Jesen je na izmaku, zima samo što nije stigla. I trajaće neko vreme. Tako nam je kako nam je.
Zima ima neke svoje lepe i dobre strane, ali ima i neke nedostatke. Hladno je, često sa padavinama raznim, nebo je najčešće sivo, brzo padne mrak… Uslovi „idealni“ za to da ne izađete iz kuće dok se vreme ne popravi.
Ako ste od onih koji već krajem oktobra počnu da maštaju o proleću, i koji požele da mogu da, poput medveda, prespavaju zimu i probude se tek kad otopli, obavezno pročitajte ovaj tekst!
Život je predivan poklon, najbolji koji smo ikada dobili. Roditi se i biti živ je samo po sebi veliki uspeh i dostignuće.
To često smetnemo sa uma jer ga uzimamo zdravo za gotovo, podrazumevamo sve što je dobro i sve što imamo, a preuveličavamo značaj i vrednost onog što nemamo.
Mnogi ljudi protraće taj dar u žaljenju što “život nije fer”. Kako to? Pa lepo. Oni su dobre osobe (šta god to značilo) i imaju mnoge kvalitete, ali eto život nije fer prema njima i njihovi kvaliteti se ne cene dovoljno.
To uverenje da je život dužan da nas nagradi što postojimo i što smo “dobri” je razlog zašto neki ljudi koji imaju razne kvalitete i mnogo toga da ponude, prođu nezapaženo i ostanu nezadovoljni.
Draga Savršena,
znaš ono kad nešto želiš, i to nešto ti se ostvari? I kad to bude skoro onako kako si zamišljala. Bude neki detaljčić koji se ne uklapa.
E, tako je meni sad. Zato ti pišem ovo pismo. Da razjasnim svoje misli i osećanja.
Moje dve velike ljubavi su psihologija i pisanje. Uspela sam da spojim te dve ljubavi, i već dugo pišem o psihologiji. Tekstove objavljujem na mom blogu, ali već neko vreme priželjkujem da pišem kolumnu za neki sajt ili portal.
Možeš li da zamisliš moju radost kada mi je jedna draga Facebook prijateljica predložila da pišem kolumnu za njihov novi sajt?!
Lep sajt, sa lepim tekstovima. I sad stižemo do problema.
Ovaj tekst već dugo želim da napišem, ali nikako ne stiže na red. Trebalo mi je dosta vremena da pronađem prave reči i da vam u što je moguće većoj meri približim značaj psihoterapijske metode poznate pod nazivom Porodični raspored ili Poredak Ljubavi (ovaj drugi mom srcu mogo bliži).
Vi koji već dugo čitate moje tekstove znate koliko često podsećam da mnogo toga zavisi od nas, da su prepreke u nama i da je u našim rukama moć da utičemo na tok našeg života.
I to jeste tako. Skoro pa uvek. Dešava se da date sve od sebe, da naizgled nema prepreke ka sreći, zdravlju, ljubavi, dobrom životu….pa ipak, nekako se ne da…ne ide.
Kakvo će biti naše raspoloženje, sa koliko energije ćemo raspolagati i koliko ćemo generalno biti zadovoljni sobom i svojim životom zavisi od toga na koje aspekte života i nas samih obraćamo pažnju i čemu pridajemo značaj.
Ako smo usmereni na sve što nemamo ili zbog čega smo nezadovoljni, to će se neminovno odraziti na naše raspoloženje, nivo zadovoljstva i količinu energije kojom raspolažemo. Ali i “neću da mislim na probleme” pristup ne pomaže jer teško da možemo sebi zabraniti da mislimo na nešto.
Mnogo je konstruktivnije i efikasnije usmeravati pažnju na ono što je dobro, na ono što imamo, ali se pokazalo da steći ovakvu naviku većini ljudi nije lako. Većina ljudi je naviknuta da podrazumeva i uzima zdravo za gotovo sve što je dobro, a da pažnju obraća na sve što nije dobro ili čime su nezadovoljni.
