Sviđalo se to nama ili ne, problemi su sastavni deo života. Ne postoji ništa što možemo da učinimo da ih sve izbegnemo. Nemoguće je.
Ne postoji način da unapred sredimo da nam sve u životu teče glatko.
Problemi, krize, izazovi, prepreke su, ponavljam, sastavni deo života. Kroz njih učimo i rastemo.
Nađe se povremeno neko dovoljno drzak da svoje nezadovoljstvo istrese ispod nekog teksta koji napišem.
Nekad to bude manje a nekad više grubo, ali svodi se na to da nemam pojma šta je stvaran život i da je meni lako.
Ne znam ja šta sve ljudi preživljavaju i doživljavaju.
Golub koji na ksilofonu svira američku himnu-zvuči neverovatno ali je istinito.
Kako?
Jedan američki psiholog se dosetio da kompoziciju podeli na manje delove, učio je goluba da prvo kljucne prvu notu i nagrađivao ga za svaki uspešan pokušaj. Zatim je prešao na drugu, a nagrada je sledila kada bi obe note bile tačno „odsvirane“…. i tako do kraja kompozicije. Ova metoda se stručno zove metoda aproksimacije, ili približavanja cilju.
Ako vam kažem da sam bila u bolnici na pregledu i da sam sve završila bez problema, verovatno vam neće biti zanimljivo.
Normalno je da sam pregled obavila bez problema, pobogu, pa to im je posao!?!
Zato ću da počnem sa „zanimljivijom“ pričom.
Važan deo emocionalne inteligencije su znanja o emocijama i razumevanje kako one funkcionišu.
Kroz razgovore i rad sa mnogim ljudima sam primetila koliko problema nastaje kada se neprijatna osećanja proglase negativnim.
Možda zvuči kao jezičko sitničarenje ali nije.
Ko shvati zašto je podela osećanja na pozitivna i negativna pogrešna i štetna, i ko to primeni u svom životu, napravio je korak od 7 milja ka lepšem i srećnijem životu.
Ako verujete da ćete „negativnim“ osećanjem prizvati nešto „negativno“ to je kao da verujete da će vam se dogoditi nešto loše kada vam crna mačka pređe put.
Svako osećanje, prijatno ili neprijatno, može da bude i pozitivno i negativno.
