Ako želiš da te zaista čuju, pronađi svoj glas

„Trening samopouzdanja mi se svideo i svako veče odvojim bar par minuta, pred spavanje, da analiziram tri koraka i vežbe za povećanje samopouzdanja. Dosta mi je značilo i nastaviću da radim na sebi. Hvala.“

 


 

Neke ljude na Fejsbuku baš, baš volim da čitam. Danijelu Stojanović, Milana Kamponeskog, Stašu Vukadinović….da navedem samo neke.

To o čemu pišu se nekad podudara sa mojim razmišljanjima i iskustvima, nekad baš i ne (kad Milan počne o horoskopima oma mi skoči pritisak 😀 ). Bez obzira na to da li mislimo isto, svaki put uživam u čitanju njihovih reči.

Šta god ja mislila o tome što napišu, cenim to što se u svakoj reči nekako osete autentični oni. Skoro da mogu da im vidim izraz lica ili čujem glas.

Naravno, oni imaju mnogo pratilaca. I njihovi postovi dobijaju mnogo lajkova. Stotine i stotine lajkova! 😀

Priča o lajkovima možda zvuči površno, ali nije. Svima nam trebaju „lajkovi“, svima nam treba da nas drugi primete i prihvate takve kakvi smo.

Razlikujemo se po tome na koji način sebi pribavljamo te lajkove. Gore pomenute persone to postižu tako što izražavaju svoja razmišljanja na sebi svojstven način. 

Neki to postižu tako što kopiraju  kradu statuse i tekstove drugih autora, ali to nije bitno za ovaj tekst.

Inspiraciju za pisanje ovog teksta dobila sam čitajući statuse nekih ljudi koji se trude da se svide. Trude se da se svide tako što kopiraju stil nekih ljudi koji se njima sviđaju.

Čitam nečije reči i u njima prepoznajem Brankicu, Danijelu, Milana, AnđelkuStašu…a ne vidim i ne čujem osobu koja piše status. Rastuži me kad vidim tako nešto. I iako liči na dela autora koji mi se sviđaju, kopija me nikad ne dotakne na isti način.

Više me rastuži. Rastuži me to što neko, svesno ili nesvesno, veruje da nije dovoljno dobar i interesantan, pa poseže za kopiranjem.

Kopija nikada ne može da se meri sa originalom. Ali to nije najtužnije u ovoj priči. Najtužnije je to što kopiranjem drugih ljudi sebi šalju poruku da nisu dovoljno dobri takvi kakvi su. A to je tužna i bolna poruka.

‘Budi svoj, svi ostali su već zauzeti.“

Oscar Wilde

Možda ćete dobiti mnogo lajkova. Možda stotine i stotine lajkova. Al’ džaba to sve, kad onaj jedan, najvažniji, nećete dobiti. Lajk od svog bića. Jedini lajk koji može da vam donese istinsko i trajno osećanje zadovoljstva.

Pišem o lajkovima i Fejsbuku, ali ova pojava postoji u svim oblastima života i u svim međuljudskim odnosima.

Neki ljudi naprosto jesu, a neki se trude da budu. Umesto da naprosto budu.

Zašto je to tako? Zašto ljudi kopiraju umesto da budu?

Već sam napisala, duboko u sebi veruju da nisu dovoljno dobri i zanimljivi. Veruju da nemaju šta da kažu i da njihov glas nije zanimljiv.

Ništa dalje od istine.

Istina, nije svaki glas svakom zanimljiv, i niko se ne sviđa svima.

Ali, ako želite bilo kakvu šansu da se svidite nekom, prvi korak je da pronađete svoj glas. Da kada  govorite, ćutite, hodate, pijete kafu… to budete vi.

Kako? Kako pronaći svoj glasKako izraziti sebe?

Jednostavno? Tako što ćete prvo upoznati i prihvatiti sebe.

Kako to postići?

Tako što ćete, kao i za upoznavanje bilo koga drugog, izdvajati vreme da sretnete sebe, da upoznate i čujete to divno biće koje vas posmatra iz ogledala.

Da biste pronašli svoj glas, potrebno je prvo da čujete i vidite sebe.

Da budete spremni na taj, najvažniji susret, pre nego što krenete da srećete i druge.

Svaki put kada kopirate nekog ili pokušavate da se predstavite na način za koji verujete da će se drugima svideti, vi sebi šaljete poruku da niste dovoljno dobri i vredni. A to je tužno. I netačno!

Svi smo dovoljno dobri i vredni, samo neki to još ne znaju. Neki još uvek žive u zabludi da nisu dovoljno dobri. Da nisu dovoljni.

I kada uspete da pronađete svoj glas, to ne znači da ćete se sviđati svima. Sigurno nećete.

Ali, oni kojima se svidite takvi biće vaše blago neprocenjive vrednosti. To će biti ljudi kojima se sviđate baš vi, baš takvi. I svaki kontakt sa njima će vas jačati i negovati. Zato što im se sviđate baš vi. I zanima ih da čuju šta imate da kažete baš vi, baš vašim glasom.

 

Foto: Howard Lake

 


 

“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

11 thoughts on “Ako želiš da te zaista čuju, pronađi svoj glas”

  1. Lepo je procitati ovako nesto. „I ja sam vazna i dovoljna bas ovakva kakva jesam“ O, pa ovo treba ponavljati sebi svakog dana. Ovo nikako nije lako, ali je potrebno, mozda cak i neophodno za srecu u zivotu 🙂 Hvala Jelena.

    Odgovori
  2. A tako se i ja osjećam kad čitam Vaše textove…“to o čemu pišete se nekako uvijek podudara sa mojim razmišljanjima i iskustvima,tako da svaki,ali baš svaki put uživam u čitanju Vaših riječi…Šta drugo dodati,osim veliko HVALA na još jednom divnom tekstu…

    Odgovori
  3. Odlicno odabrana tema,u svim segmentima zivota ljudi su sigurniji kada kopiraju druge.Posebno je zabrinjavajuce sto su tome podlozne mlade osobe koje potiskuju svoj stil,kreativnost i individualnost.Zbog toga nam djevojke toliko lice jedna da drugu da ih jos samo po imenu razlikujemo(hvala Bogu ne sve )Svoju djecu sam uvijek ucila da ne podlijezu stihiji kolektivne jednakosti kako u garderobi tako u muzici i svemu drugom.Danas sa ponosom mogu reci da su jedinstveni,samo svoji i bez icijeg uticaja na njihov zivot pa ni mog.Tekstovi su vam toliko poucni i inspirativni.Hvala od srca

    Odgovori
  4. Sjajno 🙂 kao i ogromna vecina tvojih tekstova, da ne kazem svi, i ovaj me je oraspolozio, ohrabrio i pokrenuo u meni pozitivna razmisljanja 🙂 zaista je divan osecaj posle citanja tvojih tekstova 🙂

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *