Pasivna agresija: tihi ubica odnosa

Pasivna agresija je tihi ubica odnosa i samopouzdanja.

„Divna ti je ta haljina! Baš lepo što i punije osobe mogu da nađu nešto za sebe.“

To je veliki uspeh! Za tebe, ti nisi uspeo da završiš fakultet.“

Evo, evo, sad ću….ne moraš sto puta da mi ponavljaš…“

Dobro pa šta ako ima grešaka? Uradio sam zadatak, to si tražio. Možeš i sam da ih ispraviš ako ti je toliko bitno.“

Kada kažemo da je neko agresivan obično se stvori slika nekog ko viče ili fizički napada. I svi ćemo se naravno složiti da je to nepoželjno i štetno ponašanje.

Saosećaćemo sa nekim ko trpi takvo ponašanje i ako je u našoj moći pokušaćemo da zaštitimo tu osobu.

Isto tako, ako neko prema nama pokuša da bude agresivan, viče, vređa, udara, znaćemo da to nije u redu i pokušaćemo da se zaštitimo.

Ako se nekom požalimo na problem sa agresivnim ponašanjem prema nama, velika je verovatnoća da ćemo naići na razumevanje i uspeti da dobijemo zaštitu.

U takvim situacijama normalno je da osećamo neprijatnost i strah.

A šta se dešava kada se u odnosu sa nekim ko je naizgled izuzetno  fin i ljubazan osećamo izuzetno nelagodno?

pasivna agresija

Tada ćemo vrlo lako poverovati da smo preosetljivi, da nam se nešto pričinjava, da previše tražimo.

Malom broju ljudi će pasti na pamet da je u pitanju pasivna agresija.

Šta je pasivna agresija?

Pasivna agresija je način ponašanja koji se ogleda u tome da osoba svoju agresivnost, ljutnju, neprijateljstvo ili neslaganje ne izražava direktno i konstruktivno nego to pokazuje indirektno.

U nastavku teksta ću navesti neke primere pasivno agresivnog ponašanja, ali hajde prvo da vidimo zašto mu neki ljudi pribegavaju.

Pasivno agresivnom ponašanju najčešće pribegavaju osobe koje:

  • veruju da ne smeju da jasno, glasno i otvoreno kažu NE
  • veruju da ne smeju direktno i otvoreno da pokažu ljutnju
  • misle da moraju uvek i prema svima da budu ljubazni
  • veruju da ne smeju da pokažu nesviđanje, neslaganje i nezadovoljstvo

Osobe koje karakterišu ovakva uverenja „nemaju dozvolu“ da jasno i otvoreno pokažu zdravu agresivnost, da se zauzmu za sebe, da postave lične granice.

Ček, šta si to napisala??? Zdrava agresivnost???

Da!!!

Postoji nešto što se zove zdrava agresivnost.

To je nešto što nam je svima urođeno i što nam omogućava da se snalazimo u životu i među ljudima. Pomaže nam da regulišemo odnose i ostvarujemo svoje ciljeve.

zadovoljstvo zivotom

Zdrava agresivnost je energija koja nam omogućava život a iskazuje se na društveno prihvatljiv način koji nije povređujući za druge. Zapravo, pokazuje se na način koji nije destruktivan.

Svaki put kada kažemo šta želimo i šta ne želimo, mi smo zdravo agresivni.

Svaki put kada kažemo da nam nešto ne prija ili smeta, mi smo zdravo agresivni.

Svaki put kada tražimo nešto za sebe mi smo zdravo agresivni.

Svaki put kada nekom kažemo NE mi smo zdravo agresivni.

Sve to može drugim ljudima da izazove određenu dozu neprijatnosti ali nije ugrožavajuće za njih i nije destruktivno.

Postoji i stručni termin za zdravu agresivnost, a to je asertivnost: zauzimanje za sebe i svoje potrebe vodeći računa o drugim ljudima i njihovim osećanjima i potrebama.

Kada nas neko zamoli za nešto, i kada mi ljubazno kažemo ne zato što nam to ne odgovara ili ne želimo, taj neko će doživeti neprijatnost. Ali neće umreti!

I neće nas odbaciti.

Ovo je veoma bitno.

Mnogi ljudi se boje da pokažu zdravu agresivnost zato što se boje da će biti odbačeni.

Tako su (pogrešno!) naučeni i vaspitani.

Opasnosti pasivne agresije

Ako želite da vaše dete za ceo život snabdete osećanjem krivice i neadekvatnosti, učite ga da biti dobar znači biti poslušan.

Za decu je važno da slušaju roditelje jer su oni odgovorni za njihov život i zdravlje.

Za odrasle osobe je opasno da budu poslušni, da uvek i svemu govore da i da se slepo povinuju autoritetu i bliskim osobama.

Da, neki ljudi će vas odbaciti ako se ne povinujete njihovim zahtevima.

Ali gledajmo to sa vedrije strane- zar nije divno da nas odbaci neko ko zapravo ne voli nas nego usluge koje mu činimo? 😉

Neko kome je istinski stalo do vas vas sigurno  neće odbaciti ako se zauzimate za sebe, ako kažete šta želite i šta ne želite, ako mislite drugačije, ako kažete ne, ako se zauzimate za sebe. Ne da vas neće odbaciti, nego će vas više ceniti.

ljubav i ljutnja

Drugo pogrešno uverenje koje onemogućava doživljavanje i pokazivanje zdrave agresivnosti je uverenje da je ljutnja štetna i pogrešna emocija.

„Ljutnja sama po sebi nije negativna emocija.
Ono što radimo s njom određuje da li će biti negativna ili pozitivna.
Ako je istresemo na one koji su nedužni, ljutnja postaje negativna.
Ako je zadržavamo i usmerimo ka sebi , takođe postaje negativna.
Ali ako pronađemo konstruktivne načine da je oslobodimo i bezbedna mesta da pustimo svoju ljutnju, ona postaje pozitivna sila u našim životima, sila koja stvara energiju, motivaciju, asertivnost, osnaživanje i kreativnost.“

Beverly Engel

„Dozvolite sebi da budete ljuti a da ne osuđujete svoja osećanja. Ljutnja je emocija baš kao radost ili strah. Nije ni pogrešna ni ispravna-jednostavno postoji. Pripada vama; to je deo vas koji vas čini čovekom. Ljutnja je takođe i znak koji vam govori nešto važno. Možda vam kaže da su vam prava ugrožena, da ste uvređeni ili iskorišćeni, ili da vaše potrebe nisu uvažene. Ljutnja uvek znači da nešto treba menjati.“
Suzan Forvard i Kreg Bak
„Toksično vaspitanje“

Pasivna agresija društveno je normalizovana

Još jedno verovanje koje stoji na putu zdravoj agresivnosti je to da je ljutnja znak da u nekom odnosu nešto nije u redu i da je ljutnja neprijatelj ljubavi.

„Ko se voli taj se nikad ne ljuti.“

Ako u ljubavnom odnosu bilo koje vrste (roditeljskom, prijateljskom, partnerskom…) izražavamo samo prijatna osećanja, ne komuniciramo šta nam smeta ili ne prija, mi dozvoljavamo da se neprijatna osećanja talože u nama, sve do tačke kad više ne možemo da podnesemo neku osobu. Samo zato što smo očekivali da neko može da nam čita misli i zna šta nam smeta.

Iz teksta „Da li je ljutnja neprijatelj ljubavi?“

Kada neko iz bilo kog razloga nema dozvolu da doživljava i pokazuje zdravu agresivnost, on pribegava drugom načinu- pasivnoj agresivnosti.

Pasivna agresivnost ne samo da nije zabranjena nego je na neki način društveno poželjna.

Biti uvek ljubazan, biti uvek tu za sve, pristajati na sve, ne buniti se, ne tražiti nešto za sebe, ne pokazivati „negativna osećanja“….sve su to poruke koje nam se serviraju sa svih strana, i nije lako odupreti im se.

Nije lako, ali jeste moguće.

 

Pasivna agresija- primeri

U tekstu 8 primera pasivno agresivnog ponašanja su navedena neka od najtipičnijih ponašanja ljudi sklonih pasivnoj agresivnosti. Obratite pažnju na to da nigde ne piše „pasivno agresivni ljudi“. To nije bez razloga i nije „sitnica“. Kada nekom kažemo da je pasivno agresivan to je uvredljivo plus ne donosi nikavu korist, naprotiv.

Ti si pasivno agresivan!

Nisam.

Ovo je tipičan dijalog bez rešenja.

Ako nekom ukažete na konkretna ponašanja i zahtevate njihovu promenu, manja je verovatnoća da će se taj neko osetiti napadnuto i uvređeno, i veća verovatnoća da će do promene ponašanja doći.

Dakle, primeri pasivno agresivnog ponašanja su sledeći:

1.Ogorčenost zbog zahteva

Kada nekom ko nema dozvolu da kaže ne uputite neki zahtev, taj neko će sa širokim osmehom na licu reći Da! U sebi će se ljutit na vas što ste tako zahtevni i neuviđavni, što „uvek nešto tražite“, „što nikad ne vidite da neko nešto ne može“…Ljutiće se u sebi na vas ali vam to naravno neće reći ili pokazati. Tačnije, neće vam to pokazati direktno, ali indirektno, pasivno hoće. Odugovlačenjem na primer.

2.Namerno odugovlačenje

Kada neko pristane na nešto iako to ne želi, zato što veruje da ne sme da kaže ne, sigurno je da neće biti pun entuzijazma. Naprotiv. Namerno odugovlačenje je česta tehnika kojom neki ljudi pokušavaju da kažu ne, ne želim, ne odgovara mi tvoj zahtev, imam previše posla, ne mogu i to da postignem.

Svi mi ponekad odugovlačimo, iz raznoraznih razloga. Ako je ponekad nije to neki problem. Problem je kada neko učestalo namerno odugovlači. Na taj način pokušava da vas obeshrabri u nekim narednim zahtevima, da ne bi morao ponovo da kaže da iako misli i oseća ne.

3. Namerno grešenje

Ovo ponašanje je slično prethodnom i ima isti cilj- da vas obeshrabri u nekim narednim zahtevima.

4. Neprijateljski stav

Ljudi skloni pasivno agresivnom ponašanju veruju da drugi znaju šta oni misle i osećaju i zato sve što im nije po volji tumače kao neprijateljski gest prema njima. To naravno potpiruje njihovu ljutnju i ogorčenost koju naravno, neće otvoreno pokazati ili izreći.

neprijateljski stav

5. Žalbe na nepravdu ili nedovoljno uvažavanja

Sve što im nije po volji vide kao lični napad na njih, i mnogo toga doživljavaju kao nepravedno i nefer.

6. Prekrivanje kritike komplimentom

S obzirom na to da nemaju dozvolu da pokažu ljutnju, nezadovoljstvo i neslaganje, nego „moraju“ uvek da budu fini i ljubazni, ljutnja i neprijateljski stav izbijaju na drugi način.

Verujem da svako u svom iskustvu ima bar nekoliko situacija u kojima su dobili nešto što liči na kompliment a ipak se osećali neprijatno zbog toga.

To je „specijalitet“ pasivne agresivnosti.

„Divna ti je frizura, fantastično prekriva tvoje uši pa se ne vidi da su povelike.“

„To je veliki uspeh! Za tebe, tebi škola nikad nije išla.“

„Radujem se što si pronašla partnera. Ipak ima ljudi kojima izgled nije bitan, to je sjajno za tebe!“

Još dobrih primera pogledajte u videu o pasivno agresivnoj Pam

Njihova je uvek zadnja

Kada razgovarate o nečemu, i dođe do neslaganja ili rasprave, potrudiće se da zadnja rečenica bude njihova. Ta rečenica po pravilu sadrži neku skrivenu optužbu ili prebacivanje, ali je to izrečeno tako da ne ostavlja prostor za dalju raspravu….više deluje kao da vam se učinilo da osetite neko prebacivanje.

Tretman ćutanja

Verovanje da drugi ljudi znaju ili treba da znaju šta neko misli i oseća je često u osnovi pasivno agresivnog ponašanja. To je ujedno i dodatni izvor ljutnje, potpuno neadekvatan: ne samo da radi nešto što mi smeta nego to i ne primećuje! Da mu je stalo do mene primetio bi! Da je zaista dobra osoba videla bi šta mi smeta i promenila bi ponašanje!

Možda će u nekoj dalekoj budućnosti ljudska vrsta evoluirati do toga da čitamo misli jedni drugima i da sa lakoćom vidimo šta se dešava u drugim ljudima.

Možda.

Za sada nam ne preostaje ništa drugo nego da komuniciramo o tome.

 

Kako izaći na kraj sa pasivno-agresivnim ljudima

Pročitali ste sve ovo, prepoznali nekog iz vašeg okruženja  i brzom brzinom odlazite kod te osobe ili je zovete telefonom.

Ti si pasivno agresivan!!!

Taj neko to čuje, shvati da nije lepo biti pasivno agresivan i prestane.

I tako živite srećno do kraja života.

Ovaj scenario je toliko daleko od realnosti da se ne dešava ni u bajkama.

Pasivno agresivno ponašanje jeste neprijatno i destruktivno, ali osuđujuće lepljenje etikete sigurno neće dovesti do promene tog ponašanja.

Šta može da dovede do promene pasivno agresivnog ponašanja?

Za početak je važno da određena ponašanja prepoznajete kao pasivno agresivna i da više nelagodnost i zbunjenost nakon takvih ponašanja ne pripisujete sebi.

Sledeće što je važno je da osobi koja se ponaša pasivno agresivno priđete sa razumevanjem i bez osuđivanja.

Da mogu da se ponašaju drugačije sigurno bi se ponašali.

Da imaju dozvolu da osećaju i pokazuju svoju ljutnju sigurno bi to radili.

Kada uočite pasivno agresivno ponašanje setite se mogućih uzroka i pokušajte da ih uključite u komunikaciju.

Ako je to neko vama blizak, ko se duri umesto da jasno i glasno kaže šta mu smeta, možete da kažete nešto poput

Izgledaš mi kao da ti nešto što radim nije po volji. Stalo mi je do tebe i našeg odnosa, želim da znam u čemu je problem. U redu je da mi kažeš. Neću se naljutiti. Neću te odbaciti.

Otvoren razgovor o ljutnji, o tome kako je ona u redu i prihvatljiva takođe može da pomogne.

Tačnije, više takvih razgovora.

razgovor

Malo je verovatno da neko ko od detinjstva „vuče“ uverenje da je loš kad se ljuti i da će biti odbačen, promeni to uverenje nakon samo jednog razgovora.

Ponavljanje u konkretnim situacijama i sa jasnim razlikovanjem poželjnog i nepoželjnog ponašanja može vremenom da dovede do promene.

Neprihvatljivo mi je da se duriš i da me ignorišeš. Želim da mi jasno i glasno kažeš u čemu je problem.

Pasivna agresija je neprijatna onom na koga je usmerena, i mnogi ljudi naprave grešku da popuste samo da takav „tretman“ prestane. Na taj način ne čine uslugu ni sebi ni drugoj osobi. Naprotiv. Učvršćuju je u uverenju da pasivno agresivno ponašanje dovodi do cilja.

Nekada razgovori sa bliskom osobom nisu dovoljni i potreban je rad sa stručnim licem. To je u redu. Nije lako osloboditi duboko ukorenjenih pogrešnih uverenja i načina ponašanja.

 

Nije svako ponašanje pasivna agresija

Važno mi je da napomenem da kašnjenje i greške nisu nužno  pasivna agresija. Oni mogu da budu uzrokovani perfekcionizmom, privatnim problemima ili nekim drugim razlogom. Ako su uzroci drugačiji i pristup je potrebno prilagoditi njima.

To važi i za druge oblasti, svi primeri koje sam navela mogu da budu pokazatelji pasivno agresivnog ponašanja ali i ne moraju.

Nije svako kašnjenje pasivna agresija.

Nije svaka greška pasivna agresija.

Nije svako ćutanje pasivna agresija.

Ako ste dovoljno dugo u odnosu sa nekom osobom, ako se neka od navedenih ponašanja učestalo ponavljaju i ako vidite da taj neko ima problem sa pokazivanjem ljutnje i nezadovoljstva, tada sa velikom verovatnoćom možete da pretpostavite da je problem  pasivna agresija i da pristupite rešavanju tog problema.

Ako ste pasivno agresivno ponašanje prepoznali kao nešto što je vama svojstveno, sve ovo što sam napisala za druge ljude važi i za vas. Pasivna agresija može da se „izleči“.

Nežno, strpljivo i sa razumevanjem za sebe radite na tome da promenite uverenja koja vas sputavaju i ponašanja koja proističu iz njih.

Zdrava agresivnost je prirodna i neophodna, i život je mnogo lakši i lepši kada je dozvolimo sebi.

Odnosi tada postaju lakši i prijatniji i ljubav i poštovanje mogu slobodno da teku kroz njih.

Sve tri knjige su divne i inspirišu. Kao da ćaskam sa najvećim prijateljem koji mi daje vetar u leđa.

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *