Malopre sam sa komšijom desetak minuta razgovarala o tome kako neko ne zatvori vrata lifta.
Problem koji nema nikakve veze sa mnom, ja ih zatvaram i on to zna.
Takođe, problem koji je mogao da se iznese u jednoj, eventualno dve rečenice.
Ako mislite da je ovo početak jedne gunjđajuće priče, o tome kako neki ljudi smaraju, varate se.
Ovo je priča o tome koliko sam uživala u tom razgovoru bez potrebe, cilja i smisla.
Komšija je stariji čovek, i odmah mi je bilo jasno da se njemu eto tako priča.
Pomislila sam ok, imam toliko vremena, pričaću malo s njim. Simpatičan je dekica.
Nisam očekivala da će i meni toliko prijati razgovor.
Sada se pitam da li je to stvarno bio razgovor bez potrebe, cilja i smisla.
Ili možda nije.
Ipak nije.
To je bio razgovor sa potrebom, ciljem i smislom.
Dva ljudska bića su se eto tako srela, razmenila neke reči, obratila pažnju jedno na drugo, razmenila osmehe.
Modernim očima gledano-izgubila sam deset minuta.
Gledano očima srca i duše- dobila sam blago neprocenjive vrednosti.
Kratak susret sa drugim bićem. Malo li je na ovu otuđenost.
„Postoje samo dva načina da živiš svoj život. Jedan je kao da je sve čudo. Drugi je kao da ništa nije čudo.“
Albert Ajnštajn
Iz knjige „Kad porastem, biću Ja“
Fotografija: Paul Falardeau
Često se nadjem u ovakvoj situaciji, radim u prodavnici mobilnih telefona, bas kod jedne od autobuskih stajališta.. Da naplaćujem informacije,imala bih sigurno mnogo više pazara, ali ne naplaćujem.. Mada bih nekim mladjima mogla da naplatim srazmerno gluposti, no.. 60%mojih kupaca su ljudi preko 65god starosti. Željni razgovora, kupe neku sitnicu, namestim im sat na telefonu, obrisem poruke u inbox- u od operatera, jer im niko drugi ne piše, promenim baterije u aparatu za merenje pritiska.. Jave se ,sednu na klupu ispred moje radnje, željno iščekuju dobar dan, kako ste i osmeh i stalno pitaju da li su nešto dužni 🙂 Ne:) Stigne iz banje poneki magnet za frižider, jabuka u torbi s pijace,vruća pereca iz pekare.. Bude tu raznih razgovora, Ispivesti kao u Mome Kapora, naravno, kad ja imam vremena oni strpljivo čekaju.
Lepo 🙂