Pozitivna psihologija

Pozitivna psihologija NIJE “misli pozitivno i sve će biti u redu”
Pozitivna psihologija je grana psihologije, kao i pedagoška psihologija, klinička psihologija…
Izučava se na fakultetima. Na Harvardu , na primer.
Bavi se istraživanjem i primenom načina za poboljšanje kvaliteta života i razvojem ljudskih potencijala.
Ne bavi se mentalnim poremećajima, ali ih ne negira. Nešto kao mentalna higijena.
Problemima u mentalnom funkcionisanju bavi se klinička psihologija.
Niko ko se ozbiljno i savesno bavi pozitivnom psihologijom neće reći depresivnom klijentu- samo misli pozitivno i budi zahvalan.
Uputiće ga kod kliničara ili psihoterapeuta.

<h4>Pozitivna psihologija pomaže kvalitetu života</h4>

To je relativno nova grana psihologije čija je oblast delovanja poboljšanje kvaliteta života. Relativno ste zadovoljni svojim životom, nemate neke veće probleme i tegobe, ali osećate da može više. Da život može da bude još ispunjeniji i da vi možete još više da date od sebe. U takvim slučajevima pozitivna psihologija može mnogo da pomogne svojim vežbama, tehnikama i savetima.

Samopouzdanje: šta je i kako ga povećati

Samopouzdanje- šta je to i kako ga povećati?

Želite da se oprobate u novim stvarima, ali osećate da još niste spremni?

Maštate o tome da radite nešto što volite, ali…ne znate kako i odakle da počnete?

Osećate se nesigurno kada treba da uradite nešto što nikada niste radili? I zbog toga odlažete početak za neka bolja vremena, kad budete spremniji?

Ako ste na neka ili sva ova pitanja odgovorili sa DA, vrlo je verovatno da imate manjak samopouzdanja, i da usled tog manjka samopouzdanja teško započinjete nešto novo, nešto što zaista želite.

Pročitajte više

Ko je najveći kradljivac vremena i kako ga pobediti

Iako ponekad imamo utisak da vreme leti brzinom svetlosti, a nekad da je stalo, ono teče svojim tokom, ne možemo ni da ga ubrzamo ni da ga usporimo.  Na pitanje „kako upravljati vremenom?“ najbolji odgovor koji sam čula je:
„Vremenom ne možemo upravljati, možemo ga samo koristiti.“
Neko je rekao da svako od nas ima na raspolaganju jednaku količinu vremena u toku dana koju su imali Nikola Tesla, Albert Ajnštajn, Helen Keler…  
Kako to da neki ljudi uspevaju da za isto vreme koje imaju na raspolaganju, postignu više od drugih?
Šta je to što oni znaju a većina drugih ljudi ne zna?

Kakav ti je news feed takav ti je život!

Kakav ti je newsfeed takav ti je život

Verovatno ste čuli za misao mudrog oca Tadeja „Kakve su ti misli takav ti je život.“ I verovatno će se većina složiti da je u ovoj kratkoj i jednostavnoj rečenici rečeno mnogo više nego u nekim knjigama.

Ako provodite dosta vremena na internetu, Fejsbuku ili Tviteru, čuli ste i za priču o dva vuka. U njoj je deka Indijanac ispričao svom unuku priču o tome kako u svakom od nas žive dva vuka, i kako se oni u nama bore svaki dan. Beli vuk su prijatna osećanja kao što su ljubav, radost, mir, zadovoljstvo… a crni vuk su neprijatna osećanja poput ljutnje, besa, zavisti, očaja… Na unukovo pitanje koji od njih dvojice pobeđuje deka je odgovorio „Onaj kog hraniš.“

Kako utičemo na naše misli, i kako „hranimo vukove“?

Pročitajte više

Tajna blistave lepote! Kako se prolepšati za samo 5 minuta

„Lepota će spasiti svet.“
Dostojevski

vratKoliko god mi pričali o duhovnim vrednostima i unutrašnjoj lepoti i tome kako nije sve u izgledu, realnost je drugačija.
Istraživanja pokazuju da lepi ljudi lakše dobijaju poslove, omiljeniji su u društvu, drugi ljudi ih procenjuju kao bolje osobe i pripisuju im pozitivnije osobine.

Poimanje lepote je subjektivna kategorija, ili kako kaže izreka „o ukusima ne vredi raspravljati“. Lepota je takođe uslovljena i društvenim definicijama. U nekim kulturama lepe su žene koje imaju široke kukove.
Botičelijeva Venera bi danas bila proglašena gojaznom i verovatno bila odbijena na mnogim konkursima za posao. U nekim drugim kulturama je najlepša ona žena koja ima najviše prstenova oko vrata.

Da ne nabrajam dalje. Shvatate da hoću da kažem da su spoljašnji i objektivni kriterijumi lepote promenljivi.

Pročitajte više

Novo!