Razlikujemo se po tome šta volimo i šta ne volimo.
Ja na primer mnogo volim da pričam o emocijama i emocionalnoj inteligenciji, a još više volim da učim ljude kako da sva ta znanja primene u svom životu.
To baš, baš mnogo volim. Volim da držim radionice na kojim se u opuštenoj atmosferi, često i kroz smeh i zabavu, bavimo važnim životnim pitanjima i stičemo važne veštine za življenje lepšeg i srećnijeg života.
Priča o tome kako ljudi svašta trpe zbog posla i novca mi je poznata.
I ja sam tako verovala i pre par godina trpela na poslu.
Jako sam se bojala i bila pod ogromnim stresom, ali sam trpela zato što sam verovala da mora tako.
Volim da budem ljubazna prema ljudima, i volim kada su drugi ljubazni prema meni. Ljubaznost nas ne košta ništa, a mnogo donosi. Donosi prijatnije i kvalitetnije odnose sa drugim ljudima. Donosi mnogo malih zadovoljstava i lepih trenutaka. Ljubaznost nije samo kada govorimo jedni drugima lepe reči i kada činimo jedni drugima lepe gestove i usluge. Ljubaznost je i kada na lep način ukažemo drugoj osobi da nam nešto smeta ili ne prija. Ljubaznost nije prihvatanje svega što nam neko kaže i činjenje svega što neko traži od nas.
Jednom prilikom mi se za skajp konsultaciju obratila žena koja se žalila na nekoliko stvari.
Preosteljivost, razdražljivost, nesigurnost, osećaj neuspešnosti.
Prilikom našeg prvog (i poslednjeg) skajp susreta, pričala mi je o sebi i svom životu. Nabrajala mi je šta sve radi, koje obaveze ima, u kakvim okolnostima živi.
Pažljivo sam je slušala, u želji da shvatim o čemu se radi i kako mogu da joj pomognem.
Podnaslov ovog teksta mogao bi da bude- može li se zarađivati novac radeći nešto što volimo i u čemu uživamo?
U mom slučaju- može li se zarađivati novac od pisanja o psihologiji na internetu?
Odmalena sam mnogo volela da čitam. Latinicu sam naučila sa četiri godine, ćirilicu sa pet. Niko me nije terao, sama sam tražila i molila roditelje da me nauče. Još uvek je u meni živo to sećanje kako fascinirano gledam u slova, polako ih razumevam i čitam…ja čitam!!!
Sećam se kako sam čitala sve što mi dođe pod ruke, kako sam išla gradom i kao opčinjena čitala nazive prodavnica.
Sećam se i mog prvog odlaska u biblioteku. Tog svečanog dana kada su me upisali i kada sam dobila člansku kartu! I sada mi je pred očima slika biblioteke sa mnogo polica na kojima su poređane knjige. I sada, kada se prisećam, me preplavi ista radost kao i tog dana. Kao i svakog puta kada sam odlazila da vratim knjige i uzmem nove.
