Za sve vas kojima govore da su preosetljivi

Visoko senzitivna osoba

U roku od par dana dve različite osobe su mi o meni rekle isto.
“Samo” su drugačije formulisale.
Jedna je rekla- ti si preosetljiva.
Druga je rekla- ti si jedna nežna tanana duša, čuvaj to.

Ja jesam osetljiva.
Nekom previše, nekom nežno i tanano.

Osetljiva sam od kad znam za sebe.

Do nedavno sam i ja mislila za sebe da sam preosetljiva. Dosta njih mi je to reklo.

Sada znam da nisam preosetljiva.

Samo sam osetljiva.

Ni bolja ni lošija od drugih. Samo drugačija po toj svojoj osetljivosti.

Dugo sam verovala da mi je to mana. Da treba nekako da postanem manje osetljiva.

Sve dok nisam saznala za pojam visoko osetljiva osoba (highly sensitive person)

Možda će nekom ovo zvučati kao sitničarenje i cepidlačenje.

Kao da je bitno, preosetljiva ili visoko senzitivna. Moš misliti.

Nekom. Meni nije. Meni je ta razlika napravila ogromnu promenu u viđenju mene same.

Nisam previše nešto, ne fali mi ništa.

osetljivost i emotivnost
Nisam ni bolja ni lošija od drugih. Samo drugačija po toj svojoj osetljivosti.

Foto: Pezibear

Rodila sam se sa osetljivijim nervnim sistemom i to je to.

Kao što se neko rodi visok, a neko nizak. I jedno i drugo ima svoje prednosti i mane.

Tako se neko rodi sa manje ili više osetljivim nervnim sistemom.

Dr Elaine Aron, klinički psiholog i naučnica, je među prvima skrenula pažnju na to da se neki ljudi (oko 20% populacije) razlikuju po ovoj karakteristici. Više o tome ona govori u ovom videu.

Neka od pitanja koja ona postavlja, i koja pomažu da utvrdite da li ste visoko senzitivni su:

  • da li vas lako preplave stvari kao što su jaka svetla, snažni mirisi, grubi materijali, zvuk sirena?
  • da li se uznemirite kada imate da uradite previše stvari u kratkom vremenskom periodu?
  • da li izbegavate nasilje u filmovima i TV serijama?
  • da li tokom dana sa mnogo obaveza imate potrebu da se povučete u krevet ili zatamnjenu sobu i na taj način malo predahnete?
  • da li vam je izuzetno važno da život organizujete tako da izbegnete uznemiravajuće ili preplavljujuće situacije?
  • da li uživate u delikatnim mirisima, ukusima, zvucima i umetničkim delima?
  • da li imate bogat i kompleksan unutrašnji život?
  • kada ste bili dete, da li su vas roditelji i učitelji smatrali osetljivim i stidljivim?

Na njenom sajtu hsperson možete da pronađete još upitnika i korisnih materijala o visoko senzitivnim osobama.

Prema jednoj definiciji, visoka senzitivnost je “osobina koja se ogleda u dubljoj i temeljnijoj obradi senzornih podataka i uzrokovana je biološkim razlikama njihovog nervnog sistema.”

Naglašavam ovo- biološke razlike nervnog sistema zato što je ranije visoka senzitivnost često bila poistovećivana sa stidljivošću, socijalnom anksioznošću i introverzijom.

Kao što ne možete zameriti nekom što je previše visok ili nizak, jer je to nešto na šta osoba ne može da utiče, tako ne možete zameriti nekom da je preosetljiv.

Kada sam saznala za postojanje ove osobine doživela sam veliko olakšanje. Shvatila sam da je sa mnom sve u redu, samo sa drugačija. Ni bolja ni lošija. Drugačija.

Pitanje koje mi se nametnulo je- šta dalje s tim?

Neću valjda da idem okolo, obaveštavam ljude da sam visoko senzitivna, da nisam kriva za to i da prema meni treba da se ponašaju drugačije, sa posebnom pažnjom.

Mislim da nije u redu maltretirati druge, ali isto tako nije u redu maltretirati ni sebe.

Misliti loše o sebi zbog svoje drugačijosti nije u redu.

Veliku razliku u doživljaju sebe i samim tim u svom samopoštovanju sam doživela samom svešću o tome da je ta moja osobina, visoka senzitivnost, nešto na šta ne mogu da utičem i nešto što ne treba da menjam.

Ono na šta mogu da utičem je da prvo ja sama uvažavam svoju različitost i svoje potrebe.

To znači da sam svesna da mi povremeno, češće nego drugima, treba povlačenje i punjenje baterija. I to i radim. Ne teram sebe na tempo koji imaju drugi. Poštujem svoj tempo.

Svesna sam koliko osećanja i raspoloženja drugih ljudi utiču na mene i zato kad god mogu biram društvo.

Svesna sam da niko nije u obavezi da titra oko mene, ali isto tako sam svesna da je moja obaveza da se povučem iz odnosa koji me iscrpljuju i povređuju. Sa nekim ljudima je moguće napraviti zadovoljavajući kompromis, sa nekim nije. I to je u redu.

Kao što sam napisala na početku- nekim ljudima sam previše, nekim sam nežna i tanana.

I to je u redu. Ne moraju da se menjaju oni, ali ne moram ni ja da menjam nešto što ne mogu da menjam.

Bitno je da sam svesna toga, da ne krivim ni sebe ni druge, nego da prihvatim ono što jeste.

Zašto ljudi smatraju da je loše biti emotivan ili osetljiv?

Ovo pitanje mi je postavljeno ispod statusa sa početka teksta.

Biti emotivan ili osetljiv u vremenu i društvu u kom živimo nije lako. Ali ne znači da je loše. Čak mislim, i iskustvo me uči, da kada prihvatimo sebe sa svojom osetljivošću i emotivnošću, kada naučimo da čuvamo i negujemo sebe, da postavljamo granice i biramo ljude s kojima ćemo biti u bližim odnosima, da tada emotivnost i osetljivost postaju prednosti.

U mom slučaju, emotivnost i senzitivnost su doveli do toga da znam mnogo o emocijama i psihologiji, da na taj način pomažem ljudima.

Da nisam emotivna i osetljiva, ne bi bilo ovog bloga. Ne bi bilo knjige Putovanje u središte srca.  Ne bih radila posao koji volim, na način koji mi se sviđa i odgovara.

Trebalo mi je dosta vremena i rada da dođem do toga, ali definitivno je vredelo.

Da, neki ljudi emotivnost i osetljivost smatraju slabošću i nedostatkom. To nije problem.

Problem je kada sami počnemo svoju emotivnost i osetljivost da smatramo nedostatkom.

Da se trudimo da budemo manje nešto što jesmo a više nešto što nismo.

To je siguran put u nezadovoljstvo i promašen život.

Meni je saznanje da postoji osobina koja se zove visoka senzitivnost napravila ogromnu promenu u životu. Promenu na mnogo, mnogo bolje.
Saznanje da nisam ni previše ni premalo nego sasvim dovoljno ali malo drugačije.

Nadam se da će i nekom od vas koristiti. Ako ste visoko senzitivni ili imate neku takvu, nežnu i tananu dušu u vašem okruženju.

Ako ste prepoznali sebe u opisu visoko senzitivne osobe, volela bih da čujem vaša razmišljanja na ovu temu.

Da li prihvatate svoju senzitivnost i kako se kao takvi snalazite među ljudima? Na koji način ona utiče na vaš život?

10 saveta za visoko senzitivne osobe koji će vam promeniti život

Ako ste visoko senzitivna osoba ove smernice će vam biti od velike koristi

Još inspirativnih tekstova sa praktičnim koracima ka lepšem i srećnijem životu možete da čitate u knjizi “Putovanje u središte srca” 

 

Još inspirativnih tekstova pročitajte u knjizi “Putovanje u središte srca”

Neki od komentara čitalaca:

“Pročitala sam Vašu knjigu, nisam oka sklopila od sinoć a radim od 14h i ne žalim 🙂 nakupila sam se energije za sto godina :)) svaka Vam čast 🙂 tražili su mi ljudi na čitanje i ne dam! ljubomorno je čuvam! 🙂 mogu samo iz moje ruke da bace pogled da ne bi oštetili moju amajliju za lepo raspoloženje i ispravno razmišljanje 🙂 hvala Vam 🙂 ”

“Ovo je najnežnija knjiga! Osećam se kao da sama sebe grlim dok je čitam.”

“Putovanje u središte srca sam pročitala.Skroz realna i bez puno filozofija napisana knjiga.Usmerava na uspešan životni put.Hvala od srca ❤ “

“Uz ovu knjigu počinjem da volim ono svoje pravo ja koje se polako budi. Hvala Vam.”

“Ja je nosim uvek uz sebe,baš kao vodič kroz život!”

 

Cena knjige je 1650 dinara (+ troškovi dostave 283 din).

Šaljem je post ekspresom i stiže na vašu adresu u roku od dan-dva.

Cena za inostranstvo (sa troškovima dostave) je 22 E plus provizija za Western Union ili devizni račun.

PayPal uplatu možete da izvršite ovde.

dobre knjige

 

Pišite mi i naručite svoj primerak!

 

63 thoughts on “Za sve vas kojima govore da su preosetljivi

    • Jelena Pantić says:

      Na ovom blogu imate rubriku Kutak za visoko senzitivne osobe, sa konkretnim smernicama.

  1. Sanja says:

    Prosvetljena sam. Kad se osvrnem do svog detinjstva do dana danasnjeg… sada mi je jasno. Sad znam sta je…i da je sa mnom sve u redu samo sam visoko osetljiva. Primer jedan: Secam se kao dete kada smo uvece legli i kad nastane tisina pitala sam moju sestru da li i ona cuje pistanje u glavi kao Deda Mraz kad ide pa ona zvonca ali neznije. Ona se odvalila smejati. Ja to i dan danas cujem ali shvatila sam da je to zvuk mog pulsa i krvotoka (smesno). I to postaje glasno ali uz to stvaram muziku i tako utonem u san. Osetljiva sam na opojne medikamente. Mama mi je savetovala kad se tako jako uznemirim da popijem pola da me opusti. Jednom sam samo i mislila sam da umirem, podsecala sam sebe da treba da disem da ne zaboravim, osecala sam paniku kao da nestajem. Moja cula su se gasila i to me je uspanicilo. Ne mogu da podnesem buku, pritisak, nerazumevanje, odbijanje. Ne umem da kazem NE da ne bih nekog povredila i kad moram nekog da odbijem uzasno se iscrpim u napinjanju da to bude sto uvidjavnije i prihvatljivo. Ne mogu podneti osecaj krivice makar me muz optuzio sto nisam kupila sapun. Ne mogu podneti guzvu i neosetljive ljude. Frustrira me. Ljuti. I onda budem ljuta na sebe kako drugi ljudi to uspevaju. Ispadne da ne volim zabavu, ali prosto…mogu jedno vreme i kad mi je dosta ja moram da odem imam potrebu da se osamim i izmeditiram. Da otpustim sve to iz glave. Ne mogu,postane mi bolno. Nikom nisam uspela to da objasnim a da me neko shvati. Nisam ni sama znala sta mi je. Pocela sam da tonem jer “nisam normalna”. Htela sam da budem jaca, da me ne pogadjaju razne stvari, sitnice…sve je tako pojacano. Da se ocelicim. Ali sada shvatam. HVALA, HVALA! Imam izrazenu intuiciju. U tome uzivam. Kao da mogu da predvidim sled dogadjaja. Kreativna sam. Volim da crtam, slikam, fotografisem. Radim kod kuce i radim nesto sto volim. Mana mog posla je sto radim sa zenama. I umorim se od tudjih problema, dozivljaja, osecaja, raspolozenja itd. Kad zavrsim zakljucam kapiju da mi neko ne bane (bilo ko) i meditiram pola sata sat koliko mi dete dozvoljava. Prosto preka potreba kao vazduh koji disem…. I jos mnogo primera. A sad me jos zaintrigiralo razmisljajuci o svemu tome… I moj sin je HSP. Svi dodju do zakljucka da je bas emotivac. Nije razmazen samo je izuzetno osetljiv. Sad mi je i to jasno. Tri godine vrtica. Prve dve on se igra sam sa sobom. Znam ime mozda jednog deteta ili dva. Brinulo me to. Ali njemu to nije predstavljalo problem. Njemu je tako bilo lepo. Kaze: Ja sve otpustim, uzmem igracku i igram se sam sa sobom jer me svi nerviraju, trce, deru se itd. Kad pitam Vaspitacice kakav je i da li se uklapa. Da, sve je u redu, on je jako dobar i poslusan i jako lepo vaspitan cak je i predobar za jednog decaka. Testove koje rade pred skolu psiholog mi je rekao: Jedan od retkih u generacijama. A u skoli (prvi razred) tone, povlaci se u sebe, nista ne prepise. Idem kod uciteljice vise puta da pitam sta nije u redu, sta on radi na casovima? Osecam neki problem i ne pronalazim nikakav odgovor ili zakljucak. Prvih dana je sedeo sam u zadnjoj klupi. Tako je hteo. Osecao se sigurnije. Uciteljica kaze da je izuzetno socijalizovan, igra se sa drugarima, dobar je itd. Ali da voli svoj prostor. Da ima trenutak kad mu je potreban prostor. Kaze “Kad imate specificno dete”. I da je “svilen”. I da “cekamo neki klik” jer svakom detetu dodje taj neki klik. Da on na casovima odluta u svoju mastu i ona ga mora opominjati da nastavi. Da ja treba da imam vise samopouzdanja. Ali nije to samopouzdanje, ja osecam neki problem. Dete me preklinje da ga ispisem iz skole, da mrzi tu ucionicu, drugare i uciteljicu. Da ne moze da pise i slusa jer je buka. “Buka je svi se deru i uciteljica samo prica prica i ne mogu da pisem i ni sam ne znam kad prestanem samo mi misli negde odu”. A uciteljica gura tempo i pritisak a HSP ne podnose pritisak. Sad mi je jasno. Sad znam i na cemu treba da radim da se informisem i da ga usmeravam i da ne vrsim pritisak. Da ne duzim dalje jer primera iz svakodnevnih situacija ima na pretek. Hvala na ovom tekstu.

  2. Sanda says:

    Interesantna tema, naročito ako se osećate hipersenzitivnim. Međutim, ja to ne doživljavam kao manjkavost, kao teret… Nasuprot! Možda je bitan ugao posmatranja, brinu me oni koja su dijametralno suprotni od nas hipersenzitivnih, onih koji su duboko neosetljivi, ne brine me to u odnosu na mene lično, nego u odnosu na čovečanstvo. Trebalo bi govoriti o njima, jer obično imaju manjak empatije.

  3. Dragan S says:

    Pronasao sam vecinu svojih osobina koju ima visoko senzitivna osoba. I retko nailazim na sagovornika koji razume moju osetljivost. Vecina u nameri da mi pomognu mi govore da sam previse emotivan, pa me to jos vise povredi. U mom poslu detaljno analiziranje stvari me vremenom dovelo do toga da lakse donosim odluke, bile one ispravne ili ne. Ali u emotivnim odnosima ljudi moja emotivnost ponekad bude previse I smatraju to manom. Nikad se nisam trudio da to menjam kod sebe, ali definitivno moracu da naucim kako da sebe sacuvam od nekih situacija koje me iscrpljuju. Knjigu sam narucio, jedva cekam da je procitam. Daleko da cu sve svoje dileme resiti, ali bitan je prvi korak. Unapred zahvalan na prvom koraku ☺

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *