pobediti stres

Kako pobediti stres

Stres je sastavni deo savremenog načina života. Svi su pod stresom, pate od stresa, čak i bake „imaju stresove“.

Ova pojava se toliko ukorenila u naše živote da se oni koji „nisu pod stresom“ smatraju neozbiljnim i neodgovornim.

Da li je moguće izboriti se sa stresom i nekako ga prevazići, ili ga makar  smanjiti na najmanju moguću meru?

Ne postoji način da se stres u potpunosti i zauvek  odstrani iz života savremene žene ili muškarca, ali postoji više načina da se moderna svakodnevica učini lakšom i prijatnijom.

Prvo da vidimo šta je to sa čim se borimo. Šta je zapravo stres?

Stres, ta strašna i sveprisutna reč potiče iz engleskog jezika i znači pritisak. Dakle, kada smo pod stresom, mi smo pod pritiskom, ili tačnije rečeno, osećamo se pritisnuto.

Već samo izbacivanje reči „stres“ iz upotrebe i razmišljanja umanjuje njegovu moć nad nama, ali to nije dovoljno.

Poznate su dve vrste pristupa stresu.

Prvi je prevladavanje usmereno na emocije i podrazumeva razne tehnike opuštanja, disanja, vežbe joge, meditaciju, fizičku aktivnost… i sve ono što čini da se opustimo i osećamo prijatnije i da na neki način neutrališemo neprijatna osećanja „pritisnutosti“.

Ovaj pristup je samo delimično efikasan, zato što se bavi posledicama a ne uzrocima.

Zbog toga je drugi pristup, prevladavanje usmereno na problem, efikasniji.

konstruktivno razmisljanje

 

Prevladavanje stresa usmereno na problem se bavi uzrocima i konkretnim postupcima koji doprinose promeni situacije u kojoj se osećamo „pritisnuto“.

Kada se osećamo „pritisnuto“ ili „pod pritiskom“, logično je da se zapitamo „Šta je to što me pritiska?“, „Ko me pritiska?“ ili „Kako ja sebe pritiskam?“.

Koja su to očekivanja i zahtevi koje nam postavljaju drugi ili ih postavljamo sami sebi?

Kada sebi damo odgovore na ta pitanja, sledeći korak su konkretne aktivnosti usmerene na promenu. Promena može da se odnosi na:

– naša očekivanja (npr. smanjiti zahteve od sebe i pohvaliti sebe za postignuto, dozvoliti sebi odmor i zabavu, ne uslovljavati ljubav prema sebi i osećaj sopstvene vrednosti postignućima…) ,

-očekivanja drugih (naučiti da kažemo „Ne“, „Ne mogu sada“, „To mi ne odgovara“, ne dozvoliti drugima da uslovljavaju svoju ljubav prema nama…),

-rešavanje konkretnih problema, ekonomisanje vremenom, energijom i sredstvima koja imamo na raspolaganju…

Najučinkovitija je svakako kombinacija ova dva pristupa, svakodnevno bavljenje sobom i sopstvenim osećanjima, ali i svakodnevno preduzimanje malih koraka ka rešenju problema i promeni situacija u kojim se osećamo „pritisnuto“.

Dakle, umesto traganja  za načinom da se stres jednom zauvek eliminiše iz života, potrebno je zapitati se „Šta je to što danas, sutra, ove nedelje… mogu da učinim da se rasteretim i osnažim?“, strpljivo tragati za odgovorima i preduzimati konkretne postupke (zapisivanje pitanja, odgovora i planova se pokazalo efikasnijim od samog razmišljanja i planiranja na mentalnom nivou).

Sve ove aktivnosti mogu da se posmatraju kao mentalna higijena i mentalni fitnes.

Svi znamo da nije dovoljno jednom se istuširati pa smo mirni zauvek, jednom otići na trening pa smo vitki zauvek ili jednom oprati zube pa smo zauvek zaštićeni od karijesa.

Isto važi i za naše mentalno zdravlje. Da bismo ga sačuvali i unapredili potrebno je da smo svakodnevno posvećeni tome i aktivni u nastojanju da živimo lep i kvalitetan život.

Izračunajte koliko ste pod stresom (Holms Raheova skala stresnih događaja)

10+ zdravih načina da se utešite

Emocionalni detoks- šta je to i kako se radi?

Šta je psihološka otpornost i kako je povećati

Emocionalna inteligencija: 5 knjiga koje će vam pomoći da je povećate

5 načina da povećate emocionalnu inteligenciju

Ovaj interesantan TED govor vam može pomoćiu u prevazilaženju stresa.

https://www.youtube.com/watch?v=RcGyVTAoXEU

Podeli sa prijateljimaShare on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestEmail this to someone

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od deset godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja i ljubavnim vezama. Volim svoj posao i uživam u tome da učim druge ljude da upoznaju i zavole sebe. Volim da podstičem klijente da istraju u ostvarenju svojih ciljeva i raduje me kada čujem da se neko, zahvaljujući između ostalog i meni, oseća bolje u svojoj koži i svoj život živi potpunije i kvalitetnije. Živim u Novom Sadu.

One thought on “Kako pobediti stres

  1. Pre par godina sam negde procitala da je mala doza stresa s vremena na vreme zdrava za organizam jer u tom momentu se luci hormon kortizon. Mala doza kortizola je navodno zdrava jer vodi ka tome da se aktivira sposobnost snalazenja i konstruktivnog razmisljanja. Ja se licno blokiram u prvim minutima stresa a onda se odblokiram pa krenem da strateski razmisljam, al’ ponekad vec kasno. 🙂

Leave a Reply