Nećete verovati šta mi se upravo dogodilo na birou za zapošljavanje!
Planiram da konkurišem za subvenciju za samozapošljavanje.
Ima formular na sajtu, krenula sam da ga popunjavam i vrlo brzo shvatila da mi mnogo toga nije jasno i da su više nego realne šanse da ću negde pogrešiti.
Poslala sam mejl novosadskoj filijali NSZ-a, sa pitanjem kome mogu da se obratim za pomoć.
Vrlo brzo dobila odgovor sa imenom i brojem telefona osobe koja može da mi pomogne.
Nazvala, dogovorile se da dođem danas.
Došla danas, dočekala me ljubazna žena i natenane smo prošle kroz taj formular sa sve mojim pitanjima u njemu tipa „šta je ovo?“ „šta ovo znači/podrazumeva“
Sve mi je objasnila i razjasnila, i to sve dok smo razgovarale unosila u dokument crvenim slovima, da mi ne promakne nešto od toga što je sugerisala.
Kad smo završile rekla mi je da joj kad sve popunim pošaljem mejlom da pregleda još jednom pre nego što konkurišem.
Ima ljudi koji odgovorno i savesno rade svoj posao, to hoću da kažem. Samo što se to nekako jelte podrazumeva i nije zanimljivo kao loši primeri.
E pa ja neću da podrazumevam stručnost, posvećenost i ljubaznost.
Jeste, radila je svoj posao za koji je plaćena, ali to ne umanjuje moju zahvalnost.
Pomogla mi je i bila je ljubazna prema meni.
To se ne podrazumeva, to se ceni.
Moj izbor je da ne podrazumevam ništa što je dobro, nego da to pohvalim i budem zahvalna. Tako raste dobro a smanjuje se loše.
Pozivam vas da u komentarima navedete neke lepe i dobre primere iz vašeg iskustva. I da koristite svaku priliku da nekom pokažete da vidite i cenite ljubaznost, posvećenost i stručnost.
Radim u školi i želim djeci olakšati usvajanje novog gradiva. Povela sam se izrekom: „Jedna slika, tisuću riječi.“ Isplanirala terensku nastavu i djeca oduševljena. Posjeta jednom poduzeću prošla na zadovoljstvo svih. Ali, tu nije kraj. Sutradan dobijam poziv od drugog poduzeća koje također želi primiti djecu i upoznati ih sa njihovim načinom proizvodnje i pokazati im sve strojeve i robote sa kojima rade. Naravno poziv prihvaćen i posjeta i predavanje bili odlični. Djeca dobila mogućnost vidjeti primjenu novih tehnologija, način rada i put uspjeha u životu. Sve me potaknulo da se zahvalim dobrim i pametnim ljudima koji znaju cijeniti sebe ali i druge. Pronašli su vremena da svoje iskustvo i znanje podijele s djecom koja su naša budućnost. Nadam se da će i Vas potaknuti da podijelite svoje dobro sa drugima jer se samo tako ono umnožava. Lijep pozdrav.
Isto divno iskustvo u Birou za zapošljavanje. Moram da pohvalim i sve radnike u Narodnoj Banci Srbije na ljubaznosti, posvećenosti i strpljenju.
Bila sam osmog marta u posti.Dok sam stajala u redu i razmisljala kako se salterski sluzbenici trude da nam pomognu,usao je jedan deda.U ruci je nosio cvece.Dao ga je zenama koje rade u posti u znak zahvalnosti sto su uvek tu za njega.☺
Baš lepo 🙂
Jako mi je drago što sam pročitala ovaj tekst i slažem se sa vama, ja se takođe trudim da ne podrazumevam dobrotu i ljubaznost, jer iako bi možda bilo logično očekivati da svako obavlja posao kako treba, nažalost je u praksi drugačije. I baš zato verujem da treba isticati sve te ljude koji nam pomažu svojom ljubaznošću, osmehom, susretljivošću… Ja nažalost nemam sa Biroa tako fino iskustvo, ali mogu navesti npr. ljubaznu i uvek nasmejanu prodavačicu u radnji gde često kupujem. Ona može popraviti dan, a da toga i nije svesna, jer je izuzetno fina.
Eto, pozdravljam vas Jelena 🙂
Odgajana sam po principu da se dobrota i ljubaznost isplate i da su tako treba, kroz život sam naučila da ne očekukem puno od ljudi i da se oslonim na sebe. Sitnice mi puno znače, a jedna me posebno dojmila. Danas sam na kafu sa prijateljicom došla taksijem, a ona je iako je u plla radnog dana, iako sam se nećkala pozvala supruga da me odveze kući i nije mi dozvolila da idem taksijem… Meni je to divan gest, ogroman..