Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca".
Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.
13 thoughts on “Emocionalna inteligencija u ljubavi”
Draga Jelena, volim da čitam vaše tekstove i toliko se pronalazim u njima, navodite me na razmišljanje, preispitivanje i konkretno delovanje.
Odskora sam u veoma burnoj, a pritom tako brzo odvijajućoj vezi, a evo me preispitujem, tražim odgovore.
Ono što sam zapazila za ovo naše vreme, jeste upravo da očekujem od njega da mi čita misli i ljutim se kad ne ume da odgonetne kako se u datom momentu osećam i na šta mislim. A on se ljuti na moje „Ništa.“ što je razumljivo i pokušavam to da promenim, a da opet ne budem džangrizalo,jer se nekad tako osetim, mada smatram da nemam ni nekih prohteva – da li je i to normalno? Zašto ti strahovi da neće razmeti? Jer najviše zato nekad i duže ćutim, pa taložim sve. Evo konkretno malopre pričamo i počne rasprava: ja volim da se najavim gostima, a i gosti meni, a on je ceo život živeo drukčije, ide, luta, nenajavljeno odlazi, nenajavljeno dolaze… Pa s tim muku mučimo. I ja kažem svoj stav, a on kaže svoj i kao dva ovna na mostu, niko ne posustaje…
A skorašnje: Otišla sam pre 3 dana iz kuće (živimo zajedno), ja očekujem da mi kaže čuveno: „Nedostaješ mi.“ kad ga pitam kako mu se ta tri dana čine, jer je prvi put dasmo tako razdvojeni. A on:“Prilagodjavam se datoj situaciji. Dobro mi i kad si tu i kad nisi…“ O.o I da, zaista je to i istina i ja se prilagodjavam i ok mi je, ali pomislim na njega, želim ga čuti, nedostaje…, ali zašto mi je potrebno da čujem sve ovo i od njega. Razmišljam li ispravno? Treba li izgovoriti nekome to kad to zaista i osećamo ili se nekad i suzdržavati?? Ali od čega se suzdržavati? Neće biti manje muško ako mi to kaže (inače, ima i taj trip da kao muško krije emocije)? Pa sve i da imamo po 60 godina, to prija, i iskazivanje osećanja prija, koliko god da ima pokazivanja kroz postupke.
Predložila bih nešto, ukoliko već nema sličnih tekstova, a to je odgovor na pitanje u vezi sa ovim našim muškarcima s balkanskog područja, da li je moguće da se „prevaspitaju“ razgovorom, otvorenim, o emocijama, očekivanjima, potrebama? Možda glupo pitanje, ali je li i to EI? Shvatam li to na dobar način? Da li je moguće povećati je? Kako kod homo balkanikusa? 😀 Ja osećam da je on predobar, ali iz njega ne izlaze emocije često, a meni to nekad treba…
Oprostite i na podužem tekstu i konfuznosti, ali pitam se svašta nešto. Milion pitanja, razmišljanja… 🙂
I iskreno, ovo izbacivanje ovoga na „papir“, došlo mi je kao terapija.
Izvinite još jednom i hvala na ovako divnim tekstovima. Pratim Vas i na fb. Samo napred.
Draga MaRi, hvala za lepe reči, drago mi je što se pronalazite u mojim tekstovima. Drago mi je i što vam je pisanje ovog komentara došlo kao terapija 🙂 Vaš predlog teme ću imati na umu. Nadam se da ćete u narednim tekstovima pronaći neke odgovore.
Hvala, na ovom tekstu. Citam o, u dubini duse poznatim, ali u potpunosti neosvjestenim gledistima, stavovima,pristupima… Jelena hvala na pomoci ka osvjestavanju onog nesvjesnog u nama. Hvala na temama koje pokrecete, a koje su mene licno navele na razmisljanja, a neke i uticale na konkretna djelovanja. Jos jedanput PUNOO hvala…!
Draga Jelena ,tekst je divan i rasplakao me je.Volim svoju djecu a žao mi je da ranije nisam pokazivala koliko ih volim.Kod nas se desio rat,pa smo se više brinuli kako da preživimo a manje pokazivali osjećanja koja su se nekako zaledila.Tek kada mi kćerka otputovala prije godinu i po sam se razboljela od tuge -jako mi nedostaje.Dopisujemo se ima i skyp ali opet to nije to.Uz mene je njen mlađi brat,koji baš i ne pokazuje svaki put osjećanja ,iako ja znam da je nježan.Imamo nekoliko maca i znam kakav je prema njima pa se zato pitam zašto je tako teško pokazivati osjećanja prema ljudima.Pretpostavljam da je je uzrok i u tome što i njegov otac,s kojim ne živimo više od 6 godina nije pokazivao nikakva osjećanja osim prema alkoholu.Stalne svađe ,vrijeđanja nikakva komunikacija-danas znam da je to za njih a i za mene i uopće za sve bio pravi pakao.Lično nemam nikakvu vezu i ne pokušavam uspostaviti komunikaciju sa osobama suprotnog pola.Osjećam u stvari mislim ,da se bojim pokazati bilo šta zbog ranijih iskustava i zbog uvjerenje da nisam dovoljno dobra da sam onakva ili ovakva…….a vrijeme prolazi ,vež odavno nisam mlada.Tekst je divan i rasplakao me je HVALA
Divno, Jelena. Drago mi je sto sam ovo naucila, ali ne mogu reci da mi nije zao sto nisam saznala ovo dok nisam izgubila prvu osobu koja sam iskreno volela. Hocu li ikada imati priliku da volim promisljeno jer sam bila tako brza i netakticna…
DRAGA,JELENA,zelim reci da svaka osoba je individuva sa razlicitim shvatanjima,ali sa emocijama smo isti.NEKI LJUDI pokazuju ili ne pokazuju osjecanja,s tim sto intimni i bliski odnosi su nasi ‚,pokazatelji,,nas i nase nutrine.MISLJENJA sam da prema osobama koji nam znace i koje volimo intezivnije pokazujemo nase emocije,nismo ravnodusni.U VEZI se dajemo i dobijamo,koliko dajemo mozda cemo dobiti,normalno ako je PRAVI PARTNER kraj nas.KROZ zivot susrecemo mnoge ljude i svi ostave ,,trag,, nama ako prepoznamo DOBRE VIBRACIJE I PRIJATNE EMOCIJE.VELIKO HVALA ZA TEKST. MILICA
Dugo je i meni trebalo da shvatim ovo o čemu pišeš ovdje, draga Jelena. Kada sam napokon shvatila i iskreno razumjela ušla sam u jednu predivnu vezu o kojoj se može samo sanjati, punu zdrave komunikacije, smijeha, razumijevanja, pomaganja, izražavanja ljubavi, zahvalnosti, konstruktivnog rješavanja problema. Pomislih- Pa to je to! Bili smo par iz snova! Međutim, samo jednog dana bez riječi objašnjenja taj muškarac je otišao iz mog života, uz jednu jedinu rečenicu- Ja ne znam šta želim, ja se ne mogu zaljubiti u tebe ( ispostavlja je da je sva svoja osjećanja glumio, ko zna zašto!?)! I onda se ja pitam, jesam li ja dobro shvatila sve i kako proći sada kroz ovaj osjećaj? Sve lijepo zvuči na papiru, a primjenjeno u praksi opet dovede do neuspjeha. Tek sam sad zbunjena!
Razvijanje emocionalne inteligencije u ljubavi povećava verovatnoću da ćemo biti srećni i uspešni, ali nije garancija, ne zavisi sve od nas. Ima ljudi koji tako iznenada odu, i sama sam to doživela. Trebalo mi je mnogo vremena da prebolim, prihvatim i shvatim da nije do mene. Bolno je i teško prihvatiti kraj ljubavi, pogotovo kad dođe tako iznenada i bez jasnog razloga….pomaže negovanje i podržavanje sebe.
Bas je komplikovano u danasnjem materijalno vizuelnom svetu naci adekvatan nacin da se ljude vise „otvore“ jedni prema drugima. Moja draga osoba kada smo pricali jednom prilikom o ljubavi, i kada sam ja izjavila da verujem u ljubav zbog koje su se i ratovi vodili samo se nasmejala i rekla: “ Ne budi naivna ratovi se uvek vode zbog materijalnih interesa“. Razmosljam i dalje i nikako da smislim ko je naivan a ko lud i da li je uopste neko u ljubavi? Pozz
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * Odustani od odgovora
jelenapantic.com koristi kolačiće (cookies) za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Ako nastavite sa pregledanjem shvatićemo da se slažete.Cookies podešavanjaPRIHVATI
Politika privatnosti i kolačića
Pregled privatnosti
Ovaj web sajt koristi kolačiće da poboljša vaše korisničko iskustvo dok koristite web sajt. Kolačići koji su okategorisani kao neophodni služe za neometano funksionisanje web sajta. Koristimo i third-party kolačiće da bi shvatili kako koristite naš web sajt. Ovi kolačići će biti sačuvani u vaš pretraživač samo uz vašu dozvolu. Ove kolačiće možete poništiti u bilo koje doba dana ili noći. Poništavanjem ovih kolačića možda nećete imati isto iskustvo dok koristite naš web sajt.
Neophodni kolačići su obavezni zbog pravilnog funkcionisanja web sajta. Ovi kolačići uključuju samo one koji osiguravaju sigurno i potpuno funkcionalno korišćenje web sajta. Ovi kolačići ne čuvaju lične podatke.
Bilo koji kolačići koji nisu neophodni za nesmetano funkcionisanje web sajta i koji se koriste za skupljanje ličnih podataka preko analitiks skripta, oglasnih skripta, ugrađenog sadržaja se smatraju kao neobavezni kolačići. Neophodno je da dobijemo korisničku dozvolu da koristimo ove kolačiće.
Draga Jelena, volim da čitam vaše tekstove i toliko se pronalazim u njima, navodite me na razmišljanje, preispitivanje i konkretno delovanje.
Odskora sam u veoma burnoj, a pritom tako brzo odvijajućoj vezi, a evo me preispitujem, tražim odgovore.
Ono što sam zapazila za ovo naše vreme, jeste upravo da očekujem od njega da mi čita misli i ljutim se kad ne ume da odgonetne kako se u datom momentu osećam i na šta mislim. A on se ljuti na moje „Ništa.“ što je razumljivo i pokušavam to da promenim, a da opet ne budem džangrizalo,jer se nekad tako osetim, mada smatram da nemam ni nekih prohteva – da li je i to normalno? Zašto ti strahovi da neće razmeti? Jer najviše zato nekad i duže ćutim, pa taložim sve.
Evo konkretno malopre pričamo i počne rasprava: ja volim da se najavim gostima, a i gosti meni, a on je ceo život živeo drukčije, ide, luta, nenajavljeno odlazi, nenajavljeno dolaze… Pa s tim muku mučimo. I ja kažem svoj stav, a on kaže svoj i kao dva ovna na mostu, niko ne posustaje…
A skorašnje: Otišla sam pre 3 dana iz kuće (živimo zajedno), ja očekujem da mi kaže čuveno: „Nedostaješ mi.“ kad ga pitam kako mu se ta tri dana čine, jer je prvi put dasmo tako razdvojeni. A on:“Prilagodjavam se datoj situaciji. Dobro mi i kad si tu i kad nisi…“ O.o
I da, zaista je to i istina i ja se prilagodjavam i ok mi je, ali pomislim na njega, želim ga čuti, nedostaje…, ali zašto mi je potrebno da čujem sve ovo i od njega. Razmišljam li ispravno? Treba li izgovoriti nekome to kad to zaista i osećamo ili se nekad i suzdržavati?? Ali od čega se suzdržavati? Neće biti manje muško ako mi to kaže (inače, ima i taj trip da kao muško krije emocije)? Pa sve i da imamo po 60 godina, to prija, i iskazivanje osećanja prija, koliko god da ima pokazivanja kroz postupke.
Predložila bih nešto, ukoliko već nema sličnih tekstova, a to je odgovor na pitanje u vezi sa ovim našim muškarcima s balkanskog područja, da li je moguće da se „prevaspitaju“ razgovorom, otvorenim, o emocijama, očekivanjima, potrebama?
Možda glupo pitanje, ali je li i to EI? Shvatam li to na dobar način? Da li je moguće povećati je? Kako kod homo balkanikusa? 😀
Ja osećam da je on predobar, ali iz njega ne izlaze emocije često, a meni to nekad treba…
Oprostite i na podužem tekstu i konfuznosti, ali pitam se svašta nešto. Milion pitanja, razmišljanja… 🙂
I iskreno, ovo izbacivanje ovoga na „papir“, došlo mi je kao terapija.
Izvinite još jednom i hvala na ovako divnim tekstovima. Pratim Vas i na fb. Samo napred.
Draga MaRi, hvala za lepe reči, drago mi je što se pronalazite u mojim tekstovima.
Drago mi je i što vam je pisanje ovog komentara došlo kao terapija 🙂
Vaš predlog teme ću imati na umu.
Nadam se da ćete u narednim tekstovima pronaći neke odgovore.
Hvala puno na odgovoru. Sa zadovoljstvom citam Vase tekstove. Pozdrav 🙂
Hvala, na ovom tekstu. Citam o, u dubini duse poznatim, ali u potpunosti neosvjestenim gledistima, stavovima,pristupima… Jelena hvala na pomoci ka osvjestavanju onog nesvjesnog u nama. Hvala na temama koje pokrecete, a koje su mene licno navele na razmisljanja, a neke i uticale na konkretna djelovanja. Jos jedanput PUNOO hvala…!
Draga Jelena ,tekst je divan i rasplakao me je.Volim svoju djecu a žao mi je da ranije nisam pokazivala koliko ih volim.Kod nas se desio rat,pa smo se više brinuli kako da preživimo a manje pokazivali osjećanja koja su se nekako zaledila.Tek kada mi kćerka otputovala prije godinu i po sam se razboljela od tuge -jako mi nedostaje.Dopisujemo se ima i skyp ali opet to nije to.Uz mene je njen mlađi brat,koji baš i ne pokazuje svaki put osjećanja ,iako ja znam da je nježan.Imamo nekoliko maca i znam kakav je prema njima pa se zato pitam zašto je tako teško pokazivati osjećanja prema ljudima.Pretpostavljam da je je uzrok i u tome što i njegov otac,s kojim ne živimo više od 6 godina nije pokazivao nikakva osjećanja osim prema alkoholu.Stalne svađe ,vrijeđanja nikakva komunikacija-danas znam da je to za njih a i za mene i uopće za sve bio pravi pakao.Lično nemam nikakvu vezu i ne pokušavam uspostaviti komunikaciju sa osobama suprotnog pola.Osjećam u stvari mislim ,da se bojim pokazati bilo šta zbog ranijih iskustava i zbog uvjerenje da nisam dovoljno dobra da sam onakva ili ovakva…….a vrijeme prolazi ,vež odavno nisam mlada.Tekst je divan i rasplakao me je HVALA
Divno, Jelena. Drago mi je sto sam ovo naucila, ali ne mogu reci da mi nije zao sto nisam saznala ovo dok nisam izgubila prvu osobu koja sam iskreno volela. Hocu li ikada imati priliku da volim promisljeno jer sam bila tako brza i netakticna…
DRAGA,JELENA,zelim reci da svaka osoba je individuva sa razlicitim shvatanjima,ali sa emocijama smo isti.NEKI LJUDI pokazuju ili ne pokazuju osjecanja,s tim sto intimni i bliski odnosi su nasi ‚,pokazatelji,,nas i nase nutrine.MISLJENJA sam da prema osobama koji nam znace i koje volimo intezivnije pokazujemo nase emocije,nismo ravnodusni.U VEZI se dajemo i dobijamo,koliko dajemo mozda cemo dobiti,normalno ako je PRAVI PARTNER kraj nas.KROZ zivot susrecemo mnoge ljude i svi ostave ,,trag,, nama ako prepoznamo DOBRE VIBRACIJE I PRIJATNE EMOCIJE.VELIKO HVALA ZA TEKST. MILICA
Dugo je i meni trebalo da shvatim ovo o čemu pišeš ovdje, draga Jelena.
Kada sam napokon shvatila i iskreno razumjela ušla sam u jednu predivnu vezu o kojoj se može samo sanjati, punu zdrave komunikacije, smijeha, razumijevanja, pomaganja, izražavanja ljubavi, zahvalnosti, konstruktivnog rješavanja problema. Pomislih- Pa to je to! Bili smo par iz snova! Međutim, samo jednog dana bez riječi objašnjenja taj muškarac je otišao iz mog života, uz jednu jedinu rečenicu- Ja ne znam šta želim, ja se ne mogu zaljubiti u tebe ( ispostavlja je da je sva svoja osjećanja glumio, ko zna zašto!?)! I onda se ja pitam, jesam li ja dobro shvatila sve i kako proći sada kroz ovaj osjećaj? Sve lijepo zvuči na papiru, a primjenjeno u praksi opet dovede do neuspjeha. Tek sam sad zbunjena!
Razvijanje emocionalne inteligencije u ljubavi povećava verovatnoću da ćemo biti srećni i uspešni, ali nije garancija, ne zavisi sve od nas. Ima ljudi koji tako iznenada odu, i sama sam to doživela. Trebalo mi je mnogo vremena da prebolim, prihvatim i shvatim da nije do mene.
Bolno je i teško prihvatiti kraj ljubavi, pogotovo kad dođe tako iznenada i bez jasnog razloga….pomaže negovanje i podržavanje sebe.
Super tekst
Hvala 🙂
Bas je komplikovano u danasnjem materijalno vizuelnom svetu naci adekvatan nacin da se ljude vise „otvore“ jedni prema drugima. Moja draga osoba kada smo pricali jednom prilikom o ljubavi, i kada sam ja izjavila da verujem u ljubav zbog koje su se i ratovi vodili samo se nasmejala i rekla: “ Ne budi naivna ratovi se uvek vode zbog materijalnih interesa“. Razmosljam i dalje i nikako da smislim ko je naivan a ko lud i da li je uopste neko u ljubavi? Pozz
Ima ljubavi, nedovoljno je teče među ljudima ali ima je…