Loša strana interneta i dostupnosti informacija raznih je to što se lako stiče privid znanja i informisanosti.
Svi su stručnjaci za sve.
Za ekonomiju, politiku, fudbal, diplomatiju, medicinu, ishranu, vakcine, autizam…
Pratim neke rasprave na neke životno i kolektivno važne teme, gledam samopouzdanje sa kojim se diskutuje, argumenti i dokazi lete na sve strane…
I ništa mi nije jasno.
Znanje jeste moć. Ali pravo znanje. Pravo znanje ne može da se stekne čitajući malo po internetu i raznim grupama na Fejsbuku.
To što je neko samouveren i ubedljiv, ne znači da je u pravu i da stvarno zna.
To može da znači i da je taj neko samo veoma vešt u manipulaciji ljudima i njihovim emocijama.
Za fudbal manje više, ali zdravlje…
Znanje je moć, ali i neznanje.
Mnogo je moćno kada smo svesni šta sve ne znamo i kada smo ok sa tim.
Niko ne zna sve, to je ok.
Važno je samo da budemo svesni toga.
Niko nije glup ako se ne razume u medicinu. To samo znači da je nije studirao.
Ja se ič ne razumem u medicinu.
U psihologiju se razumem tu i tamo. Ima oblasti psihologije o kojim imam samo površna znanja, ima nekih novih o kojim ne znam ništa.
Dosta toga znam o oblasti kojom se bavim. Zato što sam mnogo i dugo učila.
Čitala i primenjivala u praksi.
Ni o emocijama ne znam sve, još uvek učim. I uvek će biti nešto što ne znam i u šta se ne razumem.
Ok sam sa tim.
Eto, ja javno priznala samo delić toga što ne znam. I ostala živa.
I još jednom- pravo znanje ne može da se stekne čitajući malo po internetu i raznim grupama na Fejsbuku.
„Znanje“ o svemu i svačemu nije dokaz inteligencije. Niko nije glup samo zato što ne zna „sve o svemu“.
Svest o neznanju je moć zato što nas čuva od posledica iluzije znanja.
Na fotografiji je Belle Gibson. Žena koja je tvrdila da je pobedila kancer načinom života.
I napravila unosan biznis na tome.
A onda se ispostavilo da….ovaj….nije baš imala kancer….
Nedavno sam čitala o devojci koja je odbila zvanično medicinsko lečenje, okrenula se alternativi, postala health guru i onda umrla….sa dvadeset i nešto…
Ljudi, budite oprezni, nije istina sve što zvuči lepo i inspirativno, a nekog može da košta života.
[tweetthis]Marketing je čudo, toliko je čudesan da većina ljudi nije ni svesna koliko im formira „slobodno“ mišljenje.[/tweetthis]
Što se tiče farmaceutske mafije, moje jednogodišnje lečenje u okviru našeg zdravstvenog sistema me je koštalo 50-100 dinara. To zato što sam platila participaciju a onda su shvatili da je zbog dijagnoze ne plaćam. Razni suplementi, preparati, alternativni čudotvorni tretmani, oko 1000 E za godinu dana. Dobro sam prošla. Čudesno mi je to što sam i pre i posle tih preparata i tretmana funkcionisala jednako dobro. Poklekla sam i ja, pod uticajem straha, i pod pritiskom moje mame koja je još više potpala pod taj uticaj alternativnog marketinga. Razumem je. Sreća, relativno brzo sam se izvukla. I platila školu oko 1000E. Alternativnoj mafiji, ne farmaceutskoj.
Ima slučajeva koji su se čudesno izlečili, to nije sporno. Nikada nećemo saznati šta je u pitanju, neki preparat, placebo, volja za životom…to ne možemo da dokažemo.
Agresivan marketing protiv medicine i za alternativu je više nego upadljiv, a ja sam ovde iznela moje iskustvo.
Logikom alternativaca, ja mogu da napišem korak-po-korak priručnik kako sam se izlečila i da suptilno tvrdim da je to pravi i jedini put. A nije. Mnogo je sve to kompleksno i jako prevazilazi ćaskanje i rasprave na društvenim mrežama. Nekom odgovara jedno, nekom drugo, nekom treće….i kad vidim „taj i taj preparat leči“ naježim se i rastužim i iznerviram i svašta…zato što ljudi gube živote i zdravlje.
Uz dobar marketing, može da se proda priča da tri zrna kikirikija, ali ne običnog nego čudesnog sa Himalaja, koji košta narafski, mnoogo….ujutru u podne i uveče…leče neku bolest. I sigurno će se neko „izlečiti“ na taj način. Placebo.
Foto: sardenacarlo
Kao ilustraciju moći placebo efekta, ispričaću vam priču o tome kako sam moju babu izlečila od depresije, za samo jedan dan.
Nakon dedine smrti svi smo bili tužni i bilo nam je teško. Babi verovatno najteže. Kako je vreme prolazilo njoj je bilo sve lošije, počela je da tone u depresiju i svima nama koji smo bili oko nje to je bilo teško. Tada sam još studirala psihologiju, i videla sam da je svrha njenih simptoma i to da privlači pažnju. Da ih prenaglašava da bi dobijala što više pažnje. Ostala je sama posle toliko godina, razumela sam je. Ali, razumela sam i sve nas oko nje. I videla da to kako stvari teku nikom ne donosi dobro.
U apoteci sam kupila kompleks vitamina B, a njoj sam rekla da je to specijalni lek koji sam samo za nju naručila iz Engleske i koji je mnogo skup. Istog dana je ozdravila.
Redovno je pila „lek“, i bilo joj je dobro, sve dok jednog dana nije došla, jako ljuta na mene. Komšinica, koja zna da čita, joj je rekla da su to obični vitamini.
Simptomi depresije su se istog dana vratili, ali nakon dosta razgovora sa njom uspeli smo da je izvučemo i bez „čudotvornih lekova“.
To što sam uradila je bilo neetično, znam. Ali, to je bila moja baba i nije tako strašno.
Strašno je kada neko pravi profit na ovaj način. A ima takvih, mnogo, previše.
Sve bolesti što doktor ne liječi „ja izliječim“. Isto ovo, samo mnogo lepše upakovano, nudi se i danas, na svakom koraku, pogotovo na društvenim mrežama.
Moja mama je, dok je trajalo moje lečenje, kupila neki časopis o zdravlju. Na svakoj strani po jedan preparat i po jedno svedočanstvo o izlečenju. Samo u tom jednom broju sam pročitala o deset lekova protiv raka….a onda sam je zamolila da više ne kupuje to.
Za protekle dve godine upoznala sam više od 20 osoba koje su prošle isto što i ja.
Kad kažem upoznala, mislim videla svojim očima i razgovarala sa njima.
Neki su to prošli pre 5,10,15 godina…operacije, hemoterapije, zračenja.
Nisam srela nikog ko je uspeo da se izleči samostalno ili nekim alternativnim metodama. Samo sam čula za takve priče. Čitala na internetu.
Dok sam primala terapiju upoznala sam ženu koja je prvo odbila lečenje, lečila se nekim bobicama od negde, ne sećam se, zvuče egzotično.
Nije uspela, javila se ipak lekarima.
Ne plaća me farmaceutska mafija, samo sa vama delim moja zapažanja i iskustva.
Ima ljudi u našoj blizini koji se leče i izleče, a da mi to nikad ne saznamo.
Kad neko umre, to saznamo.
Kad se neko izleči „običnim“ putem, to je nekako obično, nije spektakularna priča.
Kad se neko izleči neobičnim putem, to mnogo jače odjekne.
Kako god se neko izleči- dobro je.
Nije dobro kada se nešto što je mnogima pomoglo u javnosti predstavlja kao neefikasno.
I nije dobro kad se nešto što je samo nekima pomoglo u javnosti predstavlja kao sigurno rešenje i lek.
Da vam ne ostanem dužna odgovor na pitanje iz naslova- da li vakcinisati dete i kako se leči rak.
Moj odgovor na oba pitanja je- ne znam.
Ali, ima ko zna. Na svakom je odgovornost da za sebe i svoje najbliže potraži rešenje za bilo koji problem.
[tweetthis]Samo ne dozvolite da bilo ko manipuliše vašim strahom. Zdravlje, deca, strahovi, to raj za manipulaciju.[/tweetthis]
Naslovna fotografija-izvor
PS: molim vas da u komentarima ne vodimo rasprave za i protiv vakcina i kako se leči rak.
Placebo je čudo! Gledao sam dokumentarac o lečenju MS marihuanom. Ispostavilo se da zaista leči. Ali takođe jednako leči i placebo tableta u kontrolnoj grupi! 😉
Svako treba da ima slobodu da odluci kako ce da se leci. Primer koji ste dali o nekome ko leci sve bolesti je stvarno neprimeran. Po vama su svi oni koji se odluce za alternativni nacin lecenja glupi i poverovali bi da ih neko moze izleciti od svih bolesti. Ajde malo da budemo realni, ni doktori ni alternativci nisu savrseni, prevaranata ima na sve strane, ali to ne znaci da ih treba sve staviti u isti kos. Evo, ni mesec dana terapije antibioticima mi nije pomoglo da izlecim sinuse, a jedna sasvim obicna metoda sa hrenom mi je pomogla za 3 dana.
Hvala internetu sto nam je omogucio da istrazujemo, naravno da ne bih nista primenila na sebi ili svojoj deci dok ne istrazim i procitam masu clanaka napisanih na tu temu. Izbegavam lekove koliko god da je to moguce, a verujem pre svega u zdravu ishranu, i to ne zato sto sam negde to procitala, nego sto sam iskusila na sebi.
Slažem se da svako treba da ima slobodu da odluči kako će da se leči.
Primer koji spominjete se vama ne sviđa i to je u redu. Vaše mišljenje je da je neprimeren, i imate pravo na to.
Nemate pravo da ga proglasite neprimerenim samo zato što se vama ne sviđa.
Gde ste pročitali da su po mom mišljenju svi koji se odluče za alternativni način lečenja glupi? Ne mislim tako nešto i nigde to nisam napisala, molim vas da se uzdržite od interpretacija.
Slažem se da i među lekarima i među alternativcima ima raznih, povod za ovaj tekst je veoma agresivna kampanja nekih alternativaca koja se svodi na to da lekari ne leče nikog a njihovi preparati i pristupi leče sve. Svaki dan po nekoliko takvih tekstova vidim.
Vaš izbor je kako ćete da se hranite, i to je u redu. Drago mi je što se vaše zdravlje popravilo. Propagirati da svi treba da se hrane ili žive na određeni način po mom mišljenju nije u redu.
Odlican tekst ali bojim se da ga je malo ljudi razumelo. Gledala sam dosta ljudi koji su gubili bitke sa raznim bolestima gubeci vreme sa ………… i drugim primi tivnim oblicima lecenja koji lece sve od karcinoma do multiple skleroze…. Gledam roditelje koji lece decu……… i njihova su deca „zdrava“ a moje dete pije antibiotike stalno. Cak i zale Milosa sto ima majku koja neveruje carobnim kuglicama. Moram da Vam priznam da sam i od pedijatra dobila prekor sto moje dete osim redovnih vakcina dobija i Prevenar i vakvinu protiv ovcijih boginja. E to je Srbija svi sve znaju najbolje i daju sebi za pravo da se mesaju u lecenje ne samo svoje nego i tudje dece a njihovo obrazovanje nema veze sa medicinom. Da ne komentarisem poplavu raznih suplemenata za lecenje svega i svacega, koji su pri tome preskupi. Ovi preparati se bez ikakve kontrole indikuju za lecenje najtezih bolesti bez odgovornosti. Dok neko od tih prodavaca magle ne bude u Srbiji platio milionsku odsetutu (u evrima) za lazno i nesavesno lecebje dotle ce ovakve pomoci biti na svakom cosku. Nazalost za neke ce to biti prekasno.
Draga Jelena, neko će razumeti, neko neće, napisala sam najjasnije što sam znala, u nadi da ću bar nekog podstaći da ne podleže marketingu na društvenim mrežama i internetu.
PS: stavila sam tačkice umesto preparata koje ste naveli, ne želim da ovde iznosimo stavove šta leči a šta ne. To što ste napisali vaše iskustvo je u redu. Jedno je kada neko opiše svoje iskustvo, a drugo kada neko propoveda da nešto leči sve bolesti i da svi treba da primenjuju nešto.
Hvala vam na odgovoru. Izvinite za licni komentar zaista nije bilo namerno. tacno lepo ste zamolili na pocetku i sve vreme sam imala to u vidu ali sam se izgleda malo zanela na kraju. Izvinite jos jednom. Pozdrav 🙂
U redu je, dešava se svakom da se zanese 🙂 Pozdrav 🙂
Hvala vam Jelena na ovom tekstu. Niste jedina koja ne zna odgovore na ova dva pitanja. Medjutim, na kraju teksta vi isticete da ima ko zna i da je na nama odgovornost da potrazimo resenje za nas i nase najblize ali da istovremeno ne dozvolimo da iko manipulise nasim strahom kada su zdravlje I deca u pitanju. Meni je ovo malo kontradiktorno i zbunjujuce pa bih zelela da kazem nesto o tome.
Ako niko ne zna sve i ako je to u redu a ima neko ko zna i mi naravno treba sami da ga potrazimo i odlucimo, to znaci i da treba dobro da se informisemo i na kraju da verujemo tom nekom koji zna. A da li taj zaista zna I koliko zapravo zna? Kada smo fokusirani na nesto i negujemo neku ideju nas um ce uvek naci nacin da nam pokaze da smo u pravu. Prema tome, pobornici vakcinacije su u pravu, puno znaju, imaju argumente I brane svoje glediste, treba im verovati. Ali I oni protiv vakcinacije su u pravu, puno znaju, imaju argumente, brane svoje glediste I treba im verovati. Ovo vazi I za pitanje lecenja konvencionalnom Ili alternativnom medicinom.
Dakle kako ja na primer, obicna i obrazovana zena koja ne zagovara ni jednu ni drugu teoriju, majka troipogodisnjeg deteta, da odaberem i da odlucim kome da verujem ako I jedni I drugi znaju, ako su i jedni I drugi u pravu? Jer u oba slucaja odabir odnosno odluka povlaci strah, uzasan, nepodnosljiv, pralizirajuci strah da licno ja kao majka, koja ne zna i ne moze da zna sve, svesno I odgovorno svojom odlukom mogu da nastetim zdravlju I pravilnom razvoju svog deteta I da mu mozda cak ugrozim I zivot. I onda naravno mi roditelji zelimo da se bolje informisemo i onda citamo, guglamo, pretrazujemo, surfamo, razmenjujemo I naravno da smo podlozni svakojakim verovanjima i sve iz tog prokletog straha da ne nastetimo svom detetu. Vakcinacija je ozbiljno pitanje, to nije preporuka da deci treba davati vise voca, povrca, fizicke aktivnoti a izbegavati slatkise, bombone i video igre. Kada znamo (i opet isticem-kada znamo) sta je dobro za nasu decu mi to neosporno primenjujemo a ono sto je stetno izbegavamo I tu nema dileme jer nema straha. Ali kada ne znamo sta je dobro(podvlacim-kada ne znamo, nemamo sigurne relevantne proverene izdrzane neosporne informacije), mi smo zbunjeni, uplaseni, nesigurni I ne znamo kako da postupimo.
Hvala i veliki pozdrav. Milena
Draga Milena,
volela bih da znam odgovore na vaša pitanja, ali zaista ne znam.
Znam koliko je teško donositi takve odluke, i znam da niko ništa ne može da nam garantuje.
Ono u šta sam sigurna je da ne postoji jedan univerzalni lek ili pristup koji važi za sve.
Ima lekara koji znaju znanje, ima ih i koji ne znaju. Ima na primer travara koji znaju i pomognu, a ima ih i koji odmognu.
Veliki pozdrav
PS: deo komentara u kom iznosite stav o jednom od pitanja iz naslova nisam objavila. Zamolila sam i molim još jednom da na ovom blogu ne vodimo takve diskusije.
Jelena – samo kratak komentar na temu „besplatnog“ lecenja zvanicnom medicinom.
To sto je to u nasoj zemlji za krajnje korisnike besplatno je samo privid zato sto se farmaceutskim kompanijama iz budzeta koji svi mi punimo placaju jako, jako visoke sume za te iste lekove koje mi uz participaciju dobijemo za par stotina dinara.
Na zapadu je drzavana pomoc u tom pogledu vrlo oskudna i onda je alternativno lecenje svakako mnogo jeftinije. Citostatska terapija na zapdu za ljude koji nemaju privatno zdravstveno osiguranje moze da kosta i nekoliko desetina hiljada dolara/evra/funti.
Svakako se slazem da stavom da postoji gomila informacija i dezinformacija i da covek treba da bude pazljiv ali ne bih to manipulisanje informacijama povezivao iskljucivo sa alternativnim metodama…
Da, manipulacije i nestručnosti ima svuda. Ni ja ih ne povezujem samo sa alternativnim metodama, ali činjenica je da je na društvenim mrežama taj marketing mnogo glasniji. Zato sam napisala ovaj tekst, da podstaknem ljude da misle i budu oprezni.
Ni slučajno ne želim da zastupam nijedan pristup lečenju jer kao što sam napisala- nisam stručna za tako nešto.
Nije problem u Internetu, problem je u tome sto su ljudi uglavnom lenji i povrsni. Nemaju neka osnovna znanja i onda samo pokupe par informacija, bez da se ikada zaista udube u problematiku. To nije krivica Interneta, nego ljudske prirode. Ali koga neka tema zaista interesuje on moze i sam da savlada svaku materiju (bar teoriju), sa Internetom ili bez. Ima samoukih ljudi koji postanu cak i veci experti od onih fakultetski obrazovanih. Recimo cuvena prica o Lorencovim roditeljima koji su pronasli lek za svog sina tako sto su seli i naucili sve o njegovoj bolesti, i onda nisu stali sve dok nisu nasli resenje: en.wikipedia.org/wiki/Augusto_and_Michaela_Odone
Slažem se da nije samo do interneta, ali internet uz mnoge dobre strane, pojačava i neke loše strane ljudske prirode.
Slažem se da ima samoukih ljudi koji postanu veći eksperti od zvaničnih, ali oni su sigurno pročitali više od par tekstova na nekom blogu i par videa na yt.
Ubedjena sam da svakom pomaze ono u sta veruje. Nekom zvanicna medicina, mom ocu i jos mnogima cajevi, mom drugu presna hrana. Otac je od lekara pre trideset godina imao prognozu maksimalno jos dve bez medicinskog tretmana. Na operaciju nikad nije otisao i hvala bogu i cajevima jos uvek je dobro. Drug je otpisan od strane klasicne medicine. Hvala bogu, dobro je. Verovatno se krecem u takvim krugovima da znam dosta takvih ljudi. I jednu koja je od toga napravila veeliiki biznis. Ali ima punu sobu medicinskih knjiga, savetnike lekare i zna sta radi. Takodje sam upoznala i dosta lekara koji se bave alternativom. To je tek biznis…
Upravo to, za različite ljude različito, nekom jedno, nekom drugo, nekom treće, nekom kombinacija više pristupa….
Lekara ima svakakvih, i nestručnih i neetičnih, ali i stručnih i etičnih…Kao u svim profesijama.
Meni je frizerka nedavno upropastila frizuru, i ne pada mi na pamet da se ubuduće sama šišam ili tretiram kosu čajevima, nego sam potražila novu.
Mislim da Vam je loš ovaj primer „liječim“ koji je stvarno radikalno smešan i imam utisak da se sprdate sa njim. Naravno najlakše je i manipulisati sa ovim glupostima (mislim na Vas). Alternativa ne mora ništa da košta ili može biti jeftina. Lekari naravno mnogo znaju i Ja bih se uvek obratio njima ali kao što je „liječim“ čovek-manipulator tako i u ovom slučaju lekari su ljudi spremni na sve pa i na manipulaciju. Pođite od samih reklama, paste za zube, ferveksa, prostamola,,……Najvažnije da se kaže da :,,Ako imate reakciju na lek obratite se ……“!! Za proizvovde koji su za zdravlje, koji se reklamiraju čak i kao lek, na kojima sitno,sitno piše čega ima E…, E…,, stabilizatori, benzolati( možda sam i nešto lupio, nisam znalac). Alternativa zna da greši ali čini mi se na onaj način: „možda nije bolje ali svkako nije ni gore“. Žao mi je što ste uzeli loš primer za promociju „loše alternative“ a takvih primera ima u izobolju na TV-u. marketima….Puno pozdrava za cenjene lekare svih profila…i naravno za baku kojoj je alternativa pomogla pa makar i ona bila laž…
Primer je iskarikiran, i mislim da se isto „prodaje“ u lepšem pakovanju.
Nisam razumela ovo Naravno najlakše je i manipulisati sa ovim glupostima (mislim na Vas), šta ste hteli da kažete?
Alternativa zna da greši ali čini mi se na onaj način: “možda nije bolje ali svkako nije ni gore”.- nikako se ne slažem. Nekom alternativa pomogne, a neko zbog alternativne propagande odbije lečenje i tako izgubi život, ima dosta takvih slučajeva.
Ja koristim seme koprive i gvožđe mi je nikad bolje, ali to ne znači da sam se lečila samo na taj način.
Ne znamo sve i ne treba da znamo .Postoji nesto sto se zove poverenje.Pritom nikoga ne osudjujem sto se trudi da ozdravi na bilo koji nacin.Ja sam shvatila da je volja pokretac pa ako se desi placebo ozdravljenje neka se desi.Bolje i tako nego nikako.Pokazimo vise vere i ljubavi,pa nam nece trebati ni aternativna ni konvencionalna medicina.Pozdrav!
Volja, vera i želja za životom igraju veliku ulogu, to nije sporno. Kod različitih ljudi putevi izlečenja su različiti.
Veliki pozdrav
Jako dobar i koristan tekst, a meni još smeta što svi oni koji su se navodno izliječili od kancera korištenjem sode bikarbone, petroleja…. apsolutno ne pominju da su im ljekari uradili operciju i iskoristili svu zapadnu medicinu tako da ostavljaju lažan i opasan dojam teško oboljelim osobama. I ja sam jedna pacijentica koja je iza sebe prije dvije i pol godine ostavila opaku bolest činom operacije, poslije zračenja i danas nastojim da vodim uredniji život u svakom pogledu,a prvo što sam ostavila bila je cigareta….i još uvjek čistim i poslažem svašta iz i u svom životu.
Drago mi je što ste iza sebe ostavili bolest! Želim nam svima dug, zdrav i lep život 🙂
Hvala vam Jelena .
Jako, jako dobar tekst! To znam. Verujem svom lekaru-pedijatru, to je moj izbor! Vakcinišem dete… 🙂
Hvala Mirjana 🙂
Jelena,
Ovde se, po mom mišljenju, radi o tome da narod treba do te mere zbuniti trvdnjama suprotnog značenja, da on već ne zna u šta da veruje i digne ruke od svega … Cilj je otupiti masu, načiniti od nje inertnu gomilu, čime se uništava država kao sistem … I to nije slučaj samo u zdravstvu, već i u školstvu …
Ali, zamislite samo, ako roditelji ne zaštite svoje dete od dečje paralize, boginja itd., pa se poseju odgovarajući bacili i virusi od strane nekog „dobrotvora“ … Bez vakcinisanja, naše istrebljenje je pitanje vremena i namere ….
Josipe, hajde da se ne bavimo teorijama zavere, bar ne na ovom blogu.
Možda je tako kao što ste napisali, možda nije, evo priznajem, ni to ne znam.
Ovim tekstom sam želela da pošaljem poruku da je u redu da ne znamo sve, pogotovo kad su životno važne teme u pitanju.