Da li psihološka samopomoć pomaže?

„Trening samopouzdanja mi se svideo i svako veče odvojim bar par minuta, pred spavanje, da analiziram tri koraka i vežbe za povećanje samopouzdanja. Dosta mi je značilo i nastaviću da radim na sebi. Hvala.“

 


 

Da li možete da se setite vremena kada knjižare nisu imale posebne odeljke nazvane „Popularna psihologija“ ili „Samopomoć“?

I ako možete da se setite, verovatno vam je za to trebalo neko vreme.

Već dugo svaka knjižara ima odeljke sa naslovima poput „Izlečite svoj život“, „Moć podsvesti“, „7 navika uspešnih ljudi“…

samopomoc knjige

Internet je prepun sajtova i blogova koji nude različite sadržaje, načine i tehnike za rešavanje psiholoških problema i postizanje srećnijeg života.

Termin „samopomoć“ je vremenom zamenjen terminom „lični rast i razvoj“. Lepše zvuči i ne deluje postiđujuće.

Verovatno znate neke ljude koji su pročitali skoro sve knjige koje obećavaju sreću, ljubav, uspeh…ali po njima to nikada ne biste rekli. Reklo bi se da im knjige o samopomoći nisu baš mnogo pomogle. Možda ste i sami takvi.

Moguće je i da znate neke koji takođe čitaju knjige o sreći, uspehu, motivaciji…ali ih za razliku od prethodne grupe ljudi uspešno primenjuju i svoj život uspevaju da učine lepšim i boljim.

Iz toga možemo da zaključimo da samopomoć nekom pomaže a nekom ne pomaže.

S obzirom na to da se i ja na ovom blogu bavim temama koje se odnose na življenje lepšeg i srećnijeg života, na osnovu pisama i komentara čitalaca mogu da potvrdim da čitanje o sreći, ljubavi, motivaciji i samostalno primenjivanje tehnika nekim ljudima pomaže, bude dovoljno, a nekim ne pomaže. Nije dovoljno.

knjige o uspehu i motivaciji

Neki mi pišu kako su pročitali jedan određeni tekst koji im je pomogao da razreše neku dilemu. I mnogo im je pomogao. Drugi pišu da redovno čitaju, promišljaju, primenjuju….i pomaže im da žive sve lepše i lakše.

A ima i onih koji pomalo ljutito pišu da sve to nije tačno, da ne pomaže.

I svi oni su u pravu.

Nekom je dovoljno da pročita knjigu-dve, primenjuje pročitano i razreši problem koji ima. Nekom nije dovoljno.

Ne zato što je taj neko manje pametan ili sposoban, nego zato što je njegov problem kompleksniji.

Moje iskustvo je da su mi neke knjige koje sam pročitala otvorile oči i pomogle da drugačije posmatram sebe i život. Za neke moje dileme i probleme je to bilo dovoljno, a za neke i nije. Kod nekih poteškoća je bilo potrebno obratiti se osobi koja je školovana i stručna za rad sa ljudskom dušom- psihologu ili psihoterapeutu.

I sada, uz svo znanje i iskustvo koje imam, neke dileme mogu da razrešim sama, a za neke mi je potrebno da me do rešenja u meni dovede neko od kolega.

Zašto pišem sve ovo? Zato što ima mnogo ljudi koji čitaju, i čitaju, sve što im padne pod ruku, i pokušavaju da primene, ali im ne uspeva. I počnu da veruju da su nesposobni kad nešto tako jednostavno ne mogu da primene. Kad ne mogu da pomognu sami sebi. A to jednostavno nije tačno. Nekad je teško sagledati sebe objektivno, nekad nemamo dovoljno znanja i veština, a nekad je teško pridržavati samog sebe.

U redu je potražiti pomoć stručnjaka. Čak i tada, čitanje kvalitetne literature iz oblasti primenjene psihologije itekako može da pomogne.

Mnogo brže i kvalitetnije napreduju oni koji pored viđanja i razgovora sa stručnjakom (najčešće jednom nedeljno) i samostalno redovno preduzimaju male korake ka sreći, ljubavi prema sebi i uspehu. Oni koji su spremni dodatno da uče i rade.

Nešto možemo da promenimo sami, nešto samo mi možemo da promenimo, ali ne postoji niko ko uvek i sve može sam.

Samopomoć može da pomogne, a može i da ne bude dovoljna. I to je u redu. Ponekad to zaboravimo čitajući spektakularne naslove knjiga ili reklame za tehnike koji obećavaju rešavanje svih problema, jednom i zauvek.

Važno je imati na umu da svako može da objavi knjigu i napiše nešto na internetu. To ne garantuje kvalitet i tačnost. Ima kvalitetnih knjiga i tekstova, ima i onih koji to nisu. Zato je važno da ništa ne uzimate zdravo za gotovo.

 

Važno je da se podsetimo, i ponoviću- dobro je da pomažemo sebi, ali jednako je dobro da potražimo pomoć kada nam je nešto preteško ili prekomplikovano. Nije sramota. Samopomoć može da bude i pravilna procena kada je potrebno obratiti se nekom za pomoć.

A nekad nam samo prisustvo i pažljivo slušanje druge osobe uliva snagu, hrabrost i inspiraciju za rešavanje problema.

Iz knjige „Lepe misli za lepe dane“

 


 

“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

26 thoughts on “Da li psihološka samopomoć pomaže?”

  1. Draga Jelena,
    meni jedino do sada pomazu zaista samo tekstovi kao tvoji! Meni su knjige sa ovakvom tematikom od velike vaznosti, spasile su me kad sam bukvalno bila sagorjela, kad sam jedva disala od pritiska svake vrste!
    Hvala ti za svaku napisanu rijeci! Kad god posustanem, udahnem malo, procitam koju rijec i idem dalje sa ljubavlju!
    Volim zivot, volim ljude, volim tvoje tekstove!

    Odgovori
  2. Nisam imala neku snazniju potrebu citati knjige takvog sadrzaja, ali su mi se Vasi tekstovi cinili jako pribliznim i mogucim u stvarnom zivotu. Dosta njih pise o stvarima koje su za nas mentalitet sasvim neprihvatljive. Rekla bih da ne bi trebalo da nas je sramota obratiti se strucnom licu za pomoc ako vec nismo u mogucnosti sami sa sobom ili svojim alter egom razrijesiti postojece dileme.
    Hvala Vam na divnim rijecima, uvijek se rado vracam na ovo mjesto. 🙂

    Odgovori
  3. Knjiga „Otrovni roditelji“ je izuzetno dobra i korisna!
    Hvala vam za komentar, samo ću vas zamoliti da ubuduće izbegavate generalizacije i kvalifikovanje. Čak i da lično i privatno poznajete većinu psihologa u Srbiji, tema ovog teksta i bloga nisu oni, niti njihov privatni život.
    Neke teorije je lako primeniti u praksi, neke nije, ali mislim da to nema mnogo veze sa ličnošću i privatnim životom pisca.

    Odgovori
  4. Draga Ljiljo, hvala za ovaj lep i iskren komentar. Vaše iskustvo potvrđuje da čitanje itekako može da pomogne.
    Veliki pozdrav 🙂

    Odgovori
  5. Imala sam sreću da počnem od stručne literature , pošto mi je doktor dao na čitanje Zoranove Emocije . Da me stanje u kome sam se našla nije potpuno iznenadilo , verovatno bih se zadržala samo na temi depresije , anksioznosti i suicida, no stečeno poverenje i sama znatiželja su me “ naterale “ da je pročitam od korica do korica i ostanem fascinirana pronalaženjem sebe u mnogo čemu. Posle je sve išlo samo po sebi. Što se Milivojevićevih knjiga tiče mislim da su i Psihologike odlične , Robin Šarma je zakon ( Kaluđer koji je prodao svoj ferari ), zatim Stiven Kavi sa 7 navika uspešnih ljudi, Knjiga života od Gejija Hendriksa i Filipa Džonkoka… Luisa Hej , Džozef Marfi , Skoti Pek , Don Miguel Ruis , su po meni isto jako dobri … Ne mogu sada da se setiim svega što sam “ progutala “ i što i dalje , uz tvoje tekstove , redovno čitam . Čovek se uči da živi dok je živ 🙂 Eto 🙂

    Odgovori
  6. Volim da si napisala tekst naovu temu. Pročitala sam mnogo knjiga na temu samopomoć, ali i one „teže“, jer volim tu literaturu i jer mi koristi.No, naiskrenije, koristi tek, ako sebe „razgolitimo“ pred sobom bez zadrške, iskreno, ali, nekad se i ne može sve primeniti od naučenog, jer je podrška stručnjaka neophodna da bi se razrešile dileme. Lično, uvek sam je i zatražila, jer, smatram da nije naodmet, naprotiv.

    Odgovori
  7. U poslednjih 10 godina povremeno sam odlazila kod nekoliko terapeuta, i ti razgovori su mi mnogo pomogli da istrajem i da se nadjem u datim situacijama, uz sve to sam nabavljala puno literature koja mi je pomagala i davala motivaciju da istrajem u svim teskim situacijama. Neka literatura pomaze a neka i ne, zavisi od toga kako je mi razumemo i dozivljavamo. Sve te knjige i dalje stoje na policama i cekaju neki novi momenat i situaciju da bi ponovo dosle u ruke i bile procitane. Jedna knjizica kao mala skripta koju sam dobila na ulici od nepoznate osobe mi je od posebnog znacaja i zove se PUT DO SRECE, koja je veoma sazeta i kratkim tekstovima ukazuje na osnovne stvari u zivotu.

    Hvala Jelena na lepim i poucnim tekstovima!

    Odgovori
    • Hvala draga Mimice što si podelila svoje iskustvo.
      Hvala i za lepe reči, drago mi je što ti se moji tekstovi sviđaju i koriste 🙂

      Odgovori
  8. Hvala vam za preporucene knjige.Ja sam procitala par drugih tzv.popularnih knjiga i sve su mi prepune opstih mesta I ne od velike pomoci. Nekoliko puta do sada sam slusala Zorana Milivojevica u raznim emisijama,ali najiskrenije, njegova izlaganja mi deluju isuvise strucno I ne primenjivo. Volela bih, da knjige, koje ste pomenuli, vise razumem, da bih mogla nesto I da primenim u svom zivotu. Pozdrav Mirjana Markovic, Beograd

    Odgovori
    • Možete da prelistate njegove knjige u knjižari, možda vam budu jasnije nego predavanja. Ostale koje sam preporučila su jednostavno napisane, jasno i konkretno.

      Odgovori
  9. Mislim da ima jako dobrih knjiga, ali i više puno onih nekvalitetnih koje mogu izazvati još gore probleme napisane s ciljem što brže zarade i toga se treba čuvati po mom mišljenju jer je danas na internetu sve dostupno

    Odgovori
    • Slažem se Mario, zato sam naglasila da je važno da ništa ne uzimamo zdravo za gotovo.
      Koliko neke mogu da pomognu, neke mogu i da odmognu.

      Odgovori
  10. Baš kao što u tekstu stoji,kako kad.Neki put jedna rečenica napravi klik.Neki put mi ništa nije jasno,opet onaj tamo pokušaj završi delimično….kad ne mogu sama obratim se školovanim ljudima,oni sa strane bolje umeju da ukažu na iglu u plastu sena.Svi smo različiti,dani su različiti,samo da ne posustanemo.

    Odgovori
  11. meni pomaze,ali samo onda kada ostanem sama sa sobom, i sa tekstovima koje citam, u kojima pronalazim odgovor, i na taj nacin pripisem neku zivotnu situaciju, za mene neprijatnu, tom procitanom, to je za mene neki vid resenja, i prevazilazenjam ali bas u tim situacijama, nisam vesta da na pravi nacin odreagujem, u svoju korist…

    Odgovori
  12. Jelena, ja bih Vam bila zahvalna da napisite preporuku za neke, po Vama korisne knjige iz pop_psihologije. Moje iskustvo je optrilike kao gore napisano,tj.kratkog daha. Takodje u bas teskim trenucima nema tog saveta sa strane koji bi mi pomogao dok meni samoj nesto ne klikne, dovoljna je jedna sitnica da me malo povrati.

    Odgovori
    • Dobro pitanje Marija, hvala 🙂
      Klod Stajner „Školovanje srca“
      Zoran Milivojević „Emocije“ (izuzetno korisna knjiga, ne dajte da vas zavara obim, ne mora da se čita od korice do korice i odjednom)
      Zoran Milivojević „Formule ljubavi“
      Suzan Forvard „Emocionalna ucena“
      Meri Gulding i Robert Gulding „Upravljanje brigama“

      Ove najčešće preporučujem, ako se setim još nekih dopuniću spisak.
      One su provereno kvalitetne i psihološki utemeljene, ali ipak nekom neće biti dovoljne da razreši problem.

      Odgovori
      • Hvala puno, Jelena! Obe Zorana M. sam procitala i jesu sjajne, bas osveste coveka. Ostale cu svakako potraziti.

        Odgovori
  13. Meni ovakve knjige probude možda i nerealne nade i snove i u stanju sam da pomerim planine. A onda to osećanje splasne. I vidim da se neke stvari koje sam htela teško dostižne. Ne i nemoguće, ali do cilja treba dosta guranja i vetra u leđa. Svakako su mi promenile pristup životu. Ne kukam i ne mračim i treudim se da izvučem najpozitivnije iz svega. Ili bar dobru lekciju.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *