On je smotan.
Možda mu se samo ne sviđam.
Da, možda mu se ne sviđaš….onda to znači da je glup.
Ovaj dijalog se odigrao u toplom domu mojih milih prijatelja. Pitali me za simpatiju, ja im rekla da se ništa ne događa.
Slatko sam se nasmejala, i dirnula me je njihova privrženost meni. Dirnulo me je to koliko me vole i koliko sam im divna i posebna.
I sad se slatko smejem kad se setim toga.
Ako mu se ne sviđam, to znači da je glup.
Jednostavno.
Ali ne i istinito.
Pored toga što mi je ova situacija bila zabavna i simpatična, značajno mi je to što sam kroz nju naučila nešto o sebi.
Ovaj kratak dijalog mi je omogućio da osvestim koliko daleko sam stigla u razvijanju ljubavi prema sebi i koliko sam uspela da izgradim zdravo samopoštovanje. I samopouzdanje.
Način na koji sam rekla „možda mu se samo ne sviđam“ mi se jako sviđa. Rekla sam to mirno i dostojanstveno. Da, možda mu se stvarno ne sviđam. Ali to ne govori ništa o meni. Niti govori išta o njemu.
Sviđam se meni. I sviđam se mnogim ljudima koji se meni sviđaju. Sasvim dovoljno.
Želja da se svidimo svima dolazi iz nesigurnosti. Kada nismo svesni svojih kvaliteta stalno tražimo odobravanje i podršku od drugih ljudi.
U redu je tražiti odobravanje i podršku od drugih ponekad, opasno je kada smo zavisni od toga.
Kada se ne sviđamo sebi dovoljno, ili uopšte, „sviđanje svima“ postaje neka vrsta imperativa.
Moram da se sviđam svima!
Ne, ne moraš da se sviđaš svima. Niko ne mora da se sviđa svima.
Kao što kaže neko mudar na Fejsbuku:
Ne možeš se sviđati svima, nisi Nutela.
Podelila sam ovo na mojoj Fejsbuk stranici i dodala da je to moćna mantra za samoprihvatanje. I jeste. Potrebno nam je da se podsetimo toga, jer većina ljudi, hteli to da priznaju ili ne, malo teže podnose kada se nekom ne sviđaju. Pogotovo kad je to neko ko se nama sviđa.
Nije to prijatno, da se ne lažemo. Mnogo je lepše kad se sviđamo nekom ko se nama sviđa. Ali nije ni smak sveta. I nije dokaz da sa nama nešto nije u redu. Da smo ne sviđljivi. Ili da nam nešto ozbiljno fali.
Ovaj zaključak, da ako se nekom ne sviđamo to znači da nam nešto fali, koliko god preterano izgledao ovako napisan, jeste nešto što mnogi koji nemaju lepu i pozitivnu sliku o sebi vrlo često pomisle o sebi.
Mi ljudi tako funkcionišemo- iz okruženja biramo one informacije koje se uklapaju u naš sistem uverenja, one koje nam se ne uklapaju jednostavno ignorišemo.
Za ljude koji nemaju lepu sliku o sebi, koji nisu svesni svojih kvaliteta, to znači da ne registruju ili umanjuju kada se nekom nešto sviđa kod njih (možda laže, preteruje, ne zna me dobro…) ali zato iz prve „snime“ kada se nekom ne sviđa nešto kod njih. I vrlo lako i najmanji znak nezainteresovanosti tumače kao još jedan dokaz da se ne sviđaju tom nekom.
Kada smo svesni svojih kvaliteta, i kada se sviđamo sebi, nesavršeni kakvi svi jesmo, mnogo lakše ćemo podneti da se eto nekom ne sviđamo.
Ali isto tako ćemo lako poverovati da se nekom sviđamo, stvarno. I lako ćemo prihvatiti pažnju i lepe gestove drugih ljudi. Jer znamo da to zaslužujemo nam to pripada (kao što pripada svakom ljudskom biću).
Ovo o sviđanju i nesviđanju važi za sve odnose među ljudima. Ljubavne, prijateljske, poslovne.
Sećam se, kad sam tek počinjala da pišem i bila pomalo nesigurna, koliko me je pogađalo kad neko napiše nešto ružno o tome što sam napisala. Sećam se koliko su mi značili lajkovi i komentari tipa „sjajno! bravo! odlično!“
I sada mi znače lajkovi i lepi komentari, volim kad se ljudima sviđa ovo što radim. Ali, ne strepim više pre objavljivanja teksta- kako će ljudi reagovati i kako će im se svideti. Takođe, prihvatam da se nekom ne sviđa način na koji pišem i da nekom sve ovo što radim nije zanimljivo.
Ne moram da se sviđam svima, nisam Nutela. Ja sam Jelena Pantić i sviđam se sebi (i još nekim ljudima koji se meni sviđaju….malo li je 🙂 )
Možda se ja simpatiji stvarno ne sviđam, a možda je i smotan, ko će ga znati.
Nemam vremena i energije da se bavim takvim „gatanjima“, sviđa mi se moj život i živim ga svaki dan.
Niko se ne sviđa svima i svako se sviđa nekom. Za početak, važno je da se sviđamo sebi.
Nije tačno ni da se nutela svima sviđa, eto meni se ne sviđa :))
„Možda se ja simpatiji stvarno ne sviđam, a možda je i smotan, ko će ga znati.
Nemam vremena i energije da se bavim takvim “gatanjima”, sviđa mi se moj život i živim ga svaki dan.“
Ovo mi je vrh. Ove rečenice ću zalijepiti na zid kao podsjetnik.
I preporuka za temu ako ste imali iskustava u praksi. Zašto muškarci u 40-tima traže naš kontakt i ne javljaju se kad treba dogovoriti spoj. Da imaju 20 razumjela bih ali zreli muškarci … Hm…
Ni meni se ne svidja Nutela. Al ima neceg dobrog u tome. Muz je voli, kao i crni deo eurokrema, dok ja volim beli. Svi srecni. 🙂
Kada mi se neko svidi, a primetim da se ja njemu/njoj ne svidjam (u bilo kojoj sferi zivota) odmah mu/joj nadjem par mana i mnogo se bolje osecam…zivot ide dalje, nadje se po neko ko oscilira na slicnim frekvencijama kao ja
Draga Jelena, onog dana kada me partner ostavio i osjećala sam se grozno, „naletjela“ sam na ovaj tvoj tekst i još mnoge koje si pisala i nakon samo tri sedmice moj život je krenuo nekim boljim i ljepšim tokom. Ne krivim više sebe, zbog našeg raskida, niti mislim da nešto sa mnom nije u redu niti da mi “ nešto fali“ samim tim što se njemu ne sviđam dovoljno da bi bio sa mnom. Hvala ti na divnim tekstovima kojim me inspirišeš da shvatim kakve divne kvalitete imam, koliko mogu da volim sebe, pružim ljubavi i koliko znam da će mi zasigurno biti uzvraćena. Divno je što postoje takvi jedinstveni i prekrasni ljudi kao što si ti. Želim ti puno uspjeha u životu i radu.
Draga Oli, drago mi je što ti je ovaj tekst koristio i bio podrška.
Hvala ti za lepe reči, i ja tebi želim svako dobro u životu i radu!
Joj draga Jelena… ni meni se Nutela ne svidja, ni cokolada ni slatkisi uopste…. Ima to medjutim i dobru stranu – to je jedino sto me spasava pa sam relativno vitke linije vec godinama jer pite, gibanice, testa, spagete i sl. obozavam (u prevodu – sve „slanise„ 🙂 … Da se vratim na temu, jos jedan odlican tekst, nemam nista da dodam sem – cestitam!
Hvala draga Nataša 🙂
sto ako se vecini ne dopadamo,dali to znaci da smo bolji ili gori od vecine,znaci li to da smo osobenjaci,crne ovce,mozda nedovoljno socijalizirani-ili smo samo neshvaceni.Ima dosta toga za razmislanje.ja se slazem da ne moramo biti nutela,ali ne mora biti ni pelinkovac-mora se raditi na sebi
Tekstovi su vam izvaredni. Obožavam da ih čitam. Samo tako nastavite.
Ali moram da dodam da se ni Nutela ne sviđa svima. Ja eto ne volim Nutelu 😉
Pozdrav.
Hvala Slavoljube 🙂 Veliki pozdrav
Svaka ric stoji. I svida mi se,samo tako nastavi 😉
Hvala Dobrila 🙂
Sjajan tekst.
Hvala 🙂
dobra tema,svi mi nasu okolinu dozivljavamo bitnu za nas zivot,brinemo sta ce komsije reci,iako zivimo svoj zivot,al uticu na nas.ne zamaram se vise za okolinu,gledam svoja posla,ne tracam,ne dozvoljavam da me neko omete u mojim ciljevima.samo mi je bitna misljenja mojih bliskih osoba i koji me odlicno poznaju.svidja mi se vas tekst JELENA
Drago mi je Milice, hvala 🙂
Eurokrem je ukusnuji od nutele 🙂 , a on je i smotan u glup… , izgleda da više voli nutelu, svašta 😉
Ono što mi se od samog početka svidelo u Vašim tekstovima je jednostavnost s kojom pišete, tako lepa lakoća razumevanja svake teme i uvek pogođena srž skoro u samo jednoj rečenici. Nikada nisam volela ljude koji se rasplinu u pisanju ili govoru i na kraju ne kažu ništa. A što se tiče našeg sviđanja i ne sviđanja nekome i obrnuto, ja uvek kažem samo: „Neka mi to bude najveći problem u životu i ja ću biti zadovoljna“. Ili kao što glasi naslov knjige Goge Džolić, „U pravu si, ali baš me briga“. 🙂
Hvala Vesna, drago mi je što vam se sviđaju moji tekstovi i način pisanja 🙂
Veoma lep tekst, kao i sve druge koje si napisala. Često imam slična razmišljanja. Kada sam počela da više cenim svoje dobre osobine, to sam prihvatila kao deo sazrevanja-pa makar i zakasnelog.
Hvala Vesna 🙂 Sve u svoje vreme, bitno je da sazrevamo i učimo 🙂
sjajan tekst kao i uvek 🙂 i tako prija, bas kao Nutela 🙂 Hvala Jelena!
🙂
Meni je ovaj tekst vrhunski!
Hvala Ksenija, drago mi je 🙂
I meni je Nutela preslatka :), a Jelenini tekstvovi sa dovoljno slasti, u svojoj sredini se velikoj većini ne svidjam i eto nekako se nosim sa tim,dobro je dok ima i onih kojima se svidjam 🙂
Da, uvek ima neko kome se sviđamo, samo treba malo obratiti pažnju 🙂
Ova (odlična) tematika se može povezati sa manipulacijom tj. onim što si pisala vezano za Internet i stvarne ulizice. Sistem komplimenata i dopadanja masi plodno tlo najlakše pronalazi kod nesigurnih osoba, pa se onda oni međusobno povezuju i hrane jedni druge tim pretjeranim laskanjem. Kako je ta hrana kao riba (za po sata već si gladan) onda hajdemo ponovo, pa ponovo i tako u začarani krug. Viđam to svakodnevno. Jedini način da se izvuče iz toga jeste postati svjestan da ne moraš da ovisiš o tim riječima, o bilo kome i bilo čemu. Postati samouvjeren 🙂 Odličan tekst Jelena 🙂
Hvala Bojana 🙂
Sviđa mi se to kako si ilustrovala sa hranom i da, izgraditi zdravo samopouzdanje je lek i štit.
I meni dođe tekst u pravi čas :).
Ja još uvijek samo silno želim da mi se zgadi nutela :D, ali npr. paradajz mi se baš ne sviđa 😮
Drago mi je Snješka 🙂
Draga Jelena,
Jako lijepo napisan tekst, nekako je za sve generacije…. Lako razumljiv a pritom veoma poučan…
Hvala na ovako pozitivnom i slatkom tekstu! ^_^
Hvala draga Anđela, drago mi je što ti se sviđa i posebno što ti je sladak 🙂
Svesna sam da se ne možeš svakom dopasti….ni meni se ne dopadaju svi,pogotovo pojedini ljudi sa kojima moram svaki dan da radim i sarađujem.Ali to je život i ja sam to odavno prihvatila i mnogo mi je lakše…I meni se kao i Lidiji ,dopada način na koji pišeš,jasno ,o samoj“srži“ problema.Srdačan pozdrav
Hvala Aleksandra 🙂
Da, mnogo je lakše kad prihvatimo da nam ne mogu svi i uvek biti po volji.
Pa eto ni meni se Nutela ne svidja ali mi se izuzetno svidja izbor tema i nacin na koji iznosite svoje vidjenje! 🙂
Hvala Jasmina, drago mi je što ti se sviđaju teme i moj način pisanja 🙂
Draga Jelena, od kada sam se prijavila na mejlinng listu da dobijam tvoje zanimljive tekstove , pa do danas, sa nestrpljenjem iščekujem novu temu. Favorit mi je bila prethodna „Rekao mi je da sam najelpša na facebooku“ ali me je ova posebno dirnula, a i nasmejala da “ nismo nutela“. Rad na sebi, voleti sebe, prihvatiti sebe, prihvatiti druge…. sve je to ok ( i još uvek sam u „procesu“ da me briga šta će drugi misliti i da li ce me (za)voleti) ali mene zanima sledeće: ako u radnom prosotru ima 6 žena ( muškaraca 1 kom. 🙂 potpuno neutralan:) ) i sve se one ponašaju isto (šire tračeve , zajedljive, „smeštaju“ i na kraju krajeva- šire lošu energiju) i ne vole me, a takve,kakve su i ne trebaju i negde mi je drago… ali bolil, i kako se otrgnuti takvom osećaju … kada je borba protiv vetrenjača baš zamorna 🙁 .
Pozdrav
Hvala Jelena za ove lepe reči, drago mi je što te moji mejlovi i tekstovi raduju 🙂
Nije lako biti u okruženju kakvo si opisala, ali uvek može da se nađe neko rešenje. Možda da podsetiš sebe da to kako se one ponašaju nema veze s tobom može da pomogne bar malo.
Одлично написан текст 🙂 Духовит и тачан 🙂 И у правом тренутку (заиста ништа није случајно!). Браво, Јелена 🙂
Hvala Sneška 🙂
Meni se dopada kako pišeš. Ne volim preterano filozofiranje, kao ni korišćenje nekih stručnih izraza koji nisu razumljivi svima. Tekstovi su ti zanimljivi, sa jasnom pratećom porukom.
Ne znam za druge, ali ja u neposrednoj blizini imam ljude koji mi se ne dopadaju i u čijem se društvu ne osećam prijatno. Teško je objasniti im, da to što mi se ne dopadaju i što ne želim sa njima da provodim puno vremena, ne znači da sam ja loša ili da su oni loši već samo nismo dobar spoj. Više i ne objašnjavam, naučila sam da me ne pogađa njihovo mišljenje da sam najgora „oštrokonđa“ koja ni sa kim ne može, jer kada ne možeš sa svima i kada kažeš da ne želiš da trpiš nešto što ti ne prija, onda si najgori na svetu.
Hvala Danijela, drago mi je što ti se sviđa kako pišem 🙂
Slažem se da je rešenje u tome da ne objašnjavamo svoje razloge za „nedruženje“. Svako ima pravo da bira društvo i raspoređuje svoje vreme. Normalno je da to nekom ne odgovara, ali to već nije naš problem.
Interesantno je i to da trenutak u kojem objaviš svoj tekst često prati razmišljanja koja i sam imam u tom periodu. Karl Gustav Jung je izgleda bio u pravu sa teorijom o kolektivnom nesvesnom 🙂
I meni je to interesantno Miljane, dosta čitalaca mi piše isto, kažu da im tekstovi stižu u pravi čas. A ja samo eto pišem o temama koje me inspirišu u nekom trenutku….izgleda da je Jung i po tom pitanju bio u pravu 🙂
rekla bih da je pre obrnuto..da nas na neki cudan nacin privuku tekstovi koji se uklapaju u nasa trenutna mantranja:)
eto, otkako sam resila da zivim sa osmehom nalicu, jelenini tekstovi mi uredno iskacu..i zakacim se za njih…:)))
Draga Jelena, meni nije bitno kako pises, vec koju poruku tvoj tekst nosi, a poruka ovog teksta je odlicna 🙂
Takodje, zanimljivo je saznanje da se cak ni Nutela ne svidja svakome 🙂 Pozdrav
Nutela se ne sviđa svakom….ja sam u šoku! 😀
Drago mi je što ti se sviđa poruka teksta 🙂
Meni se iskreno dopada nacin na koji pises, Jelena, razumljivo, lepo, zanimljivo i poucno. Izbor tema je isto za svaku pohvalu. Ja se slazem da kad se dopadamo sebi i imamo bliski krug prijatelja koji nas cene takve kakve jesmo, onda nas nije ni briga da li se dopadamo svima. 🙂
Hvala Lidija, drago mi je što ti se sviđa to kako i o čemu pišem 🙂
Meni se Nutela ne sviđa .:) Jednom sam je probala i…bljak.Preslatka! 😉
Teška srca sam odobrila ovaj komentar…..strašno, strašno, ni Nutela se ne sviđa svima 😀
I ja sam se dvoumila,da li da ga napišem,plašila sam se osude sredine. :)U mom okruženju me već čudno gledaju. ;)Ali lepo je znati da nutela ne mora da mi se sviđa i da je to sasvim u redu. 🙂
Nisam rekla da je to sasvim u redu 😀 šalim se malo, svaka različitost je u redu sve dok nikog ne povređuje. I hvala ti za komentar…ako se čak ni Nutela ne sviđa svima (??? 😀 ) onda i svi mi imamo pravo da se ne sviđamo svima….to je lepo, opuštajuće 🙂