kako odgajati srecnu decu

Kako odgajati srećnu decu

Svaki roditelj želi da njegovo dete bude srećno.

Želi mu sve najbolje.

Da se smeje, da uživa u životu, da bude uspešno.

 Ako se osvrnemo oko sebe, vidimo da nema baš mnogo srećnih odraslih osoba. Iz toga možemo da zaključimo da roditelji negde, u nekim koracima i postupcima greše.

Ali gde greše? Koji su to pogrešni potezi?

Neki roditelji iz različitih razloga zanemaruju ili čak zlostavljaju svoju decu. To je takođe važna tema, ali u ovom tekstu se neću baviti njima.

Ovaj tekst je namenjen roditeljima koji su posvećeni svojoj deci i svojoj roditeljskoj ulozi. Roditeljima koji čine sve što je u  njihovoj moći da svojoj deci obezbede najbolje uslove za odrastanje i život.

Roditeljima koji se u nekom trenutku nađu u čudu kad vide svoje nezadovoljno dete koje im neretko prebacuje da su oni krivi za njegovo ili njeno nezadovoljstvo.

Zoran Milivojević nam daje kratak i jasan odgovor:

“Zadatak roditelja nije da svoju decu učine srećnom nego da ih nauče kako da sami sebe usreće.”

Većina današnjih, dobronamernih roditelja greše u tome što prezaštićuju svoju decu. Veruju da su uspešni roditelji samo ako su im deca uvek nasmejana i zadovoljna. I onda na svaki znak nezadovoljstva svog deteta hitaju u pomoć i čine sve samo da mali princ ili mala princeza ponovo budu nasmejani i zadovoljni.

“Nemoj ti da se mučiš, ja ću to da uradim.”

“Vidim kako se mučiš sa tim pertlama, daj meni, ja ću da ih zavežem.”

“Današnji nastavnici su stvarno prezahtevni. Ja ću ti nacrtati te crteže, ti idi igraj se.”

Trude se da je što je moguće više olakšaju život svojim potomcima, ne sluteći koliko im na taj način škode. Ne sluteći da im na taj način oduzimaju priliku da uče, vežbaju, suočavaju se sa frustracijama i neuspesima i tako pripremaju za samostalan život.

Srećno dete, kao ni srećna odrasla osoba, nisu oni koji su uvek nasmejani i zadovoljni, koji u svemu uspevaju i u svom rečniku nemaju reč neuspeh.

Srećna deca, i srećni ljudi su oni koji sebi dozvoljavaju sva osećanja i sva životna iskustva. Kako prijatna tako i neprijatna.

Deca to uče od roditelja, po modelu.

Dakle, ako želite da vaša deca budu istinski srećna i odrastu u samostalne odrasle osobe koje umeju sebe da usreće, najbolje što možete da učinite je da im pokažete sopstvenim primerom.

Naučite da usrećite sebe, i to dete u sebi. Tako će i vaša deca, kopirajući vas, naučiti da budu istinski srećna i zadovoljna.

Jedan od načina da to postignete je da prihvatite sebe i život u celini, sa lepim, ali i onim manje lepim stranama. sa uspesima i neuspesima. Sa lakoćom i teškim periodima i situacijama.

Kako to postići? Kako mogu da učinim sebe srećnom osobom?

I to je naravno proces i koraci nisu isti za svakog.

Za početak, dovoljno je da postavite to sebi kao cilj ili zadatak, i da svakodnevno činite male korake.

Razmislite šta bi to bilo za vas konkretno i vašu situaciju, smislite konkretne korake i preduzimajte ih svaki dan. I budite blagi i strpljivi sa sobom. Nije lako menjati se i učiti nešto novo.

Za kraj, možda priča o čoveku koji je hteo da pomogne gusenici može da vam bude podsetnik kada zalutate u ideju da su sreća samo smeh i osmeh, samo lakoća i uspesi.

Priča ide ovako: neki čovek je gledao gusenicu kako se muči da pokida svoju opnu. Trudila se i trudila, ali nikako nije uspevala. Opna se opirala, ali leptir nije odustajao. Čovek je gledao sve to, video kako se mladi leptir muči i koliko mu je teško i odlučio da mu pomogne. Uzeo je makaze i jednostavno presekao opnu. I mladi leptir je postao slobodan. Slobodan da raširi svoja krila i poleti.

Ali, nije uspeo u tome. Krila su mu bila previše slaba, nije bilo dovoljno snage u njima i nije mogao da poleti. Tužno je hodao na svojim slabim nožicama i tužno i neuspešno pokušavao da zamahne svojim preslabim krilima i poleti.

“Mučenje” tokom probijanja opne je bilo potrebno da krila ojačaju. To je bilo nešto kao bildovanje mišića krila. A taj dobronamerni čovek, u želji da pomogne, je zauvek onemogućio mladog leptira da poleti. Uskratio mu je priliku da vežba i da se jača.

To rade i mnogi savremeni roditelji. U želji da pomognu svom detetu uklanjaju sve prepreke sa njegovog puta, rešavaju probleme umesto njega, i na taj način mu oduzimaju priliku da vežba, uči i razvija se.

Uskraćuju mu priliku da iskusi zadovoljstvo uspeha posle mnogih pokušaja. Zadovoljstvo nakon rešenog problema ili prevaziđene prepreke.

 

odgajati srecnu decu

Kako?

Veliko mi je zadovoljstvo da vas obavestim da sam u saradnji sa Udruženjem roditelja “Matica” iz Novog Sada pokrenula program “Kako odgajati srećnu decu”

Sastajaćemo se jednom nedeljno i to će biti vreme za vas.

Da sretnete sebe.

Da se osvežite.

Da se opustite.

Da steknete razne korisne veštine koje će vam život učiniti lakšim i lepšim.

“Jako mi se dopada atmosfera na radionicama. Osećam se opušteno i radujem se što sam u dobrom društvu. Sviđa mi se što je sve jednostavno i lako razumljivo, a u isto vreme korisno i učinkovito.”

“Male, jednostavne Jelenine vežbe čine značajan pomak u mom životu. Učim da budem srećna, da zavolim sebe, da zaštitim sebe, da se čuvam i mazim i pazim.”

“Dopada mi se otvorenost, iskrenost predavača i učesnika, sve teme koje smo do sada obrađivali su mi pomogle da moj život bude lepši, lakši i smisleniji.”

“Otvara nove poglede na već poznate situacije.”

Ovo su neki od komentara učesnica prve grupe programa “Kako odgajati srećnu decu”

Radionice će se održavati četvrtkom od 19.30

Za više informacija i prijave pozovite 063 622 900

Radujemo se zajedničkom učenju i lepim trenucima! 🙂

Radi pametno, a ne naporno! Kako? Saznaj više ovde.

Podeli sa prijateljimaShare on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestEmail this to someone

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od deset godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja i ljubavnim vezama. Volim svoj posao i uživam u tome da učim druge ljude da upoznaju i zavole sebe. Volim da podstičem klijente da istraju u ostvarenju svojih ciljeva i raduje me kada čujem da se neko, zahvaljujući između ostalog i meni, oseća bolje u svojoj koži i svoj život živi potpunije i kvalitetnije. Živim u Novom Sadu.

Leave a Reply