Korača mehanički, zamišljena je.
Uvek je zamišljena.
I kada je potrebno nešto promisliti i kada nije.
Misli su njeno sigurno mesto, u njima se krije.
Od ljudi.
Od sebe.
Od straha.
Od života.
Leva, desna, leva, desna.
Maršira tako ulicom.
Leva, desna, leva, desna.
Maršira kroz život kao vojnik na bojnom polju.
Osećanja na bojnom polju nisu poželjna.
Mogu da te koštaju života.
Bori se.
Preživi.
Ne osećaj.
Nipošto ne osećaj.
Okreće glavu nalevo i vidi žbun sa sitnim žutim cvetovima.
Otkud se tu stvorio?
Otkud na bojnom polju?
Bitka je odavno prošla.
Preživela sam.
Sada je bezbedno da osećam.
Udiše duboko, polako, gurmanski.
Korača svesno.
Bezbedna je.
Iz knjige „Ženska sreća i druge priče“
Pročitajte:
