Sunce sija, ptičice cvrkuću, sve oko mene šareno i lepo- verujem da ste u ovom opisu svi prepoznali milo nam i voljeno godišnje doba-proleće.
Lakše je biti radostan kad je vreme lepo i kad nam je toplo i kad sunce sija. Nekima čak ni to nije dovoljno ali dobro…to nije tema ovog teksta.
Kako da budemo radosni kad je zima, hladno, pada sneg, sve je sivo? Kako napraviti proleće u glavi i srcu, ili da parafraziram Miku Antića- kako u novembru da napravimo jun?
Verujem da ste već mnogo puta na internetima čitali koliko je fizička aktivnost važna za dobro raspoloženje.
I verujem da kada pročitate tako nešto sa odobravanjem klimate glavom, i kažete sebi nešto poput „od ponedeljka ću da se aktiviram fizički“.
Taj ponedeljak, za razliku od onih kad se posle vikenda vraćate na posao, nikako da dođe. Kao da čeka proleće…. Ili kao da mi čekamo proleće.
Ako ste kao ja, i kao većina ljudi, verovatno potajno priželjkujete da prespavate zimu i da se probudite kad grane prvo prolećno sunce.
I poslednje što želite kad je napolju minus zilion stepeni je da izađete iz kuće. I da se bavite fizičkom aktivnošću….brrrrr….ne želim i tačka!
Sada stižemo do dela sa motivacijom. S obzirom na to da izlazak napolje i kretanje nisu nešto što većina nas spontano i svojom voljom radi kad je zimoća, potrebno nam je malo motivacije. Malo više ponekad.
I malo kreativnosti i fleksibilnog razmišljanja. Fizička aktivnost ne mora da bude odlazak u teretanu, na aerobik, džogiranje po zaleđenom keju. Neko će to da radi i to je sjajno. Većina ljudi neće.
Kažu da je zima depresivno godišnje doba.
Nije godišnje doba to koje je depresivno. Depresivne su naše navike.
Teško je biti dobro raspoložen kada dane i dane provodite sedeći u zatvorenom prostoru. Sa druge strane, više nije nikakva tajna da je kretanje uslov broj jedan za dobro raspoloženje.
Taj neki dečji deo nas ne razume sve ovo, i želi da radi po svom. Zato je važno da sebi budemo dobri roditelji i da se potrudimo da uradimo nešto dobro za sebe. Koliko god neprivlačno to izgledalo.
I šetnja od 5 minuta znači više od šetnje od 0 minuta. Posmatrajte to na taj način.
Pre neki dan sam tako sedela u toplom stanu i smišljala kako da izbegnem izlazak iz stana. Dogovorila sam se sa kolegom da se nađemo i da mu predam neke papire, ali mi se nikako, baš nikako nije izlazilo. Lepo je gledati kroz prozor kako pahulje veju, ali izaći napolje….brrrrr….
Nisam uspela da smislim nikakav dobar izgovor da se ne pojavim na dogovorenom mestu (udaljenom čitavih 5 minuta hoda od mog stana!!! zamislite!!!), teška srca sam se obukla kao da idem u Sibir i mrzovoljnim korakom sam krenula napolje.
Čim sam izašla iz zgrade i napravila prvih par mrzovoljnih koraka, dogodilo se nešto neobično. Odjednom me je preplavila radost. Odjednom mi je postalo lepo. Toliko lepo da sam promenila plan i umesto brzinskog povratka u topli stan, odlučila sam da se prošetam jedan krug.
Šetnja mi je neopisivo prijala, plus što sam se dodatno obradovala toploti kad sam se malo smrznuta vratila kući.
Ovako nešto mi se dogodilo dovoljan broj puta da sada znam da se mala neprijatnost usled „podsticanja sebe“ da izađem i idem negde kad mi se ne ide itekako isplati.
Sada više ne čekam da mi se javi spontana želja da izađem napolje i prošetam po zimi i sivilu, jer znam da se to neće dogoditi do proleća. Znam da mi je potrebno da malo stisnem zube, uradim nešto što mi se u tom trenutku nikako ne radi i vrlo brzo osetim blagodeti takvog postupka.
Nadam se da će vas ovaj tekst motivisati da i vi sebi budete dobri roditelji, i da kada dete u vama viče „neeeeeću napolje, hladno je i sivo!“ ne popustite toj želji nego kao dobar roditelj stavite šal, kapu i rukavice u nekoj lepoj, veseloj boji i izađete napolje. Makar samo malo. Zato što je i malo mnogo. I zato što od malo po malo počinje prava motivacija. I motivacija se gradi, a za radost se vredi potruditi.
Ne čekajte da vam se „dogodi“ motivacija, radost koju ćete osetiti kada se bar malo pokrenete vredna je svakog truda.
PS: ako konačno otkrijem način da budemo srećni i zadovoljni čak i ako celu zimu provedemo sedeći u zatvorenom prostoru, bićete prvi sa kojima ću to podeliti.
Do tada- topla odeća i obuća i pravac napolje!
Želite da:
- više volite sebe
- povećate svoju emocionalnu inteligenciju
- ulepšate i obogatite svoju svakodnevicu?
Knjiga „Putovanje u središte srca“ može da vam pomogne u tome!
„Sjajna knjiga, pravi melem„
Srbijanka Jović
„Profesionalna, stručna, a opet topla, lična i milujuća.“
Jelena Veljković
Pisana je jednostavnim i razumljivim jezikom, uz mnoštvo primera, ilustracija i konkretnih načina da život živite lakše i lepše.
U ovoj zbirci psiholoških tekstova obrađene su neke od sledećih tema:
- ljubav prema sebi
- odnosi sa drugim ljudima
- srećan život
- emocionalna inteligencija
- asertivnost
Želite knjigu “Putovanje u središte srca” u svojoj biblioteci? Da vam bude pri ruci svaki put kad vam zatreba razumevanje, uteha, ohrabrenje i vetar u leđa?
Divan tekst.
Baš ta sam ja. Čućim u kući pogotovo zimi…i razmišljam o tome, kada bi izašla da li bi prvo počela da kišembili brišem nos ili da težko dišem….moj alerg.rinitis i astma mi stvarno prouzrukuju problem. Stoga mi je najbolje vani bitu u proleće ili jesen.
A sve to doprinosi do moje depresivnosti još više. Al ipak mi je lepo one dane kada se bolje osećam i šetam.
Pozdrav, Nataša
Jelena divan tekst ja nemam problem zato sto treniram trcanje svaki dan leti a narocito zimi trcim u kosutnaku i na adi i taj osecaj zafovoljstva srece posle treninga ne moze da se opise to se dozivi i svaki dan iznova kretanje je lek
Ja sam celu ovu zimu bila u losem psihickom stanju jer su mi se izdesavale preteske zivotne promene. Sve negativno. I nekako, valjda instinktivno, vuklo me je nesto da samo izadjem napolje i da samo hodam i hodam. Potreba instinkt nagon…neka unitrasanja sila me je vukla da hodanjem na svezem i hladnom vazduhu praznim negativnost i strahove iz sebe…i osecala sam se mnogo bolje i lakse…zima mi nije smetala jer mi je prijao osecaj koji dobijam setnjom…tako da sam stalno isla do grada ili do prijatelja peske…usput obidjem i po neku radnju sretnem nekoga…visestruka korist…ako ti ne nadjes motivaciju onda ce ona naci tebe i nece biti bas prijatna…ne dozvoliti sebi da nas muka natera da ispravljamo lose navike nego delovati preventivno…neka to bude moj podstrek svima…pozdrav blogerki i vernim citaocima
Ovo je dobar primer, drago mi je što ste našli način da podržite sebe i kad je teško.
Fizička aktivnost svakako. Upravo sam došla sa trčanja. Makar tri kruga iako kišica sipi. Lučenje srećnih hormona svakako nije u sedenju i ležanju u mraku i samoći. 🙂
Ubeđena sam da bezvoljnost i depresija imaju veze sa nama samima, a ne sa godišnjim dobom. Ako sam srećna i zadovoljna, biću takva i po najvećoj zimoći i sivilu, a ako sam neraspoložena (ako je u pitanju neki zaista jak razlog), ni najtoplije vreme me ne može oraspoložiti, već jedino konkretno rešenje problema. P.S. Ja izlazim u grad u štiklama kada je napolju minus beskonačno. 🙂
Ja se zimi upisujem na pilates i uporno ,bez prava na bilo kakav izgovor,odlazim 2-3 puta sedmicno na trening.Sala u kojoj treniram je ,ne slucajno,na drugom kraju grada,tako da pored jednocasovnog fantasticnog treninga ,prepesacim do stana jos nekih 4 km.Dok brzo hodam osecam neverovatnu srecu i opustenost.Srecna sam jer sam ucinila nesto za sebe i osecam ogromnu kolicinu samopostovanja i samoljublja.To je nacin koji sam otkrila da zimi ne upadnem u depresiju.
Baš lep primer, hvala 🙂
Pridružujem se ovima što šetaju sa psom 🙂 i sama sam vrli pešak, ali sa psom je posebni gušt 😉
Hvala Jelena na divnom postu.
Visibabe 🙂
Videla sam ih u nekim dvorištima još pre desetak dana.
Nama je pas velika motivacija da šetamo.
Draga Jelena, uzivala sam u tekstu, ovo je bas aktuelna tema. 🙂 Nema nama zimske depresije kad imamo tebe. 😉 Uvek mi je zadovoljstvo da citam tvoje tekstove. Ja se slazem da setnja blagotvorno utice. Ja nateram sebe da pesacim do posla i nazad u 95% slucaja bez obzira sto imam kola. To mi pomogne da lakse izguram dan. Nije uvek lako ali uz puno stresa i malo kretanja sigurno bi bila uzasno mrzovoljna. Veliki pozdrav. 🙂
Hvala draga Lidija, veliki pozdrav i tebi 🙂
Postovanje Jelena,
Da, ovo sve sto si rekla je ama bas tako ali ja sam nesto suprotno od ovog. Jeste da zivim na primorju ali vec par godina sam fizicki aktivna.Da li je to razlog zbog dugog sjedanja za kompjuter i posledica istog nijesam sigurna. Jednostavno stvorila sam sebi naviku a ne obavezu, rijetkima koje sretem svako 3 or 4 mjeseca kazem “Neznam da li bih mogla nesto korisnije uraditi za sebe trenutno“. Sustina stvorite NAVIKE a ne OBAVEZE. Vjerujte vrijedi, do tada srdacan pozdrav.
Da, navika a ne obaveza…mala promena stava koja donosi veliku promenu u rezultatima.
Srećom imam kuca Beku i mooooraaam da izadjem ,i koliko god da mi teško padne taj izlazak uvek se vratim raspolozena .Šetnja je lekovita provereno radi bar tri puta dnevno proveravam i tako već 6 godina(toliko moje kuče ima godina).Bez ove „obaveze“ verovatno bih patila od zimske depresije,prolećnog umora,letnje obamrlosti i jesenje melanholije(to je sa jednog statusa sa fb).Pozdrav i hvala uvek se radujem novom tekstu i videu.
Jelena ,draga ,
neverovatno koliko tvoje prave reči stižu u pravo vreme .Kao osvedočeni zimomrzac kome je večito hladno ,sedim u toploj sobi i izlazim samo kad moram. Naravno , posle određenog broja dana ,postanem nervozna i pitam se ,a i svi oko mene ,šta mi je.Onda reših da poslušam tvoj savet i malo preko volje natrontah se kao da idem na skijanje i krenuh da prošetam.I…radi…I pired toga što sam malo pokisla,jer je počeo sneg u međuvremenu(a ja ne stavih kapu zbog frizure),iako sam se par puta okliznula i zamalo da slomim nogu,auta su me poprskala 3 puta,nije mi smetalo…Vratih se preporođena i častih ukućane palačinkama…Dakle,ako ste malo nervozni,napeti i depresivni,naterajte sebe da izađete i prošetate malo.Vredi!!Ako ste mnogo nervozni,šetajte malo više.Ne obazirite se na vreme…samo ponesite kapu,za svaki slučaj,zima je…
Hvala ti Jelena…
Draga Jelena, super tekst! Mada, ja spadam u one što vole zimske šetnje, možda zato što mi je rođendan u zimu;) Nego, imam poteškoću da motivišem druge ljude, mamu i još neke meni baš drage ljude, da izlaze u šetnju, čak i onu petominutnu. Kada to pokušam (bilo ozbiljnim tonom, bilo blago, ili šaljivo…ma kako god), oni se baš ljute i kažu mi da smaram i još svašta… ma nema veze što mi kažu svašta, nego mi žao što ne misle na sebe. Zato mislim da im pokažem tvoj tekst, i verujem da se onda neće ljutiti. Pozdravčić:)
Da, nije uvek lako motivisati druge….nadam se da će čitanje ovog teksta pomoći 🙂
Nemam automobil, tako da svaki dan pješačim do mjesta gdje radim 25 minuta. To mi pričinjava veliko zadovoljstvo čak i na niskim temperaturama. Razbudi me, osvježi, razdrma i da motivaciju za ljepši dan 🙂
Super su vam primeri, hvala što ste ih podelili ovde, sigurno će nekog motivisati….da ne bude da ja tu nešto izmišljam kako i kratka šetnja može da razveseli 🙂
Na trudničkom sam bolovanju i uglavnom sam kod kuće, sa istim izgovorima. Ali juče me je muž „izvukao“ iz kuće i desilo se isto: posle samo nekoliko koraka bila sam presrećna!!! Šetali smo po kraju i bilo je prelepo. Inače, sneg me uvek obraduje i sa sinom idem na sankanje, obavezno! Važno je samo da izađete, posle vam se ne vraća kući ?
Bas je tako kako kazes, Jelena! Dok smo imali psa bilo je jednostavno, moralo seizaci u svako doba dana! I bilo je divno, sada je malo teze ali ja sebe motivisem , izadjem malo da ocistim snijeg, ili se dogovorim sa nekim na kaficu , ili jednostavno svoga unutarnjeg ljendovana nagovorim da je bolje malo svjezeg zraka udahnuti! Hvala ti na svakoj rijeci, tvoji tekstovi su mi takodje motivacija!
Ja prosto moram da izlazim, na posao, s posla. ALi ne volim 😀
A ono što je meni mnogo pomoglo, jer na mene negativno utiče sivilo, su prozirne zavese u jarkoj cigla-narandžastoj boji, koji sivu svetlost učine divno toplijom, skoro zlatastom. I naočare sa (limun) žutim staklima, koje daju zrak sunca 🙂
Mi imamo veliko dvorište i psa i on me motiviše da makar izađem u dvorište i poigram se s njim i kad uđem u kuću baš se lepo osećam! 🙂
To i ja radim kad odem kod roditelja….i par minuta svežeg vazduha i trčanja po snegu mnogo znače 🙂