Od koga zavisi kvalitet mog života

Uverenja o tome da li imamo ili nemamo uticaj na događaje u svom životu su deo slike o sebi i stručno su nazvana lokus kontrole. U mnogobrojnim istraživanjima utvrđeno je da se prema ovoj karakteristici ljudi mogu svrstati u dve kategorije:

 -ljudi sa spoljašnjim lokusom kontrole veruju da imaju malo ili nimalo uticaja na događanja u svom životu, veruju da ne mogu da promene ništa, veruju da spoljašnje sile i drugi ljudi imaju veći uticaj od njih samih,

-ljudi sa unutrašnjim lokusom kontrole veruju da u značajnoj meri mogu da utiču na događaje u svom životu, veruju da mogu mnogo toga da promene, veruju da mnogo toga zavisi od njih, od njihovih aktivnosti i angažovanja.

I jedni i drugi mogu da vam nabroje mnoštvo primera zašto su baš oni u pravu. Mnoštvo primera da „se ne može ništa učiniti“ i mnoštvo primera da „možemo mnogo toga da učinimo za sebe“.

Kada kažemo sebi „Sigurno postoji nešto što ja sada mogu da učinim za sebe“. Šta bi to moglo da bude? Kako mogu da utičem na ovu situaciju? Kako mogu da je poboljšam?“ mi pokrećemo sebe na aktivnost, tragamo za rešenjima i pre ili kasnije ih pronalazimo.

Kasnije, kada se ponovo nađemo u situaciji koja nam ne odgovara, u svom iskustvu imamo to da naša aktivnost i zalaganje imaju smisla, da možemo da učinimo nešto za sebe. I to nam daje volju, motiv i energiju da nastavimo.

Kada kažemo sebi „Ne vredi, ja ne mogu ništa da učinim.“ mi stavljamo sebe u pasivnu poziciju i mirimo se sa sudbinom.

Istina je da niko ne može da utiče na sve događaje u svom životu i da nije baš sve u našoj moći. Ali istina je i da mnogo toga jeste u našoj moći.

Uvek postoji bar nešto što možemo da učinimo za sebe, da bar u nekoj meri poboljšamo svoju trenutnu situaciju.

 Možda ne možemo da utičemo da to da li ćemo zadržati posao ili ne, ali možemo da utičemo na dalje aktivnosti. Neko će plakati nad svojom sudbinom, a neko će uporno i istrajno tražiti novi posao. Neko će uporno konkurisati na razne oglase, a neko će pronaći način da se samozaposli.

Bolest je nešto što može svakom da se dogodi. Neko će se prepustiti toku bolesti i verovati da ništa ne može da učini. Možda će samo piti lekove koje mu je lekar prepisao a možda čak ni to.

Neko drugi će tražiti sve moguće načine da ozdravi. Raspitivati se, čitati, primenjivati sve što je u njegovoj moći da popravi svoje zdravstveno stanje.

 

Kako promeniti lokus kontrole?

Prvo, važno je da utvrdimo da li je naš lokus kontrole unutrašnji ili spoljašnji. Ako je unutrašnji nema potrebe za promenom.

Ako je vaš lokus kontrole spoljašnji, a želite da ga promenite, verujete da možda ipak može drugačije da se živi, učinili ste već prvi korak.

Dalje sledi preispitivanje. Šta je to što ipak mogu da uradim? Zatim aktivnost. Učenje kroz greške i promašaje. Kroz mnogo malih, svakodnevnih aktivnosti i postavljanje kratkoročnih i realnih ciljeva vremenom ćete nakupiti dovoljno „dokaza“ da imate uticaja na svoj život, a to će vam opet dati energiju da nastavite.

Isto važi i za vas koji sebe vidite negde između. Nije baš da verujete da nemate nikakvog uticaja na svoj život, ali ne verujete u potpunosti da možete više. Ako želite da povećate svoj osećaj lične moći kreirajte što je moguće više situacija u kojim ćete biti aktivni i dovoditi do promena i uspeha, ma koliko mali bili.

Veliki uspeh je retko posledica jednog poteza. Mnogo češće je sačinjen od malih uspeha i neuspeha iz kojih smo učili.

 Teškoća u samostalnoj promeni lokusa kontrole potiče iz same njegove prirode. Uverenje da ne možemo ništa da učinimo nas samim svojim postojanjem sabotira i oduzima energiju i ideje za aktivnosti. U opasnosti smo da nakon prvog neuspeha odustanemo i samo se još više učvrstimo u uverenju da nemamo uticaja na svoj život.

Zato pomoć drugih ljudi, razgovori sa prijateljima, posmatranje i druženje sa ljudima koji su aktivni, rad sa stručnjakom, mogu mnogo da pomognu i inspirišu na promenu.

Za bilo kakvu promenu u ličnosti, pa i ovu, potrebno je vreme (ne pasivno vreme ispunjeno čekanjem, nego aktivno vreme ispunjeno aktivnostima), istrajnost, strpljenje i poverenje da je promena moguća i vredna postizanja.

Postavljanje pitanja i „razgibavanje“ mozga pomaže.

Zapišite neku situaciju iz vašeg života koju želite da promenite.

Zapišite poboljšanje koje želite da postignete.

 Zapitajte se „Šta je to što ja mogu da učinim u ovoj situaciji?“

 I pišite sve, baš sve što vam padne na pamet. Neke ideje će se pokazati kao neupotrebljive, ali čak i tada su korisne kao vežba za mozak, podsticanje kreativnosti i oslobađanje svojih potencijala.

A često se događa da tokom ove vežbe nekom „padne na pamet“ mnogo dobrih i realističnih ideja.

Iz knjige Putovanje u središte srca