Katkad se dogodi da razgovaram sa nekom poznanicom, pa me pita šta ima kod mene i tako, pa ja ispričam kako ima svašta nešto i kako mi je lepo, a onda ta neka ona kaže nešto poput:
„Uživaj sad dok možeš, videćeš kad dođu brak i deca.“
ili
„Da, lako je tebi da sve to postižeš, nemaš decu….“
I šta sad ja da kažem….kad nemam to iskustvo….
A one to kažu sa takvom sigurnošću kao da je ta muka izvesna, kao što je izvesno da se smenjuju dan i noć.
I bzvz mi bude kad čujem tako nešto….
Problem zastrašivanja decom i brakom sam rešila tako što skupljam drugačije primere.
Imam par drugarica i još više poznanica koje su:
-odgovorne i posvećene supruge i majke,
-uspešne u poslu,
–zadovoljne životom,
-deca i muž im, uz sve obaveze, nisu kočnica.
I ne, nisu to prazne priče i hvalisanja, objektivne rezultate imaju, po deci se vidi da su dobro, a bogami i po njima. To se ne da odglumiti.
Nije im uvek lako, i imaju teške trenutke, ali dobro im ide, i to se vidi i oseti.
One su moji uzori, i dokaz da može i drugačije da se bude odgovoran i posvećen, da „žrtva“ nije dokaz ljubavi i posvećenosti, naprotiv.
E takoc 🙂
Foto: J.K. Califf
Čitam komentare i razmisljam o nama udatim zenama. Svojim prijateljicama nikada nisam rekla „Uzivaj dok mozes,dok nemas muza i decu!“.Ja jos uvek uzivam!Udata sam,imam dete i drugo je na putu.U braku sam upisala fakultet i zavrsila ga, bila zaposlena i odradila sve prakse koje su od mene bile zahtevane.Nisam putovala ali i to cu kad bude doslo moje vreme.Povremeno izlazim sa prijateljima,idemo na koncerte,na izlete.Uzivam zivot koji imam i srecna sam. Novac mi nikada nije bio problem,jer sam znala da zivim i bez njega i sa njim. Meni je uvek bila najvaznija ljubav,koja me okruzuje.Alergicna sam na izjave tebi je lako,blago tebi,videces kad…Mislim da je svako odgovoran za svoj zivot.Kad mi kazu tebi je lako,ti se samo smejes,poludim.Pa sta trba da se sazaljevam da bi drugi bili zadovoljni.Ja uzivam u svakom danu,uzivam sa svojom porodicom prijateljima i nije mi zao vremena koje sam im posvetjla.Zato sam se kao i ti okruzila samo sa pozitivnim ljudima,ljudima koji rade na sebi, i imaju sirinu u razmisljanju,a ne sa onima sto su konstantno nezadovoljni.
Lepo je pročitati ovako nešto, podržavajuće. Hvala Mitonija 🙂
Draga Jelena, izuzetno postujem tvoje misli i citam tvoje clanke ali mislim da si ovaj put pisala o necemu u cemu nemas iskustva a zakljucke si izvela logicki i na nacin koji odgovara tvom pozitivnom razmisljanju. Tvoje poznanice su ti rekle sve apsolutno tacno, i pored nekih lepih stvari, u braku neces uzivati ni blizu kao pre braka. Brak nikom nije lepsi deo zivota od onog pre, razlika je samo u ljudima koji to sebi priznaju ili ne sto mnogi nece jer to priznanje predstavlja svojevrsni zivotni poraz. Uzivaj dok mozes, setices se jednog dana ovog teksta 🙂
Draga Jelena, verujem da je tvoje iskustvo takvo, i sama znam mnogo takvih primera. Ali, verovala ili ne, ima i drugačijih priča. Ne savršenih, ne idealnih, ali istinski lepih, uz sve teške i neprijatne trenutke.
Ma bravo Jelena…ja bih samo jos dodala ‘mingle with the good people we meet’ kako veli Bob M. uz malu izmjenu…’mingle with the positive people you meet’…pozdrav Danijela
Najranjivija sam postala kad sam postala mama. Osjecanja kao da se pojacaju na maksimum. Volis bezmjerno, voljen si, strepis, cuvas, njegujes najvrjednije. Ne mozes ni zamisliti zivot bez djece, a ipak nekako to iskustvo te najvise izmjeni, sav si u sluzbi djece i njihovih potreba i zelja-to zna biti iscrpljujuce,da se ne lazemo. Osjecas novi smisao, uzviseniji od svih drugih, koji je ponekad zbunjujuci jer ti oduzima istovremeno slobodu da razmisljas o svemu sto si morao zanemariti a volio si raditi. Imam divan „zemaljski savrsen zivot“ sa dvoje divne djece i divnim muzem kojeg obozavam. To je neusporediva sreca…za mene vrhunac. Ali samim tim i zrtvovanje bez kraja i predaha. I da budem iskrena, mislim da ljudi postanu bolji, mekaniji,ranjiviji i nekako, trazim rijec…ponizniji. Mnoogi su spustili noseve, i oni najgordiji. I na kraju taj osjecaj tereta odgovornosti za buducnost svoje djece za koju se boris svaki sat i dan. Dakle iscrpljujuce, ali neopisivo divno. Donekle se oprostis sa svojim starim „ja“ i to je taj tuzni momenat koji su ilustrovale zene iz teksta „koje se zale“ .Na novom putu roditeljstva zene se ponovo traze, neke uspjesnije , neke manje uspjesno, neke kasnije, neke prije. Za one kojima je sve lako, super,nista se ne mijenja, neko je preuzeo drugi ulogu roditelja, ili djeca ispastaju zbog nemara sto sve cesce vidimo. Poenta je da i kad se nekad zalim,to je samo djelic mali istine,povrsina,potreba a dubina je srecaa koje si svjestan i kad je tesko i koja je tvoje gorivo za zivot. Na nekom se zaista vidi da je srecan , a neko oodlicno i glumi .
Draga Jelena, prvo, napokon da neko (sem mene… 🙂 napise tekst o tome. Drugo, ne moramo mi nista da im kazemo – okrenuce se njihova deca jednog dana i reci ce im: ako ti je rodjeno dete „muka„ i „zrtva„ zasto si me majko radjala…Nece znati odgovor….
Ne prete oni Jelena ni vama ni meni ni svim zenama koje jos uvek nisu postale majke… Vode monolog! Ne laje kuce sela radi nego sebe radi – iza tih njihovih izjava se krije sav bes i ljutnja jer su to brakovi sklpljeni: da mama prestane da zvoca; zato sto su joj „prosle godine„; zato sto je uhvatila „zadnji voz„; da ne ostane usedelica; da dobije „zastitu„ medju narodom; da ima „coveka„ uza sebe; da stvori porodicu jer to „tako treba„; da je ne ogovaraju „drugarice„; da rodi „barem jedno dete„; zato sto bioloski sat otkucava, da udje u „red zena„ i sve ostalo sto cujemo oko nas na ovim „razvijenim„ balkanskim prostorima (u prevodu: da „skine„ sa sebe teret socijalne stigme). Nemojte ih slucajno upitati „A gde je tu ljubav„? Jer osoba koja voli svog bracnog partnera i koja voli svoju decu, pruza s radoscu i nista joj nije tesko… Voli i voljena je i to je jedino ispravno. I ne, zrtva nije dokaz ljubavi. Zrtva je dokaz emocionalne transakcije – ja za tebe radim ovo – a sta ces ti za mene zauzvrat. Takvi „prijatelji„ koji ne prezaju da u svojoj deci vide „primaoce„ usluga i da im vriste nad glavom: „Zrtvovala sam se za tebe„- kakvi bi tek bili prema nama ostalima… Odavno ne reagujem na emocionalne ucene i tipove licnosti „ah, jadan ja„- toliko sam jadan, da mi treba drustvo – jedva cekam da te uvucem u svoj krug patnje i zrtvovanja… Ostajem i opstajem odgovorno i bez kompromisa u svom krugu. I ne, nije uvek lako. Ali je lepse od svake „zrtve„ i „muke„…
Mislim da nisu htele da zastrase . One salju signal da treba dobro da pogledate partnera koga odabirete, Trebate pronaci odgovornog i posvecenog i bice
sve ok ! 🙂
Da,ja imam baš jednog dobrog,odgovornog,koji poštuje svoju mamu A i mene!Ali problem je što njegova mama voli da kontroliše naše živote i to meni počinje da smeta,upućena je u svaku priču i u sve se mješa!Uživala bih u braku da m.nije nje
Slazem se sa Jasminom I dodajem i da ako imate nekoga da vam pomogne oko dece (majka, svekrva, sestra…) izgledacete lepo I osecale se dobro zadovoljno i ispunjeno kao te vase drugarice. i onda ce sve sasvim sigurno biti I vise nego ok 🙂
Slazem se! To je najavaznije. 🙂