Kada ste zaljubljeni u svoj život, kada obraćate pažnju na sebe, na druge i svet oko vas, kada umesto inertnog čekanja preduzimate aktivnosti koje vas opuštaju, vesele, raduju… tada znate kako da “prizovete leptiriće”… i tada budite “leptiriće” u drugim ljudima.
Iz knjige „Putovanje u središte srca“
Ovo sam napisala odavno, i dalje stojim iza svakog slova. Kako vreme prolazi sve sam sigurnija da kvalitet svakodnevnog života u značajnoj meri zavisi od toga koliko se potrudimo da ga učinimo posebnim i zanimljivim.
Neko će reći- za to treba mnogo vremena i novca. Delimično se slažem. Što više vremena i novca imamo na raspolaganju, možemo sebi da priuštimo više. Ne mislim na stvari, mislim na iskustva. Na iskorake iz svakodnevice koji nas osvežavaju i obogaćuju.
Portugal je zemlja koju mnogo volim i za koju me vežu mnoge lepe uspomene. Želim da ponovo odem tamo ali trenutno nemam uslove za to. Potrebno je dosta vremena i novca da bih ponovo priredila sebi jedno tako čarobno iskustvo.
I šta sad? Da sedim u Novom Sadu i da tugujem što nisam u Portugalu? Ne, to nije moj stil.
Svaki sekund mog života mi je suviše dragocen da bih ga traćila na vajkanje i samosažaljevanje.
Umesto toga, uživam uvek tamo gde sam. Najčešće je to u Novom Sadu, gradu u kom sam rođena i u kom živim. Rekli biste da sam se za ovih (međunamastrogopoverljivo!) skoro 40 godina već navikla na Novi Sad, da sam sve već videla više hiljada puta i da mi je sigurno već dosadio.
Ništa dalje od istine!
Svaki, ali svaki put kada vidim Dunav, Dunavski park, Petrovaradinsku tvrđavu, Zmaj Jovinu ulicu, Katedralu, Sinagogu….svaki put iznova uživam u njihovoj lepoti i posebnosti. Svaki put ih primetim. I svaki put mi se zahvale lepim osećanjem koje probude u meni samo zato što sam ih primetila.
Samo sat vremena ispijanja kafe u nekom od mojih omiljenih kafića od sasvim običnog dana za mene može da napravi praznik.
Dakle, jasno je, volim Novi Sad i volim što živim u njemu.
Pa ipak, ne bih bila u potpunosti iskrena kada bih rekla da mi baš nikad ne dosadi. Dosadi mi ponekad, zatreba mi promena. Poželim da odem negde i doživim nešto drugačije.
Jednom ili dva puta godišnje idem na more, ali to mi nije dovoljno. Trebaju mi češće promene. Ne želim da čekam par meseci da odem na more, ili još par godina da ponovo posetim Portugal.
Ko sjajno radi male stvari, i život mu je sjajan.
Evgenija Prajs
Kad god se zapitam gde bih mogla na kratko da odem i da mi bude lepo- kao logičan odgovor se nametne Beograd.
Blizu je, imam dosta prijatelja i poznanika tamo, mogu da odem i da se vratim u toku jednog dana.
Više puta sam pravila takve izlete i svaki put sam uživala.
Vratim se kući osvežena i napunjena energijom kao da sam bila na ko zna koliko dalekom i egzotičnom putovanju.
Nedavno sam bila u Beogradu na jednom takvom izletu.
I kao i obično, beskrajno sam uživala.
Mesto dešavanja je bio Belgrade Art Hotel, a povod koktel i druženje povodom početka Olimpijskih igara.
Sportske manifestacije i ja nismo baš na ti, poziv sam prihvatila zato što sam znala da ću sresti neka draga fb lica.
Ispostavilo se da je dobro što sam prihvatila poziv i što sam napravila taj izlet za Beograd.
Pored dragih lica i lepih susreta doživela sam još dve lepe stvari.
Prvo lepo iznenađenje je bilo mesto okupljanja, kao što rekoh, Belgrade Art Hotel. Enterijer je lep i sve to super, ali mene je oduševilo to što veliki deo restorana Bah na prvom spratu pruža pogled na Knez Mihailovu ulicu.
Zamislite to uživanje. Sedite u prijatnom prostoru, pijete kafu i limunadu, slušate prijatnu muziku i posmatrate šarenilo i živost srca Beograda. Za mene je to prava milina.
Nemoj da čekaš veliko čudo jer ćeš tako propustiti mnogo malih.
Nepoznat autor
Da živim u Beogradu, to bi definitivno bilo jedno od onih „mojih“ mesta. Mesta na koja volim da odem i sama, da jednostavno samo budem i uživam. Mesto za mala čuda. Čuda uživanja u trenutku, ambijentu, limunadi, kafi i pogledu.
A sada dolazimo do druge lepe stvari koja je proistekla iz tog izleta u Beograd 🙂
Videvši kako je lep ambijent, odmah mi se upalila lampica…pa to bi moglo da bude to!
To bi moglo da bude mesto za predstavljanje knjige Putovanje u središte srca i druženje sa čitaocima! Knjigu sam objavila pre godinu i po dana, i nikako da stignem do Beograda. Sve se nešto komplikovalo i nije dalo. A meni je jako važno da taj beogradski susret bude poseban i lep, kao što su bili i u drugim gradovima.
Raspitala sam se malo, saznala da imaju salu za takva događanja, videla je, svidela mi se iiiiiii, to je to…dogovoreno je vreme i mesto susreta 🙂
Dakle, četvrtak, 25.08. u 19h, sala Andrea II, 8 sprat.
Dođite da zajedno napravimo jedno malo čudo, da jedan dan učinimo posebnim i da zajedno uživamo u „malim“ stvarima- razgovoru, susretu, pogledima i osmesima.
Više informacija o susretu možete pronaći ovde
Tekst je napisan u saradnji sa Belgrade Art Hotelom.
