U nastojanjima da se sačuva goli život i obezbede fizički uslovi za funkcionisanje ljudi koji su preživeli poplave, često se zaboravlja važnost psihološke podrške i pomoći.
Moje kolege psiholozi, psihoterapeuti i psihijatri su se angažovali i organizovali u ovoj za sve nas vanrednoj situaciji i ponosna sam na nas kao struku.
Prenosim vam kratko i jasno uputstvo koje je napisao dr Zoran Ilić, psihijatar.
Šta posle? Psihološka pomoć posle poplava
Šta možete osetiti?
Prepoznajte da ste preživeli potresno iskustvo i dopustite sebi da možete iskusiti neke reakcije. Ne ljutite se na sebe zbog uznemirenosti koju osećate
Vaša reakcija je normalna u nenormalnoj situaciji kroz koju prolazite. Vi se borite i možete da to prevladate.
Možete osetiti:
*Strah
*Tugu
*Krivicu
*Ljutnju i bes
*Noćne more i učestala razmišljanja o događaju
*Postavljate pitanja:
“ZAŠTO?”
*Koliko imam kontrolu nad situacijom?
*Koliko će ovo da traje? Hoće li ponovo?
Šta raditi?
Provodite vreme sa ljudima koje volite
*Nađite vremena za sebe
*Slušajte informacije šta da radite i o uticaju traume
*Držite se rutine-imitirajte normalan život
*Planirajte i organizujte dan
*Dopustite sebi san i odmor, umor koji osećate je normalan
*Govorite o tome kako se osećate i šta se dogodilo kad osetite potrebu i kad ste spremni
*Radite stvari koje vas opuštaju
*Dopustite da članovi vaše porodice znaju vaše potrebe. Pomozite im da vam pomognu tako što će znati kada ste umorni, želite da ćutite ili da govorite o tome kako se osećate
*Ne zaboravite fizičku aktivnost
Šta ne raditi?
• Ne radite ništa što ne biste dozvolili svojoj deci
• Ne koristite alkohol i sredstva za smirenje sami
• Izbegavajte velike odluke
• Ne pokušavajte da blokirate misli na to šta se desilo. Postepeno suočavanje sa time šta se dogodilo će pomoći u suočavanju sa traumatskim iskustvom
• Ne izbegavajte svoja osećanja – podelite svoja iskustva sa drugima , kada postoje mogućnosti . Možete se zbog toga osećati neprijatno ponekad , ali razumevanje ljudi u koje imate poverenje je korisno
Kada zatražiti pomoć?
*Osećate simtome posle dve nedelje od događaja
*Osećate se preplašeno, razdražljivo skoro stalno
*Niste sposobni da se nosite sa svakodnevnom rutinom
*Osećate beznadežnost, očaj i crno gledate u budućnost
*Imate nesanicu više od 3 dana i/ili noćne more
*Nemate nikog u blizini da vam pomogne, da podelite osećanja ili da vas podrži
*Razmišljate da povredite sebe ili druge
Šta raditi sa članovima porodice?
*Nežno ih ohrabrite da se staraju o sebi: spavanje, hrana, relaksacija
*Ohrabrite ih da uspostave rutinu i postavljate im male ciljeve uz pohvalu
*Ohrabrite ih da uživaju u nečemu i prdiružite im se
*Pomozite im u procesu donošenja odluke, ali ih ne donosite za njih, izbegavajte velike odluke
*Pitajte ih:
*“Ima li nešto što bi ti pomoglo da se osećaš bolje a što bih ja mogao da uradim za tebe?”
*“Imaš li nekih problema koje možemo zajedno da rešimo?”
*Šta si ranije radio/la u teškim situacijama što je pomoglo?
Emotivna podrška
*Slušajte pažljivo
*Stavite se u njihovu kožu
*Ne trudite se da kažete pravu stvar, budite tu
*Izbegavajte rečenice:znam kako ti je, biće sve u redu, da dajete primere iz svoga života
*Bolje recite: vrlo je teško prolaziti kroz sve ovo
Šta se dešava kod dece?
Ponavaljanja igra koja podseća na traumu
Košmari
Haotično ponašanje i razdražljivost
Povlačenje
Izbegavanje svega što podseća na traumu
Regresija
Kako sa decom?
Razgovarajte
Ubedite decu da je sigurno sada
Slušajte ih
Dajte im vremena i družite se sa njima naročito pred spavanje
Dozvolite im da pokažu emocije to je deo procesa isceljenja
Učinite da se osećaju što udobnije koliko je moguće
Uživajte u zajedničkim porodičnim aktivnostima
Ne preuzimajte previše odgovornosti niti im dajte previše odgovornosti
Ako ne mogu onda preuzimite na sebe, ali ih što pre vratite u rutinu
