„Samo se srcem dobro vidi. Suština je očima nevidljiva.“
Antoan de Sent Egziperi
Kako da budem to što jesam i živim svoju istinu?
„Do promene dolazi onda kada čovek postane ono što jeste, a ne kada pokušava da bude ono što nije.“
Arnold Baisser
Ovo lepo zvuči. Nekako moćno, opuštajuće.
Zar ne bi bilo divno, za promenu, biti autentičan. Biti to što jesi.
Možda ste već negde pročitali ovu izreku, ili neku sličnu, oduševili se i odlučili da je primenite u svom životu.
Da konačno budete to što jeste.
I suočili se sa pitanjem- ko sam zapravo ja?
Šta zapravo znači „budi to što jesi“? Kako to izgleda?
Kako da se „odblokiram“ kad se zablokiram previsokim očekivanjima
Danas je utorak. Dan koji sam nekako u proteklih par meseci odredila da bude dan kada pišem novi tekst i šaljem ga na mejling listu.
Nakon toga sledi mnogo lepih komentara i mejlova.
Zahvaljujete mi se što vam pomažem svojim rečima, hvalite moj lagan i lepršav stil pisanja kojim nekako uspevam da obradim važne, životne teme.
U mojim tekstovima se oseti da uživam u tome što radim, da volim pisanje, psihologiju, ljude i život. Oseti se iskrenost i to da je reči napisalo jedno ljudsko biće a ne neka enciklopedija psihologije.
Obično par dana pre pisanja teksta imam nekoliko ideja u glavi i onda se jedna iskristališe, sednem i napišem tekst.
Tekst koji sam napisala prošle nedelje, Priča o mom vereničkom prstenu je izazvao do sada najlepše i najličnije reakcije.
Napisala sam ga u dahu, samo je izašao iz mene. Uživala sam dok sam ga pisala i ta emocija je došla i do vas koji ste ga čitali.
I naravno da imam želju da i sledeći bude jednako dobar i kvalitetan. Da vas motiviše i inspiriše i da ponovo opravdam svoju reputaciju nekog ko piše fantastične tekstove koji mnogima pomažu.
I sedim tako ispred računara, bez ideje o tome o čemu ću da pišem i bez one energije radosti i poleta koje obično osećam kada pišem.
Ukratko- zablokirala sam se. I nije mi to prvi put.
Prevelika želja da se nešto postigne obično dovodi do toga da se zablokiramo.
Priča o mom vereničkom prstenu
Već dugo sam na tom putovanju traganja za sobom i već dugo se u meni bore ona prava, posebna i jedinstvena Jelena i ona druga, koja se boji da bude drugačija, koja se boji da posluša sebe, koja veruje da nešto s njom nije u redu zato što se ne uklapa u društvene standarde i očekivanja.
Kakav ti je news feed takav ti je život- intervju za NiNet blog
Preko Fejsbuk stranice Emocionalna inteligencija i bloga sam upoznala mnogo divnih i dragih ljudi, i to je nešto na čemu sam najviše zahvalna internetu i društvenim mrežama.
Jedan od tih divnih ljudi je Ivan Muljevski, marketing menadžer u Ninet Company.
Znamo se već četiri godine i nakon saradnje u organizaciji treninga Emocionalne inteligencije u Nišu, ukazao mi je čast i priredio zadovoljstvo da me intervjuiše na blogu Ninet Company.
