Vidim da ima dosta nerazumevanja oko pozitivne psihologije, čak i među kolegama.
Pozitivna psihologija NIJE „misli pozitivno i sve će biti u redu“
Pozitivna psihologija je grana psihologije, kao i pedagoška psihologija, klinička psihologija…
Izučava se na fakultetima. Na Harvardu , na primer.
Bavi se istraživanjem i primenom načina za poboljšanje kvaliteta života i razvojem ljudskih potencijala.
Ne bavi se mentalnim poremećajima, ali ih ne negira. Nešto kao mentalna higijena.
Problemima u mentalnom funkcionisanju bavi se klinička psihologija.
Niko ko se ozbiljno i savesno bavi pozitivnom psihologijom neće reći depresivnom klijentu- samo misli pozitivno i budi zahvalan.
Uputiće ga kod kliničara ili psihoterapeuta.
Definiciju pozitivne psihologije, istoriju i oblast istraživanja i primene možete da pročitate ovde
Po čemu se pozitivna psihologija razlikuje od pozitivnog razmišljanja?
Pokret pozitivnog razmišljanja potiče iz nekih duhovnih tradicija i jeste bio inspiracija psiholozima da počnu sa naučnim istraživanjem ideja da možemo mnogo toga da učinimo da nam život bude lepši i srećniji.
Zagovornici pozitivnog razmišljanja kategorički tvrde da je pozitivno razmišljanje rešenje svih problema.
Moć uma je ogromna, to nije sporno, ali samo „razmišljati pozitivno“ nije uvek dovoljno, nije rešenje za sve probleme i sve ljude.
Više o tome možete da čujete u videu Zašto pozitivno razmišljanje (ne) funkcioniše
Niko ko se ozbiljno i savesno bavi pozitivnom psihologijom, neće vam reći da je sve to u vašoj glavi i da vašim mislima možete to da promenite.
Neko ko se ozbiljno i savesno bavi pozitivnom psihologijom, zna šta je klinička depresija i zna da pozitivno razmišljanje nije dovoljno.
Može da bude i „so na ranu“ nekom ko pati od depresije.
Depresija možda ne zvuči kao radosna tema, ali za neke, i to mnogobrojne, prvi korak ka radosti je suočavanje sa depresijom.
Sa shvatanjem da nije sramota biti depresivan.
Da depresija nije nešto što se prevazilazi snagom volje i pozitivnim mislima.
Shvatanjem da je potrebna pomoć u prevazilaženju, da je teško, da traje, ali da je moguće.Iz teksta „Šta je depresija?“
U tekstu Zašto bebe ne razmišljaju pozitivno sam navela komentar jedne čitateljke koji ovo lepo ilustruje:
“Čini mi se da neki ljudi pod uticajem “novog trenda” pozitivnog razmišljanja više ne razlikuju šta je trenutna reakcija na neki događaj a šta konstantno žaljenje i sve trpaju u isti koš i ne trude se da prave razliku. I nije im bitno ko nešto piše nego sve što pročitaju na internetu uzimaju za ozbiljno.”
U tekstu Šta činiti kada duša boli o pozitivnoj psihologiji sam napisala sledeće
Pozitivna psihologija je relativno nova grana psihologije čija je oblast delovanja poboljšanje kvaliteta života. Relativno ste zadovoljni svojim životom, nemate neke veće probleme i tegobe, ali osećate da može više. Da život može da bude još ispunjeniji i da vi možete još više da date od sebe. U takvim slučajevima pozitivna psihologija može mnogo da pomogne.
Kao što sam već napisala, pozitivna psihologija je, za razliku od pozitivnog razmišljanja- naučna disciplina.
Šta to znači i zašto je bitno?
To znači da se tvrdnje i zaključci proveravaju na velikom broju ispitanika, i samim tim možemo da imamo više poverenja u njih.
Ako je recimo na uzorku od 1000 ispitanika utvrđeno da je praktikovanje zahvalnosti dovelo do toga da se poveća doživljaj sreće i boljeg raspoloženja, možemo imati poverenja u to da praktikovanje zahvalnosti doprinosi nivou sreće.
Psiholozi koji se bave pozitivnom psihologijom će svojim klijentima preporučiti da praktikuju zahvalnost, ali neće tvrditi da je to rešenje svih njihovih problema. I kao što sam napisala na početku teksta, kada vide da je neko klinički depresivan ili anksiozan, uputiće ga kod psihoterapeuta koji se bavi tim problemima.
U tekstu Emocionalna higijena za vitak stas sam navela reči psihologa Gaja Vinča koji kaže da
kada neko polomi nogu niko mu neće reći- ma samo nastavi dalje, to je sve u tvojoj nozi. Ali, kada je neko tužan ili depresivan velika verovantoća je da će čuti- ma, samo nastavi dalje, sve je to u tvojoj glavi. Jeste, u glavi je, ali to nije razlog da sebi ne pružimo i da za sebe ne tražimo negu i podršku.
To je mnogo drugačije od načina na koji zagovornici pozitivnog razmišljanja promovišu svoje ideje i tehnike. Oni tvrde kako su tehnike moćne i dovode do sreće i uspeha i predstavljaju tu priču kao univerzalni lek za sve ljude i sve probleme.
Volela bih da je tako, ali jednostavno nije.
Pozitivna psihologija može da pomogne da unapredite kvalitet svog života i razvijate svoje potencijale. Nekada to nije dovoljno i problemi prevazilaze samostalni rad i samopodršku.
Ako vodite računa o zdravlju svojih zuba, redovno ih perete, izbegavate namirnice za koje znate da im škode… vaši zubi će verovatno biti lepi i zdravi. Ali uz svu pažnju koju im posvećujete može da dođe do toga da se pojavi karijes. I tada nećete još ćešće i temeljnije prati zube i govoriti “Moji zubi su zdravi. Moji zubi su zdravi. Moji zubi su zdravi.” nego ćete otići kod zubara i on će otkloniti karijes i staviti plombu. I genetski faktor je bitan. Nečiji zubi su osetljiviji i lakše se kvare, nečiji su otporniji. I ako dve takve osobe jednako dobro vode računa o zdravlju svojih zuba, kod jedne će se pojaviti karijes a kod druge neće. I niko nije kriv za to, ili manje vredan.Isto to važi i za mentalno zdravlje! Niko nije kriv ili manje vredan ako ima neki psihički poremećaj ili tegobu , genetski i/ili situaciono uzrokovan. Kao što niko nije kriv za srčane probleme, karijes ili čir na želucu. Određena doza odgovornosti može da postoji, ali krivljenje ili podcenjivanje ne vodi nikuda. Ali svako od nas jeste odgovoran da za sebe potraži adekvatnu pomoć i podršku!Iz teksta „Šta činiti kada duša boli“
Kako vam pozitivna psihologija može pomoći da živite lepše i srećnije?
Na ovom blogu ima mnogo tekstova o tome šta sve možemo da radimo da bismo živeli lepše i srećnije. Za konkretne načine koje možete da primenjujete svakog dana, preporučujem da pročitate ove tekstove:
Zahvalnost- tajna sreće i uspeha
Kako biti srećan u nesrećnom svetu
