Kineski znak za krizu označava istovremeno i opasnost, i mogućnost. Kriza je situacija koja prevazilazi naša dosadašnja iskustva, znanja, veštine, shvatanja.U opasnosti je onaj koji odbija da uči, da se menja i razvija.Onaj koji nastavlja po starom.
Životne krize su sastavni deo života. Gde god da ste rođeni, u kakvoj god porodici da ste odrasli, koliko god novca da imate… životne krize su neizbežne.
Umesto toga, mnogo je konstruktivnije konstatovati da su okolnosti takve kakve su i zapitati se:
*šta ja mogu da učinim u ovoj situaciji?
*kako mogu da pomognem sebi?
*od koga mogu da zatražim pomoć i podršku?
*koja znanja i veštine mi sada trebaju?
*kako da ih steknem?
Od koristi je i da se prisetite nekih ranijih teških situacija koje ste prevazišli, iako su vam tada izgledale nesavladivo.
Setite se primera nekih drugih ljudi koji su uspeli da prevaziđu naizgled nepremostive prepreke i prežive nezamislive situacije.
Jedan od najinspirativnijih primera je Viktor Frankl, neurolog, psihijatar i osnivač psihoterapijskog pravca logoterapija- terapija smislom.
Možda mislite da je on tu terapiju učenog naziva izmislio udobno zavaljen u svojoj kožnoj fotelji, dok se bogatio slušajući neurotične bogatašice. Varate se.
Viktor Frankl je ideju za svoj pristup dobio boraveći u koncentracionom logoru za vreme drugog svetskog rata. Kao logoraš. Primetio je da preživljavaju oni koji su uspeli da u tom besmislu pronađu nekakav smisao. Oni koji su radili ono što mogu u tom trenutku, takvim okolnostima. Neki su očajavali i polako venuli, a neki su se borili, pomagali drugima kako su mogli, mislili na svoje bližnje i razloge zašto žele da žive.
Umesto da se nakon izlaska iz logora prepusti ulozi žrtve i nastavi sa pitanjima „Zašto?“, „Zašto ja?“, „Zašto se meni to dogodilo?“, nastavio je sa životom. I u jednom stravičnom životnom iskustvu pronašao inspiraciju da pomaže drugim ljudima.
Kada se nađete u kriznoj situaciji, setite se da to nije nikakva kazna niti dokaz da ste loša osoba. Krize su sastavni deo svakog života. Setite se da od toga kako se postavljate prema situaciji zavisi i kako ćete se ponašati, koje aktivnosti ćete preduzimati. Od toga zavisi da li će vas situacija uništiti ili ojačati.
Postoje dve vrste kriza:
- razvojne koje su sastavni deo života. Dešavaju se apsolutno svima, iako se pojedinačno ljudi razlikuju po tome sa koliko lakoće ili težine ih prevazilaze. Svaka promena i životna etapa su po svojoj prirodi krizne, zato što su novonastale okolnosti nepoznate i zahtevaju veštine koje još nismo razvili. U razvojne krize možemo da svrstamo polazak u školu, završetak školovanja, zasnivanje radnog odnosa, zasnivanje porodice. Sve su to situacije kada još uvek nemamo razvijene veštine za ispunjavanje zadataka koji su pred nama i kada se suočavamo sa teškoćama, pravimo greške, osećamo se ponekad nesposobno i neadekvatno.
- akcidentne krize su one koje nisu zajedničke svim ljudima, nisu prisutne u životu svih ljudi. To mogu da budu elementarne nepogode, ratovi, smrtni slučajevi, teške bolesti, razvodi, porodični problemi, finansijski problemi…
Krize se dešavaju svima, ponoviću, one su sastavni deo života i ljudskog razvoja.
Najgore što možete da uradite kada se nađete u kriznoj situaciji je da počnete da paničite, ili izluđujete sebe pitanjima „Zašto ja?“, „Zašto se ovo meni događa?“. Ili još gore- da se pasivizirate mislima tipa „Nemam sreće u životu“, „Moja sudbina je takva, ništa ja tu ne mogu.“, „Sve okolnosti su protiv mene.“
Najgore što možete da uradite kada se nađete u kriznoj situaciji je da počnete da paničite, ili izluđujete sebe pitanjima „Zašto ja?“, „Zašto se ovo meni događa?“. Ili još gore- da se pasivizirate mislima tipa „Nemam sreće u životu“, „Moja sudbina je takva, ništa ja tu ne mogu.“, „Sve okolnosti su protiv mene.“
Na taj način samo oduzimate sebi energiju koja vam je neophodna za snalaženje u novonastalim okolnostima.
Umesto toga, mnogo je konstruktivnije konstatovati da su okolnosti takve kakve su i zapitati se:
*šta ja mogu da učinim u ovoj situaciji?
*kako mogu da pomognem sebi?
*od koga mogu da zatražim pomoć i podršku?
*koja znanja i veštine mi sada trebaju?
*kako da ih steknem?
Od koristi je i da se prisetite nekih ranijih teških situacija koje ste prevazišli, iako su vam tada izgledale nesavladivo.
Setite se primera nekih drugih ljudi koji su uspeli da prevaziđu naizgled nepremostive prepreke i prežive nezamislive situacije.
Jedan od najinspirativnijih primera je Viktor Frankl, neurolog, psihijatar i osnivač psihoterapijskog pravca logoterapija- terapija smislom.
Možda mislite da je on tu terapiju učenog naziva izmislio udobno zavaljen u svojoj kožnoj fotelji, dok se bogatio slušajući neurotične bogatašice. Varate se.
Viktor Frankl je ideju za svoj pristup dobio boraveći u koncentracionom logoru za vreme drugog svetskog rata. Kao logoraš. Primetio je da preživljavaju oni koji su uspeli da u tom besmislu pronađu nekakav smisao. Oni koji su radili ono što mogu u tom trenutku, takvim okolnostima. Neki su očajavali i polako venuli, a neki su se borili, pomagali drugima kako su mogli, mislili na svoje bližnje i razloge zašto žele da žive.
Umesto da se nakon izlaska iz logora prepusti ulozi žrtve i nastavi sa pitanjima „Zašto?“, „Zašto ja?“, „Zašto se meni to dogodilo?“, nastavio je sa životom. I u jednom stravičnom životnom iskustvu pronašao inspiraciju da pomaže drugim ljudima.
Kada se nađete u kriznoj situaciji, setite se da to nije nikakva kazna niti dokaz da ste loša osoba. Krize su sastavni deo svakog života. Setite se da od toga kako se postavljate prema situaciji zavisi i kako ćete se ponašati, koje aktivnosti ćete preduzimati. Od toga zavisi da li će vas situacija uništiti ili ojačati.
“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“
