Kada kažemo blagoslov, asocijacija većine ljudi je da je to nešto lepo i dobro. I verujem da jeste tako. Lepo je kada smo blagosloveni životom, dobrim zdravljem, skladnim odnosima sa drugim ljudima.
Ponekad blagoslov bude prikriven. Moramo nečeg da se odreknemo da bismo stekli nešto bolje. Moramo nešto da izgubimo da bismo dobili nešto bolje za nas. Nekad je toliko dobro prikriven da nam deluje kao kazna, nepravda, prokletstvo. Sve dok ne pregrmimo težak deo i počnemo da uživamo u blagodetima blagoslova.
Prvi put sam to, da blagoslov ne dolazi upakovan u šareni papir i sa mašnicom, shvatila pre više od deset godina.
Tada sam bila na početku studija psihologije i u ljubavnoj vezi koja je bila….ok. Nije bila loša, ali nisam osećala da je „to to“. Nisam znala ni da definišem šta je „to to“ i šta zapravo želim, šta mi treba. Ignorisala sam to tiho nezadovoljstvo i osećaj da želim nešto drugačije i ostajala u toj vezi. Uverila (ili ubedila) sam sebe da je to što imam dobro i da mi je dovoljno.
Radoznala kakva sam uvek bila, išla sam na razna predavanja. Kada sam čula da se održava predavanje nekog lame, budiste, otišla sam da čujem šta je to. Lama, zaboravila sam mu ime, mi se mnogo svideo. Izgledao je potpuno atipično za jednog lamu i budistu. Bar kako mi to zamišljamo. Poreklom je iz neke nordijske zemlje, Švedske, Finske… i tako nekako izgleda. Visok, plav, sa plavim očima, atletski građen. Ne sećam se baš tačno o čemu je pričao, ali mi se svideo njegov nekako savremen i opušten pristup duhovnosti. Voli da skija i skače padobranom, planinari i meni je to bilo jako simpatično. To je bio moj prvi susret sa nekonvencionalnom duhovnošću i meni, nekonvencionalnoj i slobodnog duha, se svidela ideja da duhovnost može da bude i u skladu sa savremenim načinom života i oslobođena moranja, trebanja i krivice.
E, sad stižemo do blagoslova.
Na kraju predavanja su objavili da će lama deliti blagoslove svakom ko to želi. Nisam imala pojma šta to znači, ali pomislih, dobro, blagoslov ne može da škodi.
Strpljivo sam stajala u redu i kad je došao moj red da dobijem blagoslov, stavio mi je ruku na čelo i rekao da je moje duhovno ime (ili tako nešto) Boginja Velike Radosti. To mi se mnogo svidelo. Dobila sam i blagoslov. Ne sećam se kako je to tačno izgledalo, šta je tačno rekao, sećam se da osim zadovoljstva zbog lepog duhovnog imena nisam osetila ništa posebno.
Ubrzo zatim je momak iz čista mira raskinuo sa mnom. Sve je bilo u redu, bar je meni tako izgledalo. Nismo se svađali, nisam primetila neko nezadovoljstvo kod njega. Samo me je jedan dan nazvao i rekao da treba da se vidimo…što pre. To me malo uznemirilo, otišla sam da se vidim s njim i on mi je sav zbunjen rekao da to između nas ne funkcioniše i da je bolje da se raziđemo. Iako svesna da naša veza nije ostvarenje svih mojih ljubavnih snova i da on, iako ok momak, nije neko ko mi dovoljno odgovara, ta njegova odluka me šokirala i prilično uzdrmala. Prihvatila sam raskid i mirno smo se razišli, ali sam ostala u šoku.
S obzirom na to da je ovaj događaj usledio nedugo nakon laminog predavanja i blagoslova, povezala sam ta dva događaja i pitala se, kako izgleda neblagoslov ako je blagoslov ovako bolan? Kakav je to blagoslov kad mene, kojoj je ljubav toliko važna, ostavi momak?
Prošlo je dosta vremena, i kada se moje srce oporavilo od „blagoslova“, shvatila sam da je razlaz sa tim momkom bio dobar za mene. U toj vezi nisam bila potpuno iskrena prema sebi, pa samim tim ni prema njemu. Nisam imala hrabrosti da živim svoju istinu, prihvatila sam kompromis tamo gde mu nije bilo mesto, pa su se neke više sile umešale i ubrzale moj psihološko duhovni razvoj.
Tada sam bila povređena i razočarana, sada sam beskrajno zahvalna na tome što sam tu važnu životnu lekciju naučila mlada, u dvadeset i nekoj.
Iskustvo da blagoslov ne dolazi uvek upakovan u šareni papir i sa mašnicom me je nakon toga poštedelo mnogih dugih razočaranja i gubljenja vremena na ljutnju na život i druge ljude.
U svom iskustvu imam još dosta takvih primera, ali o tome ću da vam pišem nekom drugom prilikom.
iz svih dogadjaja koji nam se dese – kako onih lepih, tako I onih manje prijatnih, mozemo da izvucemo neku pouku. e sada, koliko ce ta zivotna lekcija uticati na nas, zavisi prvenstveno od nase sposobnosti da se direktno I iskreno suocimo da nasim unutrasnjim bicem… nekada imamo dovoljno snage da sami prekinemo neko nemilo stanje u kojem se nalazimo, a nekada nismo spremni ili nemamo dovoljno hrabrosti da tumacimo „znakove pored puta“ koji nam itekako ukazuju na to da radimo nesto sto nam ne prija. to moze biti veza s kojom smo nezadovoljni ili posao koji nam ne odgovara, ili pak nesto trece.
dakle, „blagoslov“ nam je ukazan svaki put kad nismo imali dovoljno snage da sami razresimo datu situaciju. I to je ok, jer ne mozemo uvek da se sa svim zivotnim dogadjajima izborimo na pravi nacin, ponekad osecamo strah, nesigurnost, jednostavno smo slabi, jednostavno smo ljudi… zato je utoliko znacajnije kada shvatimo da je sudbima umesala svoj prst I pomogla nam. zato je utiliko bitnije kada smo spremni da izrazimo zahvalnost istoj, nazivajuci to „blagoslovom“, „srecnom okolnoscu“, „slucajnoscu“ ili kako nam je milo.
Sto s mene tice, ni ne mora da bude upakovano u sareni papir sa masnicom, dovoljno mi je sto sam svesna toga da mi je poklonjenja jos jedna sansa da ostanem dosledna sebi i sto cu narednog puta biti sposobnija da prepoznam istu ili slicnu situaciju i sama je razresim.
sve sto nam necemu nauci, je dobrodoslo, bez obzira kako upakovano bilo.
Nekako mi je promakao ovaj komentar, a baš je lep, hvala Snežana.
Kao sto kazu : “ Nije vazno sta vam se desava , vec sta ucinite od toga sto vam se desilo . “ Tamo gde su poucne zivotne lekcije, najcesce nema ukrasnih papira i masnica 🙂
Baš tako 🙂
Draga Jelena,
Često čitam Vaše tekstove i uvek nakon toga osetim nekakv mir u sebi, nešto lepo i vedro.
Čitajući priču o Vašem blagoslovu, shvatam da i mene neko ili nešto upravo blagosilja na sličan način. isto kao kada neki Vaš tekst pročitam u pravo vreme, nekako se poklopi.
Hvala Vam na ovim divnim tekstovima i na onome što osećam kada ih pročitam 🙂
Hvala draga Dušice, srećna sam i zahvalna kad pročitam ovako nešto 🙂