Ovakve poruke čuvam za trenutke kada sumnjam u vrednost svog rada.
Za one trenutke kad se zapitam da li je to što radim dovoljno i da li stvarno nekom koristi.
I podsećam sebe, ako je samo jednoj osobi donelo nešto dobro, dovoljno je.
„Draga Jelena,
Došla sam na ideju da vam pišem i zahvalim na tome što ste svojom knjigom „Putovanje u središte srca“ bili inspiracija za jednu radionicu u jednoj maloj osnovnoj školi.
Jedna od radionica je bila pod naslovom „Tople pahuljice- put do harmoničnih odnosa“.
Nju smo organizovali pred kraj polugodišta i bilo je sjajno.
Deca su oduševljeno prihvatila priču…i diskusiju…i dobro upamtili poruku.
Nekoliko dana nakon radionice čula sam neku devojčicu koja govori svom drugu: „Pazi, ovo stvarno nije bila topla pahuljica nemoj tako da se ponašaš…“.
Ja sam se samo tiho nasmejala…“
Ova je friška, i dodaću je u dokument sa svim porukama čitalaca o tome koliko i na koji način im je moje pisanje pomoglo.
Nakupilo se vremenom dosta.
I zaista mi pomažu kada posumnjam u sebe i vrednost svog rada.
Sečam se, kada sam tek počinjala da pišem, koliko sam bila nesigurna.
I koliko sam se pitala da li će se svideti nekom.
Da li će nekom koristiti.
Vremenom sam dobijala sve više ovakvih komentara i moja nesifurnost se smanjivala, a moje samopouzdanje raslo.
Ključna reč ovde je vremenom.
Trebalo je vremena da napišem dovoljno i da mi dovoljan broj ljudi napiše lepe poruke.
Ima i onih koji pišu, da tako kažem, nelepe poruke,
U početku su me takve reči mnogo bolele i obeshrabrivale.
Sada mi lepi komentari služe kao štit od nelepih i grubih.
Kao što imam dokument sa lepim rečima čitalaca, imam i dokumente za razne oblasti života.
U dokumentu za kuvanje su zabeležene sve lepe reakcije onih koji su uživali u mojim jelima.
„Kupus salata kad je ti napraviš je tako nekako neeeeežna.“
I u dokumentu za privatne odnose imam mnogo lepih reči i situacija.
U dokumentu za planinarenje koji je još uvek tanušan su sve strme uzbrdice koje sam savladala, i svi strmi spustovi.
Nešto zapisujem, nešto pamtim.
I podsećam se kad god zatreba.
Kad mislim da nešto neću moći, setim se svih situacija u kojima sam mislila da neću moći pa sam uspela.
I tako bildujem samopouzdanje.
Kao što su za bildovanje mišića potrebni vreme i posvećenost, tako je i za bildovanje samopouzdanja.
I opet, kao za bildovanje mišića, nije dovoljno jednom ih nabildovati pa ste mirni zauvek.
Znate i sami, potrebno je održavati ih.
Nastaviti sa redovnim treningom.
Pročitajte:
Metoda zelene olovke: siguran put ka većem samopouzdanju
Samopouzdanje: šta je i kako ga povećati
Tople pahuljice – put do harmoničnih odnosa sa drugima
