Disanje je pola zdravlja!

Ako vam ova tvrdnja zvuči banalno, zastanite malo i zapitajte se:

-koliko pravilo dišete?

-da li duboko dišete?

-koliko često zadržavate dah?

-kada ste poslednji put duboko i svesno udahnuli?

-kada ste poslednji put zastali da „samo“ malo udahnete i predahnete?

Većina ljudi će na ova pitanja odgovoriti negativno.

I većini ljudi neće pasti ni na kraj pameti da je upravo činjenica da nepotpuno i nepravilno dišu u osnovi mnogih njihovih problema. Fizičkih i mentalnih.

Disanje ne samo da je pola zdravlja, disanje je izvor života.

Ne možemo da živimo bez vazduha, to je poznato.

Manje je poznato da kada nepravilno i nepotpuno dišemo mi zapravo samo preživljavamo. Životarimo.

A to da li ćemo i koliko često pravilno disati, zavisi samo od nas!

Ne možemo nikog da krivimo za to što ne dišemo dovoljno.

Kvalitet disanja direktno utiče na kvalitet života!

Na radionicama i predavanjima ponekad pitam učesnike da li žele da im otkrijem jednu izuzetno moćnu drevnu tehniku.

Tehniku koja oslobađa od stresa, popravlja raspoloženje, povoljno utiče na sve telesne i psihičke funkcije…

Svi naravno žele da nauče tu efikasnu i drevnu tehniku.

I svi očekuju koznašta egzotično i komplikovano.

I pošto već žele, ja krenem da ih uvodim u „tehniku“.

Kažem da duboko udahnu i da misle samo na taj udah.

Zatim kažem da izdahnu i da prilikom izdisaja misle samo na taj izdisaj.

I tako naizmenično.

Vrlo brzo počnu da se pojavljuju osmesi na licima.

I vrlo brzo telesno držanje počne da se menja iz napetog u opušteno.

Sve se završi smehom i pitanjem- kako zaboravimo nešto toliko očigledno?

Ne znam kako to zaboravimo, ali činjenica je da zaboravljamo. Prečesto.

I meni koja sve ovo znam već dugo, i imam mnoštvo primera iz svog života koliko je dobro i korisno kada svakog dana izdvajam malo vremena (nekoliko minuta!!!) da svesno dišem, da „samo“ dišem….prtiznajem, dešava mi se da zaboravim.

Nedavno sam se ponovo podsetila koliko je moćna i efikasna ta „drevna tehnika“.

Ponela su me događanja razna, lepa i manje lepa, bavila sam se svim i svačim i u toj trci i frci zaboravila najosnovniji korak- disanje.

Neko vreme unazad ponovo svesno i kvalitetno dišem i ponovo se uveravam u to koliko je značajno pravilno disanje.

U jednom trenutku sam bila toliko oduševljena efektima: opuštenošću, zadovoljstvom, količinom energije….da sam pomislila- disanje je pola zdravlja!

Htedoh to da podelim na Fejsbuku, ali nisam….pomislila sam kako bi bila velika šteta da objavim takav status i on prođe kao banalan i očigledan.

Otud ovaj tekst.

Nadam se da će bar nekog od vas motivisati da češće, dublje i svesnije diše.

Pravilno i svesno disanje je navika. Potrebno je vreme i, još važnije! redovno praktikovanje da bi vam prešlo u automatsku radnju.

Evo nekoliko ideja kako da steknete tu nadasve zdravu naviku:

• možete da podesite alarm na telefonu da vas na svakih sat vremena podseti da zastanete na nekoliko minuta i „samo“ dišete (neće propasti svet, obećavam 😉 )
• u spisak dnevnih obaveza i planova upišite i disanje  (deluje šašavo ali radi)
• koristite priliku kada radite nešto što ne zahteva pažnju i koncentraciju (pranje sudova, hodanje…)
• pustite neku opuštajuću muziku ili neke zvukove prirode u trajanju od nekoliko minuta, i dok traje ta muzika znate šta vam je činiti- „samo“ dišite

Možda ovaj video koji sam snimila jednog divnog jutra na plaži može da posluži.

Ako  ovo što ste pročitali ima smisla za vas, nemojte reći- to ću obavezno da počnem….jednom….kad budem imao/la više vremena…

Počnite sada! Makar samo nekoliko svesnih udaha i izdaha. I to je dovoljno. Mnogo, mnogo više nego ništa.

Iz knjige „Lepe misli za lepe dane“