„Šta ako pokažem nekom da mi se sviđa i taj neko me odbije?“
„Šta ako pokažem nekom da mi se sviđa i taj neko me ismeje?“
„Šta ako nekom priđem i taj neko me odbije?“
„Šta ako se ispostavi da se ne sviđam tom nekom ko se meni sviđa?“
Strah od odbijanja je jedan od najčešćih uzroka nepostojećeg ljubavnog života
Mnogi ljudi, bez obzira na pol, kada im se neko sviđa daju sve od sebe da to slučajno ne pokažu. Da taj neko slučajno ne primeti da su zainteresovani.
Taman posla da neko nekom priđe, zamislite tu strahotu da druga strana ne pokaže istu zainteresovanost? Zamislite da se taj neko ne oduševi i momentalno ne zaljubi u vas. Strašno, strašno!!! To je nešto što je apsolutno nemoguće preživeti!
Ako se tako nešto dogodi, to je dokaz da ste nedovoljno privlačni i zanimljivi.
Ili možda nije baš tako? Šta ako je to što vas je neko odbio ili nije pokazao zainteresovanost za vas samo dokaz da postoji jedna osoba koja nije zainteresovana za vas?
Primećujete li razliku između „Ne sviđam se ______ “ i „Ja sam neprivlačna osoba“ ?
Kada od reakcije druge osobe zavisi naše vrednovanje sebe i svoje privlačnosti, izbegavanje izlaganja riziku odbijanja je logičan potez.
Ali šta ako ka osobi koja nam se sviđa idemo sa stavom „Ja sam ok i privlačna osoba, nekom se sviđam a nekom ne i to je u redu“ ? Tada i eventualno odbijanje neće imati katastrofalne posledice po našu sliku o sebi. Neće biti prijatno, ali neće nas ni baciti u depresiju.
Mnogobrojna istraživanja, kao i psihoterapijska praksa, pokazuju da je strah od odbijanja mnogo strašniji od samog odbijanja! Kao i strah od zubara. Znate ono kad odlažete posetu zubaru i mučite sebe zamišljanjem najstrašnijih mogućih bolova u kojim ćete se naći, pa kada konačno naterate sebe da odete shvatite da i nije baš toliko strašno. Sigurna sam da većina vas ima u iskustvu tako nešto, da vas nešto plaši i odlažete to, i kada konačno uradite shvatite da nije ni upola toliko strašno i neprijatno kao u vašim katastrofičnim scenarijima.
Najveći strah od odbijanja imaju oni koji imaju malo iskustva sa odbijanjem, a najmanji oni koji su više puta bili odbijeni pa shvatili da se i to da preživeti.
Dakle, odbijanje je dobro zato što služi kao neka vrsta vakcinacije. Nije prijatno u prvom trenutku ali kasnije nas štiti od straha kojim se parališemo zamišljajući kako je strašno biti odbijen.
Ovo se ne odnosi samo na ljubavne veze nego i na ostale oblasti života: posao, studiranje, pokazivanje nekog svog kreativnog dela…
Ilustracija koliko je ovo važno za kvalitet života savremenog čoveka je i činjenica da postoji i nešto što se zove terapija odbijanjem!
Da se vratim na pitanja sa početka ovog teksta:
„Šta ako pokažem nekom da mi se sviđa i taj neko me odbije?“
a) to je znak da sam potpuno nesvidljiva osoba
b)to je znak da se tom nekom ne sviđam, ali ne govori ništa o mojoj generalnoj privlačnosti
„Šta ako pokažem nekom da mi se sviđa i taj neko me ismeje?“
a) to je znak da je smešno koliko sam ja nesvidljiva osoba
b) to je znak da je taj neko nevaspitan
„Šta ako nekom priđem i taj neko me odbije?“
a)to je dokaz da niko ne želi da bude u vezi sa mnom
b)to je dokaz da se ne sviđam jednoj od, koliko ono beše milijardi pripadnika drugog pola ima na našoj planeti?
„Šta ako se ispostavi da se ne sviđam tom nekom ko se meni sviđa?“
Dopunite sami 🙂
a)
b)
U potpunosti se slažem! 🙂
Zaista, kada bi svi naučili da je i odbijanje sastavni deo života, živeli bi mnogo lakše i jednostavnije, jer se ne bi opterećivali unapred mogućim situacijama. A često smo skloniji da pomislimo da će neka situacija imati loš i nepoželjan tok, nego da će se odvijati poželjeno i onako kako nama odgovara. A na kraju krajeva, i ako će se odvijati nepoželjno, odn. ako ćemo biti odbijeni, to nam takođe mnogo olakšava, jer smo saznali da ne treba više na tu osobu da trošimo vreme.
U svakom slučaju i ako budemo odbijeni, život svakako ide dalje 🙂
a) to je znaka da se ne razumem u sviđanje ,
il’ će pre biti
b) to je znak da se taj neko ne razume u sviđanje
Eto dopunih 🙂
Eh da sam ovo procitala u pubertetu koliko bih rasterecenije zivela. Hvala Vam, predivni ste:))
Hvala Marija 🙂
Ovaj post me je vratio u moje mladalačke dane 🙂
OK, dakle: da li ste se zamislili šta bi bila najpoželjnija reakcija te osobe kad joj priđete i kažete kako joj se sviđate? Treba li ona da padne ničice i da Vam poljubi noge jer vam se sviđa? Malo smešno, zar ne?
Pomišljati da ta osoba baš Vas čeka da joj priđete je nerealno (sem ako Vam već ranije nije slala jasne znake da joj se baš sviđate, što znači da i ona ima isti problem kao i Vi).
Dakle, ako Vam se sviđa neka osoba, postoji jednaka šansa da joj se svidite ili da jo se ne svidite. Najlepše je, svakako, da se upusti sa Vama u prijatan razgovor, koji može da se završi sa idealnim: „OK, nazovi me sutra!“, ali i sa:“Drago mi je da smo se upoznali! Ćao!“
Ako Vas ona ismeva ili bude gruba – pa, niste Vi krivi da ima nezrelih osoba! Jer, i njoj bi bilo lepo da zna da se nekome sviđa, pa barem zbog toga da razmeni sa Vama nekoliko ljubaznih reči pre nego što da do znanja da sama nije zainteresovana. Neljubaznost, podsmeh u takvim slučajivima je odraz nezrelosti druge strane, i treba da Vam je drago što se nećete vezati za takvu osobu.
Pa, toliko ….
„Neljubaznost, podsmeh u takvim slučajivima je odraz nezrelosti druge strane, i treba da Vam je drago što se nećete vezati za takvu osobu.“
Upravo tako.
kao da sam ja pisala ovo ♡
<3