− Divan ste buket izabrali! To je za neku posebnu priliku?
− Jeste. Prijateljica se razvela, slavimo večeras.
− Slavite razvod?!
− Da, slavimo razvod.
Slavimo ženu dovoljno hrabru da prizna grešku i ispravi je. Udala se mlada, pod pritiskom okruženja. Da joj ne prođe vreme. Zabavljali su se pre toga pet godina, brak je bio logičan korak. Nisu se ni svađali ni tukli, baš naprotiv. Oboje su se svojski trudili da njihova zajednica uspe. Radili su sve što im je duboko usađeno da treba da se radi. Poštovali su uloge muža i žene napisane u pretprošlom veku, silnu energiju usmeravali na to, i iz dana u dan postajali sve sivlji i turobniji. Na poslu elokventna i asertivna, kod kuće je sve češće zadržavala svoje mišljenje za sebe. Baš taj izraz je upotrebio, nekoliko puta. Odakle mu to? Šta bi sa onim pažljivim slušanjem kada su se tek upoznali? Divio se njenoj pameti, sposobnosti i ambicijama. Voleo je njenu pričljivost. Šta se promenilo? Iako oboje zaposleni, spremanje stana i kuvanje postali su njena dodatna obaveza. Ko mu je spremao stan u kom je živeo pre nego što su se venčali? Sa svakom čarapom koju je bacio na pod smanjivalo se njeno poštovanje prema njemu. Urbani mladić kog je zavolela postepeno se pretvorio u mrkog starca u kožunu. I dalje je nosio lepa, moderna odela i obilato se pljuskao najmodernijim afteršejvom, ali džaba, vonj patrijarhalnih obrazaca počeo je nezaustavljivo da izbija iz njega i okužio moderno namešten stan koji nikada nije uspeo da postane dom. Zajednički odlasci u pozorište su se proredili, zato što, zna se, muški u slobodno vreme piju pivo sa drugarima i gledaju utakmice. Sve češće je stajala pored prozora, sama, zagledana u nebo, kao da pita šta se dogodilo. Ponekad, leti, kada bi zvezde padalice radosno plesale po modrom platnu, zamišljala bi želje. Neke su se čak i ispunile, napredovala je na poslu, kupila novi auto, crveni, konačno se oslobodila onih famoznih pet kilograma viška. Samo ona najveća i nabolnija nije. Gledala je kako na njene oči umire muškarac sa kojim je želela da provede život, a njegovo mesto otima grubijan koji je više ne vidi.
Otišla je. Zbog sebe, i ćerke koju će možda roditi.
„Sve što možete naučiti o sebi i svetu, o duši i telu, o ljudima i neljudima nalazi se među stranicama ove knjige iz koje kao naši učitelji izranjaju mali i veliki, deca i odrasli, poročni i psiholozi…
U ovim pričama kriju se odgovori na pitanja koja se nalaze na samom kraju: šta želim? šta me raduje? I time se krug zapitanosti nad životom i sobom obnavlja i ponavlja, ali ne u večnom okretanju za istim, nego kao novi krug oko sunca, s novim uvidima kao s novim doživljajima i događajima. Obnavljamo se kao ljudi i kao čitaoci.“
Dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk
dijagnoza ljudsko bice
