Podne prošlo, niko me nije zvao, niko mi nije poslao sms.
Sedim tako i osećam se nebitno i nevoljeno, tešim se kako to ionako nije baš jako važno.
Mislim, u XXI veku smo, shvatili smo da je ljubav precenjena.
I nisu bitni odnosi sa drugim ljudima, bitni su uspeh i postignuća i takoto…
I onda mi padne na pamet da pogledam u telefon, shvatim da je bio utišan.
Propuštenih poziva komada 3, sms-ova komada 5.
Tako to obično biva….uvek neko misli na nas i voli nas….samo smo ponekad nedostupni ili utišani pa ne primećujemo.
Pročitajte:
