-A čime se ti baviš?
-Ja sam psiholog. Bavim se emocionalnom inteligencijom, asertivnošću, samopouzdanjem i ljubavlju prema sebi.
-Ljubav prema sebi? To je baš lepo! reče žena koja me je pitala
-Ljubav prema sebi? To je sebično. Treba da učiš ljude kako da vole druge. reče žena koja je bila u blizini.
Dugo to nisam čula.
Mislila sam da već svi znaju da je ok voleti sebe, da to ne isključuje ljubav prema drugima.
A ne znaju.
Kroz razgovor se ispostavilo da žena misli da je ljubav prema sebi kad uvek sebi ugađamo.
Slatko sam se nasmejala.
Da je to tako, sedela bih u svom toplom stanu i jela sladoled.
Rekoh joj.
Umesto toga, eto me blatnjave do kolena na Fruškoj gori, idem uzbrdo nizbrdo i pitam se šta mi to treba u životu.
Ljubav prema sebi je kad radimo nešto dobro za sebe.
To je možda teško u datom trenutku.
Možda i neprijatno.
I ne, ljubav prema sebi ne isključuje ljubav prema drugima.
Kao što neko ima više dece pa može da ih voli.
Raspoređuje vreme, pažnju, energiju po potrebi, ali ih sve voli.
Tako i svako od nas može da voli i sebe i druge.
Druge koje ćemo da volimo biramo.
A sebe….sebe ne možemo da biramo.
U svojoj smo koži i to nam je što nam je.
Pa kad je već tako, malo ljubavi, razumevanja, nežnosti i strpljenja neće da škodi.
