Emocionalna inteligencija u svakodnevnom životu

Zajedništvo - emocionalna inteligencija

Znate, Jelena….kad Vi tako dođete u podne….nama to malo remeti posao…

Ovo su reči koje mi je pre više od dve godine uputio jedan doktor. Te reči mi je uputio sa osmehom i bez osuđivanja.

U to vreme sam primala terapije i dolazila sam u bolnicu svake 3 nedelje. Pre prve terapije sam zvala da pitam kada da dođem i žena koja se javila na telefon mi je rekla da dođem tako, oko podne. Radila sam tako kako mi je rekla.

Ispostavilo se da je  na odeljenju na kom sam bila organizacija bila malo drugačija i da je njima odgovaralo da pacijenti dolaze ranije. Na naredne terapije sam dolazila pre podne a ne oko podne i sve je bilo u redu.

Šta je u ovoj situaciji emocionalno inteligentno ponašanje?

Doktor je mogao da podvikne, mogao je da me izgrdi, mogao je da mi kaže “kakav je to način da dolazite u podne??? Šta Vi mislite, da smo mi ovde samo zbog Vas? Znate li Vi koliko ovde ima pacijenata?”

Šta mislite, kako bih se osećala da je tako nastupio? Promena ponašanja bi bila ista, svakako bih dolazila ranije, ali osećanje koje bi mi takav nastup izazvalo bi bila neprijatnost, verovatno i stid.

Umesto toga, ovu situaciju sam prepričala mnogima i svi smo se slatko smejali. I sad kad se setim smešim se i simpatično mi je.

Boravak u bolnici nikom nije prijatan pa ipak, neko je svojim emocionalno inteligentnim ponašanjem, uzimanjem u obzir osećanja druge osobe, doprineo tome da se iz bolnice i neprijatnih terapija nose i neke lepe uspomene.

Svest o tome da stav, izbor reči, izraz lica i način izražavanja prave razliku u tome kakav ćemo efekat postići u odnosu sa drugom osobom je važan aspekt emocionalne inteligencije.

Ne znam da li je on tako postupio svesno ili nesvesno, nije ni važno.

Za ovu našu priču i učenje važno promenu stava možemo da naučimo i uvežbamo.

Ako  niste neko ko razmišlja o tome kako vaši postupci i način izražavanja utiču na druge, kakve emocije bude u njima, nikad nije kasno da počnete. Isplati se svima.

emocionalna inteligencija u svakodnevnom zivotu

Kako utičemo na druge ljude?

Hteli mi to da priznamo ili ne, drugi ljudi utiču na nas, i mi utičemo na njih. Taj uticaj se ogleda u raznim aspektima komunikacije…rečima koje koristimo, načinom na koji izgovaramo reči….pažnjom koju poklanjamo ili ne poklanjamo…

Mnoga istraživanja u oblasti međuljudskih odnosa pokazuju da čak i kada ne govorimo, čak i kada svesno ne razmišljamo o drugima, naši stavovi utiču na to kako će se oni osećati u našem društvu.

Takođe se pokazalo da se, kada svesno obraćamo pažnju na to što nam se dopada kod drugih, oni osećaju prijatnije u našem društvu.

 Probajte, makar samo danas, da ljude oko sebe (porodicu, prijatelje, rođake, kolege, slučajne prolaznike….) posmatrate sa “zadatkom” da otkrijete bilo šta, makar neku sitnicu (lepu šnalu za kosu,kravatu, minđuše, osmeh,način na koji stoji, gleda, govori….), što vam se dopada kod njih.
 Možda nikada nećete saznati kako je to uticalo na njih, ali sigurno ćete se i vi sami osećati prijatnije i ispunjenije.
poklon
Darujte druge lepim mislima.

Šta je potrebno da bi se drugi osećali prijatno u kontaktu s vama?

Da li je presudan šampon koji koristite ili nešto drugo?

Verovatno svi znaju reklame za Schauma šampone… prva gde jedna službenica pita drugu “Zašto su svi muškarci u tvom redu?” a druga odgovara “To nisam ja, to je moja Schauma.” U drugoj reklami je scenario sličan, jedan službenik pita drugog “Zašto su sve devojke u tvom redu?” a kolega odgovara “Zato što ti imaš perut.”
Pretpostavljam da se pitate kakve veze imaju reklame za šampon sa emocionalnom inteligencijom…

Zamislite sledeću scenu: nalazite se na autobuskoj stanici i želite da kupite kartu. Jedna pored druge, za dva susedna šaltera sede dve službenice. 


Jedna vas strelja pogledom, a ako se ipak približite njenom šalteru počinje da gleda kroz vas. Kroz zube procedi “dobar dan”, a ako kojim slučajem pokažete indeks, počinje da vas skenira pogledom iskusnije od carinika. Gleda vaš indeks, pa vas, pa tako nekoliko puta. Ponekad ode i kod šefice da proveri da li je semestar stvarno overen ili ste vi veoma vešt falsifikator. Kad vam na kraju ipak odobri kupovinu karte sa popustom ne gleda u vas, ne kaže izvolite, samo vam ćutke da kartu.

ljubazna sluzbenica
Stavovi o drugima se ogledaju u izrazu vašeg lica.


Druga je nasmejana, izgleda vedro. Ljubazno i prijatnim glasom kaže “dobar dan”.Ako često putujete pita vas kako ste, da li vam je naporno da često putujete, i na kraju poželi srećan put i prijatan dan. Indeks ne traži jer je zapamtila da uvek kupujete kartu sa studentskim popustom a ne sumnja u to da je semestar overen. Samo ponekad priupita kako ide studiranje i da li je teško raditi i studirati istovremeno.


Pogađate u čijem redu je većina putnika. I mada ljubazna službenica ima lepšu i uredniju frizuru, mislim da to nije pravi razlog.


Obe rade isti posao sa raznim teškim ljudima, za istu, verovatno malu platu. Verovatno, kao i svi ljudi, obe imaju neke svoje probleme. Pa ipak se razlikuju…razlikuju se po tome šta misle o sebi, šta misle o drugima i kako biraju da se ophode prema drugim ljudima. Razlikuju se i po tome što jedna na kraju radnog vremena odlazi kući sa kolekcijom osmeha koje je dobila od putnika, a druga sa kolekcijom mrzovoljnih pogleda i izbegavanja.

Maya Angelou je rekla da ljudi neće zapamtiti šta ste uradili ili rekli, ali da će zapamtiti kako su se zbog vas osećali.
Ako službenice sa autobuske stanice pretvorimo u metaforu, koja od njih dve biste vi bili? Kako se ljudi osećaju u kontaktu s vama?


Emocionalno inteligentno ponašanje podrazumeva i izbegavanje neprijatnih emocionalnih razmena kad god je to moguće, i traženje što je moguće više prijatnih emocionalnih razmena.

To ponekad znači poraniti malo, kako biste imali vremena da sačekate u redu kod osobe koja će vas počastiti osmehom i lepom rečju, a i vama omogućiti da nekom podarite osmeh.

osmeh

Još jedan primer kako utičemo jedni na druge, i kako samo jedna reč može da bude dovoljna da dovede do promene emocije sam opisala u jednom fb statusu

Stojim nasred pešačkog prelaza i vidim da me lik u kolima neće propustiti.
Spremila se već da se namrčim, nije u redu proći ispred pešaka nasred pešačkog prelaza.
Pogledao me i rekao mi…..nećete verovati šta mi je rekao….šokantno!
Rekao mi je….izvini.
To je bilo jedno iskreno izvini koje mi je reklo- zamislio se, nije me video, žao mu je što me nije propustio.
Momentalno me prošla volja da se namrčim.
Osmehnula sam se i rekla- u redu je.
Izvini jeste jedna od najtežih reči.
Valjda je to čini tako dragocenom i magičnom.

I još jedan status koji ilustruje kako utičemo na druge ljude

Preuređujem tekstove na blogu.
Sadržaj ne, formu.
Da bi čitaocima bilo lakše da prate i čitaju.

Nije sve u suštini, ima nešto i u formi i načinu na koji se poruka šalje.

To je deo posla koji mi se manje sviđa. Da je po mom, napisala bih tekst bez ijedne slike i sa mnogo manje pasusa i još nekih tako momenata.
Ali, ne pišem samo za sebe. Pišem za čitaoce.

I setim se žene koja je nedavno ostavila komentar na blogu.
Podugačak je bio i dosta zanimljiv. Bar ono što sam uspela da pročitam.
Bio je napisan velikim slovima i uz najbolju volju bilo mi je naporno da se koncentrišem.
Ljubazno sam joj se zahvalila za komentar i zamolila je da ubuduće piše malim slovima, zato što je tako lakše za čitanje.
Usledio je njen ljutiti odgovor, opet sve velikim slovima.
To je njen stil i ona tako oseća i baš je briga kakva su pravila na internetu i tako….
Zahvalna sam joj za podsećanje koliko se gubi kad tvrdoglavo istrajavamo na “svom stilu i autentičnosti”, ne uzimajući druge u obzir.
Kad nam je bitno samo da kažemo svoje, samo da izrazimo sebe, pa ko razume shvatiće.
Može i tako, nije zakonom zabranjeno.
Samo, mnogo se gubi od komunikacije i kontakata, mnogo….a šteta je to, jer bez drugih smo previše sami.

zajednistvo

Prepoznavanje i razumevanje emocija

Još jedan aspekt emocionalne inteligencije je prepoznavanje i razumevanje emocija. Svojih i tuđih. Često toliko jurimo i žurimo da ne stignemo da obratimo pažnju na sebe. Ne stignemo da se zapitamo kako smo i šta osećamo.

Jedini način da naučite da prepoznajete emocije je da – obraćate pažnju na njih.

Kažu da Eskimi prepoznaju 20 nijansi bele boje. To im je potrebno da bi mogli da procene debljinu leda, kako bi znali da li je bezbedan ili ne.

Isto možemo da primenimo i na prepoznavanje emocija. Što ih više prepoznajemo, više će nam koristiti.

Kaže se da što više jezika čovek govori, to više vredi, bogatiji je. Razumeti jezik osećanja i govoriti ga znači bolje i lakše se snalaziti u svetu. Osećanja su naši mudri savetnici i vodiči. Ako ne razumemo njihov jezik i kažemo “Šta to brbljaš, ćuti tu!“ to je kao da idemo kroz život bez jednog čula. Bez unutrašnjeg oka, uha, dodira, ukusa ili mirisa. Kao i učenje bilo kog drugog jezika, zahteva posvećenost i vreme. Nekada je dovoljno čitanje knjiga, razmišljanje i razgovori, a nekada je potrebno “ići na časove“. Nekada je potrebno nekoliko meseci, nekada više godina da se savlada taj jezik. Niko nije kriv što ne zna, malo ljudi je imalo tu privilegiju da ih odmalena uče jeziku osećanja. Ali zato svaka odrasla osoba ima mogućnost i odgovornost da uči i razvija se.

Iz teksta Šta je emocionalna inteligencija

emocije

Iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da što više pažnje obraćam na emocije, sve ih brže i bolje prepoznajem. I dalje postupam u skladu sa njima.

Kada prepoznamo neku emociju i ne sviđa nam se iz nekog razloga, možemo da se pretvaramo da je nema, možemo da je potisnemo, a možemo i da se potrudimo da je razumemo.

Na primer strah. Nije prijatna emocija i niko ne voli da je oseti.

Umesto da se pravimo da ne osećamo strah, mnogo je bolje da se zapitamo- šta je to čega se plašim? Ima li razloga za strah? Ako ima, kako da se zaštitim?

Kod razumevanja emocija može da pomogne model kružne emocionalne reakcije čiji je autor Zoran Milivojević.

Prema tom modelu, emocije nastaju tako što mi događaju koji je po sebi neutralan pridajemo određeno značenje i značaj.

U zavisnosti od toga kako protumačimo situaciju, javiće se različite emocije.

Ako to što partner deluje odsutno protumačimo kao znak da nas vara, osetićemo ljubomoru, povređenost, strah da će nas ostaviti…

Ako to što partner deluje odsutno protumačimo njegovim umorom jer znamo da dosta radi na novom projektu, osetićemo saosećanje i želju da mu na neki način pomognemo, da ga nekako podržimo.

Emocionalno inteligentno je svakako i to da iskomuniciramo naše zapažanje.

Deluješ mi odsutno….koji je razlog toga?

Razgovor će se odvijati smerom koji mi i partner zajedno kreiramo.

Nadam se da su vam primeri iz ovog teksta koristili i inspirisali vas da situacije iz svakodnevnog života koristite da vežbate i razvijate vaš EQ.

Kroz primere se najbolje uči, napišite u komentarima vaša iskustva sa emocionalno inteligentnim i emocionalno neinteligentnim postupcima.

Još tekstova o emocionalnoj inteligenciji i načinima da je unapredite možete da pročitate na ovoj stranici Uvod u emocionalnu inteligenciju

Ovaj tekst je deo projekta Coca-Cola Bloggers Network Adria

 

 

Još inspirativnih tekstova pročitajte u knjizi “Putovanje u središte srca”

Neki od komentara čitalaca:

“Pročitala sam Vašu knjigu, nisam oka sklopila od sinoć a radim od 14h i ne žalim 🙂 nakupila sam se energije za sto godina :)) svaka Vam čast 🙂 tražili su mi ljudi na čitanje i ne dam! ljubomorno je čuvam! 🙂 mogu samo iz moje ruke da bace pogled da ne bi oštetili moju amajliju za lepo raspoloženje i ispravno razmišljanje 🙂 hvala Vam 🙂 ”

“Ovo je najnežnija knjiga! Osećam se kao da sama sebe grlim dok je čitam.”

“Putovanje u središte srca sam pročitala.Skroz realna i bez puno filozofija napisana knjiga.Usmerava na uspešan životni put.Hvala od srca ❤ “

“Uz ovu knjigu počinjem da volim ono svoje pravo ja koje se polako budi. Hvala Vam.”

“Ja je nosim uvek uz sebe,baš kao vodič kroz život!”

 

Cena knjige je 1650 dinara (+ troškovi dostave 283 din).

Šaljem je post ekspresom i stiže na vašu adresu u roku od dan-dva.

Cena za inostranstvo (sa troškovima dostave) je 22 E plus provizija za Western Union ili devizni račun.

PayPal uplatu možete da izvršite ovde.

dobre knjige

 

Pišite mi i naručite svoj primerak!

 

15 thoughts on “Emocionalna inteligencija u svakodnevnom životu

  1. venera78 says:

    Hvala, Jelena, bas sam se prijatno osecala citajuci Vase reci. Zaista lepo sroceno, na neki nacin – isceljujuce. U pravu se – svakodnevno se susrecemo sa situacijama u kojima moramo biti emotivno senzibilni. Moje iskustvo je da sam se u vecem broju slucajeva do sada osvrtala na emocije drugih nego na svoje, ali to se menja. Donekle i Vasim preporukama iz tekstova koje citam skoro svakodnevno. Hvala za tu vrednost koju dajete.
    Bas juce sam bila u vrlo stresnoj situaciji kada je bliskoj osobi trebalo direktno reci da je presla granice pristojnosti i umesala se u moj zivot gde nije trebalo. Prvo sam se mnogo uznemirila kad sam saznala, zatim sam tehnikom dubokog disanja uspela da se smirim, na brzinu osmislila sta da kazem, nazvala je i direktno joj i smireno rekla da to nije u redu, da vise ne radi. Dobila sam izvinjenje i nekim cudom sam se osetila kao da mi je betonska ploca pala sa ramena…veeeeliko rasterecenje. Nadam se da necu morati ponovo, ali sad bar znam kako sebi da olaksam.
    Svako dobro!

    • Jelena Pantić says:

      Hvala Venera, drago mi je što Vam moji tekstovi koriste. I ja Vama želim svako dobro!

  2. vesnastrahinic says:

    “Još jedan aspekt emocionalne inteligencije je prepoznavanje i razumevanje emocija. Svojih i tuđih. Često toliko jurimo i žurimo da ne stignemo da obratimo pažnju na sebe. Ne stignemo da se zapitamo kako smo i šta osećamo.” – nekako me ovaj deo teksta najviše pogodio. Predpostavljam da je to onošto mi trenutno najviše smeta – to što nemam vremena za sebe i svoje emocije. Zaista je teško da kao mama dva mala deteta i zaposlena žena uskladiš sve obaveze. Dan je kratak. Još od rođenja starijeg sina shvatila sam da ne mogu sve, da moram da imam prioritete i da se moram jedne stvari određi kako bi uradila nešto drugo. Obično iz spiska obaveza izbacim sebe i svoje potrebe. Znam da nije dobro. I znam da mi je u stvari najteže da pogledam u sebe i svoje emocije. Nisam sigurna da želim da ih prepoznajem i razumem. Iskreno, strah me je.
    Onda slučajno na internetu naiđem na ovaj Vaš tekst i rešim da zastanem, da razmislim i isprobam. Ja koja inače preskačem ovakve tekstove.
    Volela bih da pročitam Vaše knjige.
    Hvala za ovaj slučajan susret i lep osmeh.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *