Često me pitate šta su zapravo te individualne konsultacije koje radim, kako to izgleda, da li i kako može da vam koristi. Ja naravno dam sve od sebe da objasnim i ilustrujem, ali teško je opisati nešto tako specifično.
Najčešći komentari onih koji mi se obrate za konsultaciju su da nisu znali da je toliko prijatno i efikasno, da su znali ranije bi se javili. I meni onda bude žao što nisam uspela da pronađem dovoljno dobar način da opišem to što radim i na koji način to može da vam pomogne.
I onda mi je Hana Kazazović, poznatija kao Cyber Bosanka, i ne znajući priskočila u pomoć napisavši ovaj tekst inspirisan efektima jednog našeg susreta. Uz njenu dozvolu ga prenosim i nadam se da će vam pomoći da steknete predstavu o tome kako izgledaju skajp konsultacije koje vodim i na koji način mogu da vam pomognu.
Juče sam Jeleni napisala poruku da joj kažem kako mi je razgovor sa njom od prije dva i po mjeseca pomogao i više nego što sam u prvom momentu mislila da jeste. I onda sam u toj kratkoj jučerašnjoj prepisci shvatila još nekoliko stvari pa mi se učinilo korisnim da to napišem i ovdje, jer vjerujem da će nekog od vas inspirisati ili vam pomoći da za sebe nađete odgovore i rješenja za kojima tragate.
Naime, ja sam tamo nekad u oktobru „patila od praznine“. Tako sam zvala svoje stanje u kojem sam se nalazila, a odnosilo se na nedostatak inspiracije i volje za bilo čim. Vjerujem da se to osjetilo i na blogu, baš rijetko sam pisala i to uglavnom koristila neke stare draftove, jer tu prazninu iz sebe nisam mogla istresti i na blog.
Čak sam u jednom momentu razmišljala o tome da prestanem sa blogom i pisanjem, a to mi se nije desilo nikad do tad. I onda sam se u svoj toj muci i kuknjavi obratila Jeleni Pantić. I ona mi je odmah predložila da tu moju muku pročačkamo na Skype kafi.
Hvala internetu i tehnologiji, još jednom. Jer Skype kafe stvarno rade i prijaju smanjujući razdaljine i omogućavajući nam da sa dragim ljudima budemo bez obzira na to gdje se nalazimo. Mada ja još uvijek i iz sve snage navijam za teleport 😀
Uglavnom, pričale smo nekih sat i po o svemu. Jelena je uglavnom postavljala pitanja a ja sam kao odgovarala, ali je sve u svemu to bilo kao jedna obična kafa dvije prijateljice u kojoj jedna kuka o svemu a druga je sluša pažljivo i pokušava da shvati šta je ovoj pa ovoliko kuka 😀 I pri tome smo, uz kafu došle do nekih nagovještaja o tome da meni treba neki iskorak u životu.
“Ouuukeeej”, mislila sam. “Evo sad ću da iskoračim, samo još da skontam kud i kako”. I poslije te kafe sam u sebi ponijela ugodno osjećanje da me neko saslušao onako „oprave“.
A njena postavljena pitanja su nastavila svoj život potpuno nekontrolisano i nezavisno od mene. Kuckala su i vraćala se dok sam radila bilo šta, tjerajući me da pomjeram stvari u glavi, izmičem i brišem police, preslažem datoteke i bacam one koje mi više neće trebati. Samo još nisam okrečila unutrašnjost glave, jer je krenula zima, ali da je bilo proljeće i to bi me zadesilo garant.
I onda se nekako kockice posložiše. U moru slaganja kockica, a ja tačno mogu da popišem kako je jedna misao vodila drugu, dođem do toga da snimim video o knjigama koje pročitam. Pri tome moram reći da sam ja neko ko skoro uopšte nije gledao videa na internetu, osim Ellen Degeneres i Jimmy Fallona. Dobro, i Adama Levinea ali sam njega gledala iz nekih drugih razloga pa se on ne računa 😀
I snimim onaj prvi video, potpuno početnički ali sam eto htjela da probam. I snimim još 5-6 od tada. I od kako sam počela sa tim snimanjem shvatim da su sve one muke iz oktobra nestale i da sam našla sve ono što sam tražila – strast i volju i inspiraciju i želju da učim i još hrpu stvari. A juče shvatim da sam to sve našla polako nakon tog razgovora, zbog onog Jeleninih pitanja koja su me proganjala i pokrenula ono veliko spremanje u glavi.
Da mi je neko 11. novembra, tad kad smo razgovarale rekao da ću krajem januara pisati tekst o tome kako se sve riješilo i kako sad snimam videa i uživam u tome toliko da jedvačekajući skačem čim me u 5:20 ujutro Laki probudi da bih stigla odraditi sve stvari koje sam isplanirala za taj dan, rekla bih mu da je lud. Naravno da mu ne bih vjerovala, samo ne znam da li više za videa ili za ovo radosno ustajanje tako rano 😀
Ali sad stvarno tako živim i malo mi 24 sata da stignem sve. I da radim redovni posao, a i da čitam knjige i razmišljam o tome šta i kako da snimam i još da učim o tome kako snimati i kako montirati videa i ostalo. I shvatih da je prava istina u onoj da ne možemo biti srećni i ispunjeni ako ne rastemo na bilo koji način – ako se ne nadograđujemo učeći i istražujući nove stvari. To je konkretno bio moj problem, jer sam osjećala da želim korak dalje a nisam znala koji i gdje da napravim.
Ovo sve pišem da vam kažem koliko je važno razgovarati o problemima i o tome što vas muči. Neko ko vas stvarno sluša može postaviti prava pitanja, a ako je uz to još obučen za to da zna koja pitanja najbolje rade, onda je to sve još bolje. Može to biti prijateljica, ali može i neko stručan, poput Jelene. Pri tome ne morate biti ne znam gdje, jer tehnologija omogućava rješenje i takvih problema. Samo morate imati internet konekciju. I kafu. Ne zaboravite kafu :))
Hvala, Jelena, još jednom. I hvala internetu. A posebno hvala meni i mom blogu koji me povezuje sa tako divnim ljudima.
Neke od tema koje najčešće obrađujem sa klijentima su:
-kako da osvestim svoje kvalitete i povećam samopouzdanje,
-kako da zaštitim lične granice i ljubazno kažem NE (asertivna komunikacija),
-pravilno postavljanje i realizovanje ciljeva,
-konkretni načini za prevazilaženje stresa,
-razvijanje emocionalne inteligencije i emocionalne pismenosti,
-…….
