Pakovanje (i život) sa manje stresa

„Trening samopouzdanja mi se svideo i svako veče odvojim bar par minuta, pred spavanje, da analiziram tri koraka i vežbe za povećanje samopouzdanja. Dosta mi je značilo i nastaviću da radim na sebi. Hvala.“

 


 

− Volim da putujem, ali mi sve presedne kad pomislim da treba da se pakujem. Pritisak skoči, nervoza me spopadne, prvih par dana putovanja se oporavljam od toga. Šta da ponesem? Šta ako nešto važno zaboravim? Kako se bliži dan polaska, meni sve gore. I k’o za inat, sve nešto krene da kasni i koči. Gužve na kasama, u saobraćaju, sve na knap stižem i konstantno strepim. Tačno mi dođe da sve otkažem i ostanem kod kuće. Znaš kako je to…

− Da, sećam se, ali meni već dugo nije tako.

− Nije?!

− Ne. Dosadilo mi je da sebi kvarim iskustvo nervozom i tenzijom, pa sam napravila plan.

− Kakav plan?

− Desetak dana pre polaska napišem šta mi sve treba, prvo što mi padne na pamet. Naknadno dodajem ako se setim još nečeg. Napravim i spisak za kupovinu, pa kad mi je usput svratim i kupim. Gledam da mi dan pre sve bude spremno, a sat vremena pre ubacim stvari u kofer, da se ne gužvaju. Prođem kroz taj spisak da proverim da li sam sve ponela. Stres smanjujem i tako što se podsetim da je najvažnije da ponesem pasoš i novac, sve što zaboravim mogu da kupim ili se nekako snađem bez toga. I još nešto, poučena prethodnim iskustvima, nosim minimalan broj stvari, zaista samo neophodno. Ranije sam za more nosila kombinacije maltene za svaki dan, i onda nosim dve-tri stvari u kojima se osećam najbolje.

− Hm… zvuči zanimljivo, probaću tako. Pametnica si ti!

− Pa, jesam pametnica, ali nisam sama došla do ovog sistema.

− Nisi? Ko ti je pomogao?

− Psiholog.

− Išla si kod psihologa zbog pakovanja?!

− Ne, ne. Išla sam zbog toga što me je anksioznost izluđivala, konstantno sam se stresirala oko svega, toliko da sam počela da patim od nesanice. To mi je tek pogoršalo stanje, mislila sam da ću se svakog trenutka raspasti na sitne deliće. Kroz razgovore mi je pomogla da shvatim da je u redu da budem opuštena, da to nije znak da sam lenjivica. Pravila sam sebi frku kako bih dokazala da sam vredna jer, ako je previše lako to nije to. E, kad sam drugačije složila stvari u glavi, počela sam drugačije i da se ponašam. I to ti je to, sad ne brigam bez potrebe, i ne komplikujem sebi život.

  • iz knjige u pripremi

Ženska sreća i druge priče

Priče o izgubljenim danima

Zakaži konsultaciju

 


 

“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *