“Moj subjektivni osećaj nakon svake Spark.me konferencije je bio `Daj tu planinu što ti smeta da je pomerim malo!`. Zato je ja i zovem mojim godišnjim punjačem pozitivne energije“ Hana Kazazović aka Cyber Bosanka
Još dva puta spavam pa ću moći metodom sopstvene kože da proverim to što je Hana napisala. Mada ne sumnjam uopšte da će biti tako.
Radujem se boravku u Bečićima i Spark.me konferenciji
Radujem se a ujedno i malo „pribojavam“
„Pribojavam“ se pri pomisli na dodatnu količinu pozitivne energije i spremnost da pomeram planine, jer unazad neko vreme, možda par meseci se osećam upravo tako- u `daj tu planinu što ti smeta da je pomerim malo!` fazonu sam.
Mnogo radim, mnogo uživam, svašta nešto postižem i privatno i poslovno.
Što je najvažnije, konačno se osećam uspešno po mom kriterijumu uspešnosti a to je –slobodna sam da ja budem ja i slobodno živim svoj život.
Meni sasvim dovoljno.
Kada bih nabrajala šta sve radim u toku dana to bi potrajalo, zato ću izdvojiti samo nekoliko aktivnosti.
A posle toga ću vam otkriti čudotvornu drevnu najnoviju tehniku koja mi pomaže da sve to postižem a pritom i beskrajno uživam.
Prošle nedelje sam u Novom Sadu održala predavanje Probudi radost u sebi.
Još fotografija sa predavanja možete da vidite ovde
Par dana nakon toga sam otputovala u Sarajevo, i tamo održala predavanje i radionicu Probudi radost u sebi
Pretpostavljam da vas zanima koja je to čudotvorna drevna najnovija tehnika koja mi pomaže da sve to postižem a pritom i beskrajno uživam.
Sa zadovoljstvom ću je podeliti sa vama.
Već neko duže vreme sve više sam svesna koliko moji individualni napori i aktivnosti da živim lepo i slobodno imaju ograničeno dejstvo. Rade, daju rezultate ali osećala sam da nisu dovoljni. Osećala sam da nešto fali ali nisam znala šta.
Opet, već neko duže vreme postajem sve svesnija važnosti kvaliteta odnosa sa ljudima, a neku vrstu buđenja sam doživela kada sam pročitala istraživanje o tome kako srećan život čine dobri odnosi sa ljudima.
Od tada sve više razmišljam o toj temi i sve više uviđam gde grešim. I naravno, te greške ispravljam.
Već dugo su moji odnosi sa ljudima prilično zadovoljavajući, ali i tu sam osećala da negde grešim u koracima i da to može da bude i bolje.
I onda dobijem odgovor na Sorboni, Harvardu Fejsbuku.
„Da ne bih morala da biram reči, biram društvo.“
Ne znam ko je autor ali mnoooogo je dobra ova misao!
To je to. Tu sam grešila i tu grešku već neko vreme ispravljam. Kako je sve više ispravljam, sve više sam u fazonu „daj tu planinu što ti smeta da je pomerim malo!“
Sve češće imam taj osećaj da sam slobodna da budem ja i da sam slobodna da živim svoj život.
Veliki deo odgovornosti za sopstveni život nosi svako od nas. Svako je odgovoran za svoj život, svoje zdravlje i svoju sreću.
ALI!
Nismo 100% odgovorni za kvalitet odnosa sa drugim ljudima. Tu je odgovornost otprilike 50%
U određenoj meri jesmo odgovorni, ali ne možemo uvek i u potpunosti da utičemo na ponašanje drugih ljudi i na njihov doprinos odnosu.
Dugo mi je trebalo to da shvatim i prihvatim, i dugo sam trošila energiju uzalud, pokušavajući da utičem na to da se neki ljudi ne ponašaju loše prema meni.
Nismo isti u odnosu sa različitim ljudima.
Sa nekim ljudima se osećam slobodno, u njihovom društvu se osećam prihvaćeno i imam lepo mišljenje o sebi. U njihovom društvu se osećam dovoljno dobro i adekvatno. I to mi prija. To mi puni baterije. To mi daje snagu da pomeram planine i da slobodno i hrabro živim svoj život.
Sa nekim ljudima se osećam potpuno suprotno.
Kako to? Ista ja, različita sa različitim ljudima?
Lepo. Zato što su neki ljudi podržavajući i dobronamerni, a neki nisu.
Nismo 100% odgovorni za kvalitet odnosa ali jesmo 100% odgovorni za to koje ljude ćemo pustiti u svoj život i kojim ljudima ćemo se otvoriti i verovati.
Mnogo vremena mi je trebalo da prevaziđem naivnost i da prestanem da iznova i iznova lupam glavom i srcem u zid. Verujem da znate koliko to boli.
Još jedna Fejsbuk mudrost mi je pomogla da neke stvari drugačije postavim u svom životu. Parafraziraću nepoznatog Fejsbuk mudraca
Verovanje da ti neko neće uraditi nešto loše samo zato što ti to ne bi uradio njemu, je isto kao i verovanje da te lav neće pojesti zato što ti ne bi pojeo njega.
Tako nekako. Shvatili ste.
Od kada na ovaj način posmatram odnose sa ljudima, od kada ne preuzimam svu odgovornost za kvalitet odnosa i to kako se osećam u njemu mnogo, mnogo bolje se osećam.
Imam više energije i više želje za druženjem i komunikacijom.
Dugo sam verovala da je to što sam introvertna i visoko senzitivna osoba razlog što mi treba više samoće i što se osećam iscrpljeno posle kontakta sa ljudima.
Ima i toga. Ali, da je samo to razlog osećala bih se jednako iscrpljeno posle kontakta sa svim ljudima.
A nije tako. Posle kontakta sa nekim ljudima se osećam energizovano a posle kontakta sa nekim se osećam iscrpljeno.
Kad god mogu, biram da budem u društvu prvih i kad god mogu, biram da izbegnem kontakte sa ljudima koji mi iz bilo kog razloga ne prijaju.
„Bez obzira na visinu njenih realnih kvaliteta, svaka odrasla ličnost je okružena sa tri segmenta javnosti: ljudima koji o njoj misle pozitivno, onima koji su prema njoj ravnodušni i onima koji je negativno doživljavaju.
Emocionalno zrela ličnost ne meri svoju vrednost prihvaćenošću, tako da ne smatra da manje vredi ako postoje ljudi koji ona ne zanima ili koji o njoj misle negativno. Ona svoje emocije investira ka onim ljudima u javnosti koji o njoj misle pozitivno.“ Zoran Milivojević
Ponoviću, zato što je izuzetno važno!
Da ne biste morali da birate reči, birajte društvo.
Posebno kada je reč o bliskim odnosima. Od toga zavisi značajan deo vaše sreće i duševnog mira.
Kratko i jasno.
Idi tamo gde te vole.
Ako moraš da se trudiš za nečiju ljubav to onda nije ljubav.
Efikasan lek protiv glavobolje: nulta tolerancija na bezobrazluk, drskost i nepoštovanje
Kako mi je neljubaznost pomogla da imam kvalitetnije odnose sa ljudima
Asertivnost: lek protiv nasilnika
Ne dozvolite „sitnicama“ da vam pokvare život
Tople pahuljice- put do harmoničnih odnosa sa drugima
Mislim da ste potpuno u pravu i sve ste lepo rekli.
Steta sto nekad ranije nisam ovako razmisljala vec sam razapinjala sebe zbog toga sto se nekome nisam bila po njegovoj meri , utoliko teze je bilo po mene sto sam hipersenzitivna a svoja.
Hvala Jelena
Pošto sam i sama introvert mislim da sam prihvatanjem sebe došla do toga da ne biram društvo već da ono bira mene. To sam što sam , kome se sviđa tu sam , kome se ne sviđa nek ide dalje. Sretnemo se sa mnogima , zadržavamo one koji nam prijaju i koji nas prihvataju takvim kakvi smo. Na taj način , ko što pročitah u jednom statusu, stvorimo svoj mali svet i više ništa nije važno, sem da traje . 🙂
Tačno je !
Ali kako da biramo ljude kada ne možemo da biramo….. prosto su nam nametnuti bilo poslovno bilo porodičnim vezama? Možda par prakticnih saveta?
Veliki pozdrav! Kornelija
Možemo da biramo kako ćemo se postaviti, pisaću o tome.
Ma šta da uradim postoji čovek koji neće prestati da me „voli“. A ja se posle druženja sa njim osećam kao da me je brzi voz pregazio. Već 30 godina. I ma šta da mu kažem, evo ga opet, kao da prethodnog razgovora nije bilo. Izvini, ali on je moja prva asocijacija na tekst.