Knjiga „Kad porastem biću Ja“ je svojeglava i na svoju ruku.
Živi svoj život nezavisno od mene.
Sama se napisala, sama se uređuje, sama je smislila dizajn korice.
Ja sam tu samo izvođač radova.
Pored toga što sve sama radi, pokrenula je u meni razne procese.
Od kako mi se iskristalisao naslov, u meni se svašta nešto uzburkalo.
Pitanje- a ko sam Ja? mi nije dalo mira.
Počela sam da osećam neki nesklad sa mojim pređašnjim imenom i prezimenom.
Kad pročitam Jelena Pantić nisam imala doživljaj da sam to ja.
Ok, knjigo, a ko sam onda ja ako nisam Jelena Pantić?
Da li sam Jelena?
Jesam.
Da li sam Pantić?
Nisam.
Samo Jelena?
Ne.
Jelena Zdravković?
Jelena Živković?
Jelena Zdravković Živković?
Možda.
Ali nije 100% Ja.
Ok, knjigo (sad već malo gubim strpljenje), ko sam Ja???
Slobodanka?
I da i ne.
Jelena Slobodanka?
Da!
To sam Ja!
Jelena Slobodanka
Otkud Slobodanka u celoj priči?
Slobodanka je ime koje mi je prvobitno bilo namenjeno.
Malo pre porođaja majka se predomislila i odlučila da mi da ime Jelena.
I tako sam postala Jelena.
Ime Jelena potiče od grčkog Helena, a znači blistava, kao sunčeva svetlost.
Dobar deo života sam provela baš tako, blistava kao sunčeva svetlost.
Blistava, usamljena i tužna.
Obaveza da se blista stvara ogroman pritisak.
Blistavost je lepa da se gleda izdaleka, ne prilazi joj se.
Blistavost je usamljena.
I tužna.
Slobodanka je sve ove godine mudro čekala i povremeno bi se samo pobunila.
Nije mogla da oćuti pravni fakultet, napravila je revoluciju i upisala psihologiju.
Onda je ponovo prepustila kormilo Blistavoj.
Blistava je blistavo završila fakultet, radila svašta nešto, postizala uspehe itakoto.
Ništa od toga joj nije pomoglo.
I dalje je bila usamljena i tužna.
Izdešavali su se događaji razni, Blistava se umorila.
Posustala.
I tu je Slobodanka preuzela kormilo.
Sve češće kormilari, a Blistava povremeno zablista, pa se vrati da dremucka.
Lepo je blistati, povremeno.
Mnogo je lepše slobodati.
Eto, otud Jelena Slobodanka.
Samo u Slobodi se istinski Blista.
