Kada bih morala da izaberem samo jednu knjigu koju mogu da ponesem na pusto ostrvo, to bi bez razmišljanja bila knjiga Mali princ.
Od svih dobrih, mudrih i lekovitih knjiga ona mi je najdraža. Uvek me dotakne pravo u srce, razneži i ohrabri da kroz život nastavim putem kojim sam krenula- putem srca. Pa gde stignem. Nije važno, ionako je putovanje važnije od cilja.
Znate ono kad vam neko kaže nešto lepo a vama sve neprijatno?
Ili kad vas neko pohvali a vama opet sve neprijatno?
Ma niiiiije….
Ma niiiiiisam….
Čini ti se…
Ili kad vam neko kaže nešto lepo a vi se istog trenutka setite sto jednog razloga zašto to nije tako.
Pita se jedan fb drugar koliko bih tek lepa bila da sam plavuša.
Ja mu kažem da sam probala jedared plavuša da budem, i nije to to, nisam to ja.
On i dalje misli da bih bila još lepšija da sam plavuša.
Možda će život bez očaravanja nekom zvučati dosadno, a nije tako. Život je čaroban kad nismo očarani.
On je smotan.
Možda mu se samo ne sviđam.
Da, možda mu se ne sviđaš….onda to znači da je glup.
Ovaj dijalog se odigrao u toplom domu mojih milih prijatelja. Pitali me za simpatiju, ja im rekla da se ništa ne događa.
