Gledala sam fotografije sa bivšim.
Nisam osetila ništa.
Jela sam nutelu.
Nisam osetila ništa.
I onda shvatih da su neke ljubavi kao nutela.
Slatke i opojne i veruješ da ti prijaju i da te teše, veruješ da su dobre za tebe i da ne možeš bez njih.
A onda malo sazriš i malo zavoliš sebe i shvatiš da su to samo loše navike.
Pila sam sok od jabuke, šargarepe i đumbira.
Osetila sam zadovoljstvo i radost.
***********************************************************************************************************************************************************
Probala sam neku haljinu. Onako je, ok…
Kad sam htela da je skinem, zaglavila sam se u njoj.
Prvo sam se zapitala da to možda ne znači da mi je suđena, i odmah shvatila da nije.
Da mi je „suđena“ bila bi mi jako lepa i udobna, ne bi me sputavala i zarobljavala.
Tako mi nekad i sa ljubavima.
Zaglavimo se pa mislimo da je sudbinska ljubav.
A nije, samo smo se zaglavili.
Iz knjige „Kad porastem, biću Ja“
Pročitajte:
Zašto nas privlače ljudi koji su loši po nas?
