U Srbiji raspad sistema, a naši sportisti nižu uspeh za uspehom.
Kako sad to?
Ah, da, oni ne čekaju da dođe neko i uradi nešto.
Oni treniraju. Svakog dana.
Može biti da ima nešto u tome da se vredno radi svaki dan, može biti…
Moj život se drastično promenio na bolje kada sam konačno shvatila da neki ljudi lažu i oćedu da prevare. Mnogo puta do sada sam ućutkala onaj glasić koji mi je govorio da nešto ne štima, misleći da umišljam jer, zašto bi neko radio tako nešto?
|
Ja sam ono što nema cijenu. Pošten i siromašan.
Meša Selimović
Logička greška koja mnogima sreću kvari.
Uverenje, kod nas široko rasprostranjeno, da su poštenje i količina novca koju neko ima uzročno povezani. A nisu.
Neko može da bude pošten a bogat/imućan.
Neko može da bude nepošten a siromašan.
Zašto je ovo problem?
Zato što se neki ljudi koji imaju potencijal da lepo zarađuju i lepo žive, radeći svoj posao pošteno, nesvesno koče i blokiraju da ne bi bili „nepošteni/loši ljudi“
Još jednom:
Poštenje/dobrota nisu u uzročno posledičnoj vezi sa količinom novca/uspehom.
Na internetu sam pronašla ilustraciju koja je odličan recept za uspeh. Pokazuje uspeh kao vrh ledenog brega, a ispod površine vode se nalaze činioci koji do tog uspeha dovode
Ljudi vide uspeh, konačan rezultat, a ne vide:
- istrajnost
- neuspehe
- žrtvu (sa ovim se ne bih u potpunosti složila….odricanja i pravljenje prioriteta da, mislim da žrtvovanje nije neophodno)
- razočaranja
- dobre navike
- naporan rad (i ovde bih dodala da rad ne mora da bude težak i naporan, moguće je uživati u radu i igrati se istovremeno)
- posvećenost
I još dve dobre ilustracije puta do uspeha:
Kako izgledaju naši planovi a šta nas čeka u realnosti
Posle videa o samopouzdanju mogu ti reci draga imenjakinjo da si ti nasa prosvetiteljka u oblasti osvescivanja i popravke duse 🙂
Prosvetiteljka u pravom izvornom smislu te reci…i hvala ti na tome…izgleda da si realizovala smisao svog postojanja ovde, a to samo srecnima uspeva…
Grlim te i ljubim tako blagu i pametnu
Hvala draga imenjakinjo 🙂
Kao mlada nisam nikada razmisljala da li cu uspjeti,bolje receno-uopce nisam razmisljala.Samo sam radila-posteno,i polako,bez puno „pametovanja“.I,uspjela sam.Vjerojatno sam imala srecu da je moj trud bio prepoznat.Mada moram reci,da mi se dogodilo 6 godina patnje na poslu-promijenila sam radno mjesto-i uspjeh je bio tu.Uglavnom tako radim i u privatnom zivotu.Imam zelju,mozda i cilj,ali zelju svakako-i idem polako ka ostvarenju.Ponekad je veoma zamrseno,trazi puno strpljenja,truda,upornosti mozda,ali ide polako.I sa malim pomacima sam zadovoljna,kako sada tako i prije.
Jelena, odličan tekst 🙂
Zaista vlada ubeđenje da čovek ne može istovremeno da bude pošten i bogat. I ja sam dugo imala takvo ubeđenje. I verujem da me je takvo ubeđenje dosta blokiralo, no u poslednje vreme sam promenila takvo ubeđenje 🙂
Hvala Zvončice 🙂
Hvala tebi, Jelena 🙂