineti tačnijoj proceni i izražavanju svojih emocija, kao i proceni tuđih emocija i upotrebi osećanja u motivisanju, planiranju i postignuću ciljeva u životu“
Njihove radove u naučnim časopisima su odbijali sa obrazloženjem da emocije i inteligencija ne idu zajedno i da je nemoguće na ozbiljan, naučni način baviti se tako neozbiljnom temom.
Stižemo do prve knjige koju preporučujem.
1. Danijel Golman, „Emocionalna inteligencija“
Sreća pa se tu našao Danijel Golman, psiholog i pisac (ovo drugo je za našu priču od izuzetnog značaja). On se zainteresovao za rad Saloveja i Majera, video da ta priča itekako ima smisla i objavio knjigu pod nazivom „Emocionalna inteligencija“
Činjenica da je ta knjiga više od 20 nedelja provela na listi najprodavanijih knjiga Njujork Tajmsa nam govori da smo bili gladni ove teme i veoma spremni da se konačno, konačno pozabavimo njom.
Ta knjiga je ujedno i „krivac“ za to što se i ja, već više od 10 godina bavim istraživanjem i praktičnom primenom emocionalne inteligencije.
U knjizi ima mnogo istraživanja, ali i lepih priča i ilustacija emocionalne inteligencije u svakodnevnom životu. Posebno me se dojmila ona o vozaču autobusa koji svakog putnika koji ulazi podzravi i osmehne mu se. Samo to? neko će možda reći. Da, „samo“ to.
I tako, pročitavši ovu knjigu shvatila sam da je to ne samo oblast kojom želim profesionalno da se bavim, nego i oblast koju želim da unapredim u svom životu.
Nakon drugog čitanja ove knjige shvatila sam da ona ne nudi baš mnogo konkretnih načina za povećanje EI, kao i da mi je ostalo prilično nejasno šta su zapravo emocije, kako funkcionišu, kako utičemo na njih.
2. Zoran Milivojević, „Emocije“
Tu mi je i ne znajući u pomoć priskočio Zoran Milivojević sa svojom knjigom „Emocije“. Tu knjigu sam čitala kao udžbenik, više puta, vraćala se na neka poglavlja. I ta knjiga mi je pomogla da steknem neka konkretna znanja vezana za emocije. Što je još važnije, pomogla mi je da ih razumem.
U knjizi je vrlo jasno i jednostavno objašnjeno šta su zapravo emocije, koja je njihova funkcija, kako nastaju, kako možemo da ih menjamo. Navedene su i neke rasprostranjene zablude o emocijama koje mnogima sreću kvare.
Možda najopasnija zabluda je ta da emocije delimo na pozitivne i negativne, pravilno je da ih delimo na prijatne i neprijatne. Neko će reći- sitničarenje. Nije.
Ako ih vrednujemo samo po tome koliko su prijatne, u opasnosti smo da izbegavamo (i potiskujemo) one koje su neprijatne. A to je veoma, veoma opasno. Potisnute emocije ostaju u nama i prave štetu iz pozadine, da se najblaže izrazim. Namanje zlo koje može da nastane je umanjen kvalitet života, a najveće to što može da dovede do psihosomatskih bolesti.
Kada znamo čemu služe emocije i kako nastaju, lakše ćemo na zdrav i bezbedan način upravljati njima.
3. Klod Stajner, „Školovanje srca“
“Kada smo emocionalno pismeni to znači da mi osećamo osećanja, da znamo koja su i koliko su snažna, kao i da znamo šta ih uzrokuje u nama i u drugima. Mi smo tada naučili kako, kada i gde da ih izrazimo i kontrolišemo. Znamo kako emocije utiču na druge i prihvatamo odgovornost za njihovo dejstvo.“
Klod Stajner, „Školovanje srca“
Ova knjiga je za mene bila korak dalje u praktičnoj primeni EI. U njoj se nalazi mnoštvo primera i ilustracija iz svakodnevnog života, kao i mnoštvo konkretnih saveta kako da razvijamo EI.
Posebno mi se svideo deo o tome kako načinom na koji komuniciramo utičemo na svoje samopouzdanje i odnose sa drugima.
Piše korisno i konkretno i o emocionalnim greškama koje pravimo, emocionalnoj pismenosti u paru, sa decom, na radnom mestu…
Emocionalna pismenost se obraća direktno srcu, pozivajući ljude širom sveta da vežbaju tri međusobno povezane vrline: ljubav prema sebi, ljubav prema drugima i ljubav prema istini. To je put emocionalnog ratnika.
Klod Stajner
Iz ove tri knjige sam zaista naučila mnogo o emocionalnoj inteligenciji i što je još važnije, pomogle su mi da unapredim svoje emocionalne veštine.
No međutim 🙂
Ima ljudi sa kojima sve to lepo i korisno što sam čitala jednostavno ne funkcioniše.
U mnogim slučajevima koriste ali u nekim, posebno problematičnim ne koriste.
Te posebno problematične situacije su one kada se sretnemo ili smo prinuđeni na bliži i češći kontakt sa ljudima koji su skloni upražnjavanju manipulacije emocijama.
Uz svo moje znanje i veštine, nekako su me uvek „dobijali na iskustvo“ u manipulaciji i dešavalo se da tek kad situacija prođe shvatim da sam po-no-vo izmanipulisana 🙁
Znam da nisam jedina ali to mi i nije neka uteha.
4. Emocionalna ucena- kako nas drugi manipulišu
E, ova knjiga mi je u toj oblasti mnogo pomogla! Napisale su je Suzan Forvard, psihoterapeut sa velikim praktičnim iskustvom i Dona Frejžer.
Emocionalna ucena je snažan oblik manipulacije u okviru koje nam bliski ljudi prete, direktno ili indirektno, da će nas kazniti ako ne uradimo ono što žele.“
Suzan Forvard
Ta „kazna“ je najčešće osećanje krivice, na koje se neki lako „pecaju“ a neki drugi to svesrdno koriste.
Mnogi misle da se problemi s emocionalnim ucenjivačem rešavaju tako što se prođe kroz repertoar poznatog ponašanja da bi se našao izlaz. Prihvatamo ucenjivačeve optužbe, kupujemo njihovu krivicu, izvinjavamo se i, na kraju, povinujemo.
Suzan Forvard
Najveća vrednost ove knjige za mene je to što izuzetno jasno objašnjava proces emocionalne ucene i logiku „ucenjivača“.
Još važnije, daje jasne i konkretne smernice kako da postavimo lične granice i kako da se „ne pecamo“ na osećanje krivice kojim neko pokušava da nas izmanipuliše.
5. Putovanje u središte srca
Ne bi bilo fer prema meni da iz neke lažne skromnosti ne spomenem knjigu „Putovanje u središte srca“. Nastala je kao zbirka tekstova sa bloga Emocionalna inteligencija i iz različitih uglova se bavi ovom temom. Jasno i konkretno, primenljivo u praksi. Tako kažu mnogi 🙂
Da ne bih ja sad hvalila svoju knjigu, navešću nekoliko preporuka kolega i komentara čitalaca:
„Jelena nam nesebično otkriva tajne razvoja,opismenjava i omogućava učenja jezika ljubavi, kako da postanemo spontaniji, vodi nas na putovanje u kome možemo da upoznamo najveći resurs u životu- sebe i poboljšamo odnose sa svima. Savet za upotrebu ove radne sveske: čitati na plaži, u autobusu, svakodnevno obnavljati gradivo i vežbati, vežbati… Ovu knjigu vredi pokloniti ljudima koje volite.“
dr Zoran Ilić, psihoterapeut i kouč
„Kroz postavke transakcione analize i geštalta, sa divnim primerima iz običnog života, Jelena jednostavnim jezikom objašnjava i nudi primenjiva rešenja kako da razumemo i primenimo sopstvenu emocionalnu inteligenciju i povećamo emocionalnu pismenost. Ova knjiga nam na stručan , ali i topao način, kroz bliskost autora sa čitaocem,omogućava da shvatimo da razumevanje emocija ima ključnu ulogu za naše raspoloženje, donošenje ispravnih odluka, motivaciju, snalažljivost i prilagodljivost svim životnim izazovima.“
Prim dr Anđelka Kolarević, psihijatar, TA psihoterapeut
„U toploj atmosferi Jeleninih tekstova, kao da smo u majčinom krilu, spoznaćemo ono što smo mislili da znamo o sebi i svetu. Jelena nas vodi putem humanijeg življenja stručnom rukom, ali tako da joj ne samo odobravamo, nego pre svega verujemo. Ne može se naučiti iz jedne knjige, ali ovo nije udžbenik, nego alat za korigovanje disfunkcionalnih mapa života. Zato ćemo ovu knjigu čuvati kraj uzglavlja i preporučivati onima koje volimo.”
Ljiljana Jerinić, psiholog i TA savetnik
Ostavite komentar