Emocije su kao vatra- dobre sluge a loši gospodari.
Biti emocionalno inteligentan znači razumeti osećanja, znati kako nastaju i čemu služe.
Razumevanje šta i zašto osećamo,Znanja o emocijama (koje vrste emocija postoje, kako nastaju, kako ih regulisati…)Svest o tome kako utičemo na druge,Razumevanje veze između emocija, misli i ponašanja,Očuvanje pribranosti i u stresnim situacijama i okolnostima,Prevazilaženje stresa,Postizanje i održavanje generalno dobrog raspoloženja,Kako se razvija emocionalna inteligencija?
1. Sticanje znanja o emocijama
Sama znanja o emocijama nisu dovoljna ali jesu neophodna da biste pravilno pristupili svojim emocijama i razvijanju emocionalne inteligencije.
Zablude o emocijama, poput najrasprostranjenije da postoje pozitivna i negativna osećanja mnoge ljude navedu na pogrešan put. Težnja da se izbegnu neprijatna osećanja i da se doživljavaju samo prijatna je jalov posao, traćenje vremena i energije. Nemoguće je, neprirodno i dovodi do toga da izbegavamo stvaran život koji je, kao što znamo, nekad siv a nekad žut. Tako je i sa emocijama. Nekad su sive, nekad su žute, ali uvek su važni signali naše duše.
Umesto osuđivanja, potrebno je da ih primetimo, dozvolimo sebi, preispitamo i, ako se ispostavi da je emocionalna reakcija adekvatna, na konstruktivan način je pokažemo.
Znanja o tome šta koja emocija znači nam koriste da se orijentišemo u životu i među ljudima.
Znanja o emocijama se stiču kao i sva druga znanja: čitanjem, slušanjem predavanja ili individualnim časovima.
2. Učenje jezika emocija
Umesto „kako sam?“ konstruktivnije pitanje je „šta sada osećam?“
U početku, dok još ne izgradite naviku da obraćate pažnju na to šta osećate, pomaže da postavite alarm na telefonu i da kada se taj alarm oglasi za vas to bude znak da zastanete i zapitate se- „šta sada osećam?“ Ili, „koje emocije sam osećala u prethodnih sat vremena?“
Odgovori mogu da budu:
-ravnodušnost
-tuga
-zadovoljstvo
-ljutnja
-frustracija
-ljubav
-zavist
-ljubomora
-napetost
-radost
-stres
-bes
-sreća
3. Pisanje dnevnika emocija
Uveče, pre spavanja, pisanje dnevnika emocija može da bude lep način da sretnete sebe i da mirno i prijateljski završite dan.
Taj dnevnik pišete samo za sebe, nije važno kakav vam je stil pisanja i da li pravite greške.
Bitno je da izdvajate vreme za sebe i svoje emocije.
Dnevnik emocija može da izgleda ovako:
Pred kraj radnog vremena sam osećala napetost, stigao me umor. Jedva sam čekala da dođem kući i odmorim malo. Prijala mi je dremka i posle nje sam se osećala osveženo. Uživala sam u pripremanju ručka. Pustila sam muziku i plesala, to mi je baš prijalo. Ručak je bio ukusan, uživala sam u jelu. Imala sam dovoljno vremena za jelo i prijalo mi je to što nisam morala da žurim. Nakon ručka osećala sam prijatnu opuštenost, neki mir i zadovoljstvo.
Obe knjige su divne i inspirišu. Kao da ćaskam sa najvećim prijateljem koji mi daje vetar u leđa.
