Čaj od kamilice.
Sveća sa mirisom lavande.
Meditacija.
Joga.
Pisanje.
Opuštajuća muzika.
Čitanje.
Kapi valerijane.
Sve je probao, ništa ne pomaže.
Mesecima pati od nesanice, iscrpljen je.
Koncentracija mu je sve slabija, lako se iznervira.
Jede sve više slatkiša, pojavio se šlauf oko struka.
Živi kao u izmaglici. Počeo je da se pribojava večeri i odlaska na počinak.
Znao je šta ga čeka.
Sati prevrtanja po krevetu u pokušaju da se uspava.
„Nesanica može da bude rezultat nakupljene ljutnje.”
To važi za nekog drugog, ne za mene.
Ja se nikada ne ljutim.
Njegov otac je bio nasilan, fizički i verbalno, i još kao mali je odlučio da nikada neće biti kao on. Biće suprotan!
Ljutnja je loša i opasna, ja se nikada neću ljutiti!
Nije mogao da zna da je to što je video kod oca bio nekontrolisani bes.
To nije bila zdrava, normalna ljutnja.
Nije znao, nije imao ko da mu kaže i pokaže.
Majka je bila pitoma i mirna, fokusirana na to da senku svom mužu ne nagazi.
Da ga ne isprovocira nijednim pogledom, pokretom, rečju.
Mada, nekad je bio besan što je toliko tiha.
Ponekad bi ga i to izbezumilo.
„Ljutnja sama po sebi nije negativna emocija.
Ono što radimo s njom određuje da li će biti negativna ili pozitivna.
Ako je istresemo na one koji su nedužni, ljutnja postaje negativna.
Ako je zadržavamo i usmerimo ka sebi, takođe postaje negativna.
Ali ako pronađemo konstruktivne načine da je oslobodimo i bezbedna mesta da pustimo svoju ljutnju, ona postaje pozitivna sila u našim životima, sila koja stvara energiju, motivaciju, asertivnost, osnaživanje i kreativnost.”
Beverli Engel
Konstruktivan način da se oslobodim ljutnje?
Bezbedno mesto da je pustim?
Šta bi to moglo da bude?
Guglaću.
− cepanje i gužvanje papira
− udaranje jastuka
− gnječenje plastelina ili testa
− ljutito škrabanje
− pisanje ljutitih reči
− udaranje jastuka oklagijom
Udaranje jastuka oklagijom?
Hajde da probam.
Uzima oklagiju, naređa jastuke na gomilu i počinje da ih udara. U početku slabo, a zatim sve jače. Oseća nešto nepoznato. Valjda je to ljutnja. Šta god da je, prija. Oseća se rasterećenije, manje napeto.
Nekoliko sati kasnije, sa blagom zebnjom odlazi u krevet. Koliko dugo ću se večeras prevrtati i pokušavati da zaspim?
Spušta glavu na jastuk, pokriva se i čeka. Prevrtanje počinje, pomisli razočarano. Ovo udaranje jastuka nije pomoglo. Pa ipak, primećuje, nervoza je slabija nego inače. Možda ću ipak uspeti da se uspavam.
I uspeva.
Ne odmah, ali mnogo brže nego prethodnih meseci.
Budi se manje iscrpljen.
Nastaviću, ništa ne košta.
Smešan je sam sebi sa tom oklagijom, ali baš ga briga.
Ako je prihvatanje ljutnje cena koju mora da plati za miran san, neka bude.
Ljutnja nije bes.
Ja nisam on.
Ja nisam on!
