Ljoret de Mar
Leto 2012 godine
More, sunce, dobro društvo…. svi uslovi za uživanje su tu.
I uživam maksimalno.
Budim se rano, da uhvatim jutarnje sunce. To najviše volim na moru.
Dok je sunce jako dremuckam negde u hladu ili u sobi.
Popodne ponovo plaža, na kojoj ispratim sunce. I to najviše volim na moru.
Poseta Barseloni je priča za sebe.
Magična fontana me je opčinila.
Iz dana u dan sam sve opuštenija, srećnija, nekako bliža sebi.
Već dugo sam na tom putovanju traganja za sobom i već dugo se u meni bore ona prava, posebna i jedinstvena Jelena i ona druga, koja se boji da bude drugačija, koja se boji da posluša sebe, koja veruje da nešto s njom nije u redu zato što se ne uklapa u društvene standarde i očekivanja.
Već dugo se bore ona koja veruje da je život više od životarenja i igranja po pravilima, ona koja veruje da je moguće biti srećan i ostvarivati svoje snove i ona druga… koja se boji da sanja.
Kako vreme prolazi, prva, hrabra Jelena sve češće vodi reč i to se pokazuje kao dobro. Njena realnost pokazuje da je moguće živeti slobodno i srećno.
Pa ipak, i dalje se koleba. I dalje pre svakog hrabrog koraka vodi bitku sa svojim strahovima i sumnjama u sebe, druge ljude i život.
Još uvek smo u Ljoret de Maru. Uveče se šetamo pored plaže ili delom grada prepunom prodavnica.
Ima svega lepog. Pogotovo nakita i bižuterije.
To mnogo volim.
U prodavnici sa srebrom isprobavam sve i svašta.
Narukvice, ogrlice, prstenje…
Jedan prsten mi se posebno svideo. Srebrni sa ametistom.
Zatrpana raznim utiscima od svega što sam isprobala, nisam ga kupila.
Ali sam uveče i sutradan stalno mislila na njega.
Na taj divan prsten. I odlučila sam naravno da ga kupim, ali mi je nešto falilo u celoj toj priči.
Previše mi je nekako poseban da bi bio sasvim običan prsten.
I tada mi sine da će to da bude moj verenički prsten!
Da me podseća da uvek budem verna sebi.
Jer jedino takva, verna sebi, mogu da budem verna nekom drugom.
Možda deluje šašavo, ali radi!
Evo, dve godine kasnije, sve sam vernija sebi i sve više živim svoju istinu.
I dalje nije uvek lako, ali lakše mi je kad pogledam svoj verenički prsten. Podseti me koliko je život lep kad sam verna sebi, koliko sve sve teškoće i prepreke lakše prevazilaze kada se energija ne troši na pokušaje da budem nekakva, ne znam kakva. Život je mnogo lakši i lepši kad sam ja- JA.
Kao što vidite, moj verenički prsten je na srednjem prstu. Što znači da može da se upotrebi i za pokazivanje kada je neko jako uporan u tome da mi objasni kako treba da živim svoj život i kakva treba da budem.
Mnogo je praktičan 🙂
Moj simbol: Narukvica sa krugom (krug je simbol iz jedne lekcije o emocionalnoj inteligenciji – simbolise celinu ali i razvoj – gde jedno od pitanja glasi: „Zasto„). Svaki put kad pogledam u krug i pre svake odluke (male ili velike) – zapitam se zasto. Predlazu mi novi projekat – ja pitam zasto. Da li sam ja tu korisna? Da li je to meni korisno? Da li imam dovoljno vremena? … Pozvala me je drugarica na seminar – ja opet pitam zasto? Da li je to meni neophodno? Da li imam vremena? Da li imam nesto prece da uradim? Mozda mi je preci odmor. A tek poziv za izlazak… tek tu pitam zasto. I sta ja zelim od tog susreta i sta druga strana zeli i pre svakog „zato„ – definisem granice i stavim do znanja i drugoj strani: zato sto volim sebe i zato sto stititi sebe nije sebicno i zato sto mi niko ne pripada i ako druga strana ima drugacije poglede / ocekivanja – slobodno nek ne gubi vreme sa mnom. Ova tehnika simbola mi je pomogla da se ODLICNO osecam zbog svojih (sad vec) PROMISLJENIH odluka (da, priznajem, u proslosti sam donosila brzoplete odluke, uvek bila „tu„ za prijatelje – a najmanje za sebe, prihvatala sve pozive, radila 5 stvari istovremeno, dovela sebe do iscrpljenosti pa i povredila emocionalno). O svom (novom) slobodnom vremenu da i ne govorim kao i boljem zdravstvenom stanju. Jos jedan odlican tekst Jelena, cestitam.
Divno Nataša, konkretno i inspirativno! Hvala ti 🙂
Čudna je ta veza žena i prstenja. Moja mama je sebi kupila prsten za celu platu (koje u Titovo vreme nisu bile male) kad se posle 10 godina razvela iz braka u kom je fizički teško i često zlostavljana. Poklonila ga je meni za 39. rođendan, ali je meni trebalo 21 godina da izađem iz braka. Podsetili ste me da ga nosim, iako ima ogroman rubin!
Htela sam da kažem da bi verenički prsten za veridbu sa samom sobom trebalo uvesti kao pravilo za SVAKU DEVOJČICU za njen npr. 13. ili 14. rođendan ili kad se „zadevojči“!
Dobra ideja da se uvede običaj „vereničkog“ prstenja za veridbu sa samom sobom. Valjalo bi smisliti i nešto za dečake.
I ja imam jedan takav..setala po gradu i slucajno usla razgledati,svidio mi se,ali gospoja kaze pa to vam je zarucnicki prsten,kazem ja njoj,e da bas njega i zelim,znaci mi..ja znam i drago mi je da sam si ga kupila
Snježana lepa priča 🙂
Nije mi potreban znak ili predmet da me podseti da budem ono što jesam.Postupak,reagovanje na nešto što vam ne prija bolji je instrument da se osećam svojom i zaštićenom.Kao na primer,banalan slučaj od juče,kad ne dozvolim nekome da bude drzak i bezobrazan,samo zato što zna vam treba.Izašla sam iz apoteke ,poznate da ima lekove koje druge apoteke nemaju i da daje bez recepta.Izašla sam bez bez leka,ne dozvolivši da mi vlasnica drži vakelu i grdi,jer sam pričala sa ljudima dok sam čekala.Šokirala se kad sam se okrenula i izašla,a ja sam se osećala toliko zadovoljna i ponosna,po ceni i da ne nabavim lek.
Nekom je potreban znak ili simbol, nekom nije. Važno je samo da vodimo računa o sebi i budemo verni sebi 🙂
Hvala Vam Jelena na ovoj priči. Slično se desilo i meni. Nisam bila sigurna zašto to radim ali sam poželjela da sebi kupim prsten.Da bude srebrni, burma široka , onako kako sam nekad nosila i voljela. Udala sam se prije 10 godina i nosila sam burmu od žutog zlata i prstenje koje sam dobila kada sam se vjenčala. Želim da se razvedem. Razmišljam o tome vec godinu dana. Jednog dana sam ponijela svo svoje zlato u zlataru i promijenila ga za srebro, najkvalitetnije i najljepše. Sve po mom ukusu. Vjerovatno je to znak da želim da uzmem svoj život u svoje ruke . Nosim što ja želim. Živim sa kim ja želim. Trenutno su mi na ruci dva divna prstena i svaki dan ih nosim. Uskoro je ročište za razvod braka.
Da, različiti simbolični gestovi mogu mnogo da nas podrže u važnim životnim koracima i promenama, i da nam ukažu na to šta nam stvarno treba. Srećno sa uzimanjem života u svoje ruke.
Ne mogu da verujem!!! 🙂 Juče sam došla sa mora, tako da i mail čitam tek sada. Bila sam u HN i osećaj mi je bio isti, totalno opuštanje i skroz osećaj da živim u skladu sa sobom. Osetila sam neverovatnu želju da kupim sebi verenički presten. Ušla sam u zlataru i dugo birala, ali nije bio baš onakav kakav sam zamislila. Inače, do sada sam dobila dva verenička prstena, od iste osobe 😉 Nisam sa tom osobom već dugo, ali sam sada konačno onakva kakva jesam i kakva želim da budem. Mnogo bolja i sebi i drugima. Čudna mi je bila ta neverovatna potreba da kupim sebi prsten, ali mislim da ste mi Vi pojasnili. Kupiću ga, kad tad. 😉 Hvala, Jelena! Volim da čitam Vaše tekstove. Veliki pozdrav! Lj
Hvala i Vama Lilly za ovaj lep komentar i ličnu priču koju ste podelili sa nama 🙂
samo ću reći svaka čast! 😀
sutra počinjem da prodajem neki nakit i mislim da ću ukrasti ideju i kupiti sebi jedan prsten od žada (izgubila sam ga) dok sam ga nosila bila sam svoja 😀
ovo za mesto na kom se prstu nosi me je najviše oduševilo 😀 jer je to upravo nešto što mislim 😀
još jednoms vaka čast za ideju vereničkog prstena- to je prava vernost! 😀
Hvala 🙂 I srećno sa prodajom nakita 🙂
Da, cetrdeset godina sam trebala napuniti da bih shvatila … Mada.. mislim da je to ipak bilo u pravo vreme i na vreme 😀 Samo ja pripadam onim osobama koje nikako ne mogu da pisu, zapisuju i drze se nekog programa, najbolje je da mi je sve to u glavi i da nekako po svom nekom osecaju radim, tako da mi ne treba nikakav ZNAK da sam verna sebi, nikakvo obelezje.. samo neki svoj MIR koji ljubomorno cuvam i ne dam da me iko remeti 🙂 A najveca mi je kazna kad moram da PISEM neki plan i program, vec vidim da cu da ga prekkrsim ili bar da zaboravim gde sam stavila zapisano :)))
I to je pokazatelj ljubavi prema sebi- kad znamo šta volimo i šta ne volimo i ponašamo se u skladu sa tim.
Ima mnogo načina da podržimo sebe, ovaj simbolični gest iz teksta je samo jedan od njih.
Meni bi kazna bila da ne pišem 🙂
malo sam konfuzno pisala , iyvinjavam se . To je zbog toga sto ne mogu da verujem da sam pronasla takoreci istu pricu o prstenu!!! Jer priznacete da je vrlo neobicna a narocito da dve osobe imaju istu ideju, tako neuobicajenu. Svi suse cudili mojoj zelji…sad vidim koliko sam bil;a u pravu i neizmerno mi je drago da jos neko tako razmislja!
Veliki pozdrav divnoj Jeleni!
Sve ok, pozdrav 🙂
Draga Jelena
Zaista ne mogu da verujem da, koliko sam nesto vrlo, vrlo slicno prosla bas kao i Vi !!!!!
Naime u svom sazrevanju, radu na sebi, koji je trajao pa bogami 3,5g sa mnogo tumbanja,suza,teske patnje,nesanice,duvana,beznadja da izadjem iz dugogodisnje veze koja mi je bol nanosila terajuci me da izadjem iz sopstvene koze, svog sustinskog bica, pozelela sam na kraju jedan prsten koji bih nosila na srednjem prstu! Tacno sam znala kako bi on trebao da izgleda, zamisljala sam ga i pronasla u jednoj zlatari! Divan bas takav kakav sam zelela!
Prsten je bio za mene prilicno skup, svaki put kad sam tuda prolazila ja sam ulazila u tu zlataru i probala ga…u mislima sam verovala da ce Bog naci nacin da taj prsten bude na mojoj ruci, JA SAM TO ZNALA. TOLIKO SAM VEROVALA U TO.
I eto, pojavio se moj bivsi sa brdom para verujuci da ce se time iskupiti za sve..Naravno da sam iskoristila momenat da ispunim svojuu veliku zelju. Prsten je zasijao na mojoj ruci ali se doticni time nije iskupio.Jer nije ni znao sta je taj prsten za mene bio – MOJA LJUBAV PREMA MENI, kada sam konacno zavolela sebe svom snagom! Gospodin je bio samo sredstvo da do njega dodjem a i da sazrim na svom zivotnom putu.
Zato sam zavolela i svoje neprijatelje. Oni nas ojacavaju i mnogo toga naucite od njih. A mogu ponekad biti i od koristi 🙂
Negde sam procitala – NIJE LAKO BITI SRECAN…to je toliko istinito ali verujte da se trud isplati samo ako to istinski zelis.
Hvala i vama Lila za ovu lepu priču, sigurna sam da će još nekog inspirisati 🙂
Svidja mi se ovaj deo sa srednjim prstom. 😀 Ja se sve vise trudim da budem verna sebi, da kazem otvoreno sta mi smeta, da kazem ne bez grize savesti, da se ne pravdam za svoje odluke, da sve vise dozvolim sebi da uzivam, sve vise sam proaktivna u smislu da se potrudim da sama ostvarim svoje zelje da ne ocekujem da ce to neko drugi umesto mene uraditi, volim sebe i volim druge, oprastam sebi i drugima, radujem se tudjim i svojim uspesima, komuniciram asertivno po principu ja sam bitna i drugi su bitni, sve vise osluskujem svoje srce i zelje svoga srca, itd. Mislim da sve ovo sto sam nabrojala ima veze sa ljubavlju i vernoscu sebi?
Da, sve su to gestovi ljubavi prema sebi, i mnogo takvih vremenom dovede do toga da prihvatimo i zavolimo sebe, a samim tim i život učinimo lepšim i lakšim 🙂
Neverovatno, slučajno sam naletela na ovaj tekst, ako je uopšte nešto slučajno, i oduševih se, pošto se podudara sa mojom pričom iz Bodruma.
Drago mi je 🙂
Od prvog novca koji sam dobila kao stalno zaposlena (2001.godina, decembar) kupila sam sebi srebrni Prsten uspjeha, tako sam ga nazvala. Nosim ga na srednjem prstu. Svaki dan. I zaista imam uspjeha i zahvalna sam. Hvala Jelena, na ovoj priči 🙂
Selma i tvoja priča je lepa, hvala što si je podelila sa nama 🙂