Šta bi bilo kad bismo prestali da „podrazumevamo“ jedni druge

„Trening samopouzdanja mi se svideo i svako veče odvojim bar par minuta, pred spavanje, da analiziram tri koraka i vežbe za povećanje samopouzdanja. Dosta mi je značilo i nastaviću da radim na sebi. Hvala.“

 


 

Ako vam kažem da sam bila u bolnici na pregledu i da sam sve završila bez problema, verovatno vam neće biti zanimljivo.

Normalno je da sam pregled obavila bez problema, pobogu, pa to im je posao!?!

Zato ću da počnem sa „zanimljivijom“ pričom.

Pacijentkinja kuca na vrata ordinacije ispred koje stoji podosta drugih pacijenata.

Na vratima piše „molimo vas da ne ulazite bez poziva“

Izlazi sestra i tek blago povišenim tonom kaže „molim vas, koliko puta treba da vam kažem da ne ulazite bez poziva?“

Malo je iznervirana. Strašno, strašno. Mislim, to joj je posao, ona je tu zbog pacijenata, ne pacijenti zbog nje.
Strašno, strašno!

Jedna žena konstatuje kako je ta sestra jako neljubazna. Nekoliko drugih odobravajuće klima glavom.

U meni kuva ali ćutim.

S obzirom na to da nisam prvi put tu, mogu da posvedočim da ne kafeniše u ordinaciji, da izlazi na svakih par minuta da vidi da li nekom nešto treba, da strpljivo pregleda medicinsku dokumentaciju i pomogne pacijentima da izdvoje to što treba.

I danas je, par minuta pre tog „nemilog događaja“ sa kucanjem, sedela sa pacijentom i strpljivo pregledala papire. I strpljivo objašnjavala da je potrebno da nalazi budu prevedeni na srpski jer je pacijent doneo nalaze na nemačkom jeziku….strašno, šta još neće tražiti.

Ah da, to niko nije komentarisao. Podrazumeva se, to im je posao.

Kad sam ušla u ordinaciju nisam odolela da ne prokomentarišem „scenu“.
Drage su mi i doktorka i sestra i žao mi je što su nepravedno optužene da su neljubazne.

Dirnulo me je to što sam videla koliko im je značilo da neko primeti njihov trud i zalaganje.
I svaki put mi ih bude žao kad vidim pod kolikim su pritiskom.
I svaki put sam im zahvalna što su ok prema meni.

Ne, ne prostiru mi crveni tepih i ne tetoše me. Ok su, i to je dovoljno.

Doktorka mi je rekla da je svoju normu zakazanih pacijenata ispunila za taj dan.
Mene, i te nezadovoljne uslugom ispred, će da primi mimo toga. Jer se zakazuje unapred par meseci, pa da ne čekamo. Njeni smo pacijenti. Ali to nije važno. To se podrazumeva.

Ista doktorka koju sam već jednom spominjala, koja nije htela da mi naplati pregled iako sam zakazala kod nje u privatnoj bolnici. A to sam uradila jer sam videla da nema vremena da sedi i razgovara sa svakim od nas. Ne zato što je nemarna, nego zato što ima previše pacijenata.

Nekih godinu i po dana sam obilazila bolnice, laboratorije i domove zdravlja mnogo više nego što bih volela da jesam.
I nemam nijedno loše iskustvo, naprotiv.
Zahvalim se svima, iako „samo rade svoj posao“. Prija im, ljudi su. Zahvalim se i za ljubaznost. To primećujem da im posebno prija.

Kad kažem „zahvalim se“ ne mislim na koverte i poklone, mislim na pogled, osmeh i „hvala“.

Sve ovo što sam napisala mogu da ilustrujem sa mnogo primera, mojih, ličnih, što iz medicinskih institucija, banaka, raznih službi, prodavnica…. mnogo primera gde su ljudi na usluzi ljudima.

Evo još jedan primer. Pre nekog vremena, u banci prilazim službenici kojoj samo što para nije krenula na uši. Ne znam zašto ali vidim da je na ivici živaca.

Kažem „mnogo posla danas?“ na šta se ona momentalno, ali momentalno opusti i osmehne mi se.
Opričasmo nas dve par minuta o koječemu, rastadosmo se u radosti i veselju a sledeću stranku je dočekala sa osmehom.

Ah ta empatija 🙂 I kako su ljudi dobri kad u njima vidimo ljude a ne samo službenike.
Čudo jedno 🙂

Znam da ima i nesavesnih i neljubaznih radnika u svim institucijama, neću to da negiram.

Ono što želim da kažem je da i od nas zavisi kakva će druga strana da bude prema nama.

I da kada idemo sa idejom da neko „treba da“ bude bogznakako ljubazan prema nama jer mu je to posao, pa se naljutimo kad ne bude tako, mnogo je veća verovatnoća da ćemo imati neprijatnu komunikaciju i još jednu potvrdu kako su lekari, sestre, službenici razni božemesačuvajkako neljubazni i neprofesionalni.

Dobrote i posvećenosti i profesionalnosti ima, a bilo bi ih još više kad bismo prestali da ih uzimamo zdravo za gotovo.

I kad bismo ljubaznost i pažnju davali umesto da ih očekujemo i zahtevamo.

Kad bismo prestali da „podrazumevamo“ jedni druge.

 


 

“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

12 thoughts on “Šta bi bilo kad bismo prestali da „podrazumevamo“ jedni druge”

  1. Svidjelo mi se kad Jelena kaze da se nista ne treba podrazumijevati, gdje god idem nastojim da budem ljubazna , nastojim da shvatim kad je neko pod pritiskom, pa ipak se desi da dodje do nesporazuma.
    Zato ja mislim da je kljucna rijec „komunikacija“, kad se nekome obratimo u teskoj situaciji, mozemo pomoci.A ako
    imamo sami neke potrsbe , mozemo da pitamo.
    Ja cesto svojoj djeci kazem da moraju da mi kazu kad nesto od mene ocekuju, nekad mi se zaista desi da ne primjetim sta im treba, zato im kazem da govore, pitaju, jer ja misli ne znam da citam!♥
    Takodje im nastojim uvijek objasniti kad meni nesto treba, jer ne treba da mi misli citaju! 😉

    Odgovori
  2. Sam naslov me asocirao na riječi moje kćerke a tiču se našeg odnosa :“Nemoj mama ništa podrazumijevati, sve što ti treba;reci i sve ću da obavim, ili pružim…odradim itd, jer ja sam možda u nekim ogromnim obavezama i nisam u tom momentu shvatila tvoje potrebe 😉 eto i dijete uči majku 🙂 .

    Odgovori
  3. Jedne nove godine u prodavnici slatkiša,gužva,ljudi nervozni,sve dok jedan čovek ne reče:Ljudi,Nova godina je,Sve se smirilo.
    Na VMA stojimo pred šalterom,jedan prostiji čovek,uznemiren šta mu je sa ženom,viče,vulgarno se obraća šalterskim službenicama.Hoće preko reda.Pomalo i nasailan.Setim se kako da ga smirim.Gospodine,rekoh,ne nervirajte se,sve će biti u redu,ako hoćete,evo,dođite ispred mene.Čovek se utiša.Drugom prilikom,isto na VMA ja uznemirena,majka na u hitnoj.Te iste,šalterske službenice,koje sam zaštitila od vulgarnosti,gledaju u maminu zdravstvenu knjižicu i podsmešljivo komentarišu:ha,ova ima dvesta godina.Zapanjeno ćutim,sad mi je krivo što nisam reagovala.Ljubaznost se podrazumeva samoprema onima koji to znaju da cene.

    Odgovori
  4. Veoma lep tekst. Ne bih da se hvalim, ali i ja nastupam ljubazno. No, ipak, nailzila sam, i pored toga na neljubaznost drugih. O.K. Nije im lako.
    Radim posao u kome ljudi koji mi dolaze znaju da dolaze da budu kažnjeni. Veoma sam ljubazna prema njima. Oni to ne očekuju, očekuju da budem arogantna. Stoga su zahvalni u prvi mah, ali kasnije, kad im dođe odluka, sve se menja, očekivali su da će se izvući, jer sam bila ljubazna. Probala sam par puta, surotno svojoj prirodi da budem stroga, nadmena. Šta se desilo? Ja sam bolje prošla. Dakle nema pravila, bilo da ste sa jedne ili sa druge strane.
    Ipak se slažem, bolje je početi ljubazno, pa kako god da se završi, bar znamo da smo dali sve od sebe.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *