Danas sam slučajno srela bivšu devojku mog brata, Tanju. Tanju pamtim po veselosti i komunikativnosti, a najviše po tome kako stane ispred ogledala, divi se i iščuđava svojoj lepoti.
Stoji ispred ogledala, gleda, gleda i samo odjednom kaže nešto poput „Bože, kako to da sam ja ovako lepa??? Kako je to moguće???“
To je sve uvek izgledalo jako simpatično, mada meni tada i čudno. Meni, koja stanem ispred ogledala i vidim sve što mi se ne sviđa i u pola noći mogu da nabrojim šta sve nije lepo kod mene i šta mi sve fali.
Ovaj status sam napisala pre tri godine. Situacija je bolja, češće i više sam sebi lepa, ali moram da priznam da Tanjin i baba Jelin nivo uživanja u sopstvenoj lepoti još nisam dostigla.
I dalje sam dosta kritična prema sebi, i, iako manje nego pre, to se odražava na moje zadovoljstvo.
Danas mi je baš naišao takav neki dan da sebi izrazito nisam lepa. Toliko sam sebi nelepa bila, da sam poželela da jednostavno ne izađem iz stana.
To nije bilo izvodljivo, jer sam morala do pošte da šaljem knjige. Nije u redu da ljudi emocionalno pate samo zato što sam ja nelepa pa se stidim da izađem iz stana.
I tako sam krenula da se spremam za odlazak do pošte. Obujem neke štikle i izujem ih odmah. Nisu pomogle da se osetim lepše. Nema veze, idem u japankama.
Pogledam se i shvatim da mi danas ni šminka neće pomoći, pa odlučim da se ne našminkam.
A kad sam već tako nelepa, mogu vala i da zavrtim šiške i zakačim ih šnalom.
I tako sam izašla iz stana, pomirena sa tim da nisam lepa.
Idem ulicom i vidim da me gledaju muški, sve nešto se iznenade kad me spaze.
Zapitam se da li danas muškarci u Novom Sadu imaju neke tikove kad tako reaguju, ili….možda….ipak…reaguju na to što sam ja lepa.
Biće da je ovo drugo.
Ja kao okruglasti Liliputanac u japankama, bez šminke, sa šiškama nehajno zavrnutim. Privlačim lepe muške poglede.
Pa lepo. To je znači to.
Opustila sam se, sklonila fokus sa svojih nedostataka i nesavršenosti, nisam se trudila da uverim sebe da sam lepa. Samo sam prihvatila stanje kakvo trenutno jeste.
Dok ne dostignem Tanjin i baba Jelin nivo lepote u ogledalu, koristiću ovaj trik.
Kad sebi nisam lepa, prihvataću sebe i takvu. Čak i ako se ne prolepšam od toga, bar se neću jediti.
Foto: Jill111
Prepoznala sam se u Vama. I ja sam lepa, ali izgleda više drugima nego sebi.
Ima puno istine u tome da mi sebe vidimo potpuno drugačije od ljudi koji nas okružuju. E sad , ko šta gleda i šta je kome kriterijum lepote to je neverovatno različito. Kolko ljudi toliko raznih impresija i merila o lepoti. I ja sam dugo spadala u osobu koja tačno odgovara tvom opisu, posle me to više nije naročito opterećivalo ali sada gledam svoju ćerku koja se satima doteruje pred izlazak i sve mi nekeko smešno i drago.
Najbolja poruka koju ste poslali onima koji imaju nedovoljno samopuzdanja.Hvala,nisam od tih,ali imam tenutke slabosti.
Super! Uvek sam mislila da je količina šminke proporcionalna broju naših godina, tj. da ti više treba kada imas više godina. Mada mislim da nijedna žena ne treba da preteruje sa šminkom u kojim god da je godinama… jer kao i tebi, potvrdilo mi se da lepe muške poglede ne privlači maskiranost. Čak sam od jedne drugarice pre izvesnog vremena čula da njen momak ne voli kada žene nose velike sunčane naočare… i to je maska.
Mislim, na kraju, kad tad ćeš morati pred tog muškarca da izađeš nenasminkana.
Bravo! Evo i ja da podelima sa Vama svoj ritual, svako jutro kada se pogledam u ogledalo kazem „dobro jutro, lepotice“, to izazove osmeh na mom licu.. probajte, nista ne kosta.. 🙂
Odličan tekst draga!
Svi se manje-više i s’ vremena na vreme tako osećamo..Mi žene smo zaista čudo prirode..
divan tekst. i ja sam jako daleko i od „tvoje“ Tanje i od baba Jele. veliki pozdrav i pokusacu da sebi budem lepa.
Hvala Ema 🙂 polako, stići ćemo i mi 🙂
Draga Jelena, uvek mi je nekako lepo, milo i zanimljivo citati tvoje tekstove. Zaista si jedinstvena i zelim ti da takva i ostanes. Tako je isto i sa knjigom, procitala sam je ali joj se uvek rado vracam.. 🙂
Da zene su nekako najlepse kad su prirodne i opustene. Ja najvise komplimenata i muske paznje dobijem kad se ne trudim da se sredim. Kada sam srela jednu moju drugaricu, koja je inace stalno nasminka, kako baca djubre bez trunke sminke i sa skupljenom kosom, pomislila sam kako je moguce da je ona lepa bez sminke kad sa sminkom nikad nije bila. Pomislila sam tad da ne zna da se sminka ali ima nesto u tome sto si rekla. 🙂 Veliki pozdrav i hvala na svim divnim tekstovima 🙂
Hvala i tebi draga Lidija, uvek se obradujem kad vidim tvoj komentar 🙂
Joj,sjajan je tekst.Bas pronalazim sebe u ovome. Hvala sto si podelila ovo sa nama. Divna si.
Hvala Danijela, drago mi je što je koristio 🙂